Razgovor:Država-kontinuiteta

SRJ nije država kontinuiteta sa SFRJ

Tu se mora dovesti u pitanje neutralnost. Reč je o stavu koji je zauzimalo državno rukovodstvo SRJ/Srbije do 2000. godine, a posle je sama država SRJ od toga zvanično odustala (u sve međunarodne organizacije, pa i UN, SRJ je pristupila kao nova država, prihvatajući rezoluciju UN koja to od nje zahteva). Ne može se reći ni da su se sa time samo saglasile velike sile, jer Rusija i Kina nisu uložile veto na ovaj stav u UN. Generalno stav rukovodstva SRJ 1992-2000, prema kome je SRJ nastavljač SFRJ nije bio prihvaćen, posle "prvog talasa" sankcija, tek je sredinom 1990ih SRJ uopšte i bila priznata kao nezavisna država (što u slučaju kontinuiteta uopšte ne bi bilo neophodno). U pregovorima o sukcesiji, SRJ je potpisala ugovor, kojim je SFRJ 1992. godine prestala da postoji kao država, a sve države na području bivše SFRJ su podjednako sukcesori. Imovina je deljena prema veličini i broju stanovnika, tako da se tu može govoriti o tome da je SRJ u smislu bivše zajedničke imovine najveći sukcesor, ali ne i država kontinuiteta. Ono gde SRJ jeste država kontinuiteta su samo sportske federacije, jer, na primer, statuti FIFA i MOK-a predviđaju da raspadom neke države jedna novonastala zemlja mora naslediti prethodne medalje i sl. (jer se to ne može brisati iz evidencije). Zato je SRJ (a danas Srbija, koja jeste država kontinuiteta) nasledila sve medalje sportista iz SFRJ. --HEJTER (razgovor) 11:02, 12. jun 2014. (CEST)