Razgovor:Kijevska Rusija/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Dakle država se zvala Kijavska Rusija(tako je taj termin preveden na srpski) i logično je da se tako zove i članak(iako je tehnički gledano bila kneževina).

Što se priče Rusi/ukrajinci tiče,nju vodite negde drugde, a ovde se grudvajte validnim referencama dostupnim SVIMA.Toliko. Crni Bombarder!!! (†) 06:35, 15. jun 2007. (CEST)

---

Pa cela istorija clanka je nestala!!!!! --Maduixa kaži 14:00, 15. jun 2007. (CEST)

---

Evo, sad je ok.--Maduixa kaži 17:15, 16. jun 2007. (CEST)

Normani u Rusiji

Krajem 8. i početkom 9. veka u invaziju Normana uključuju se i Šveđani. Oni su napadali a zatim stvarali i trajna uporišta na obalama Riškog i Finskog zaliva i na južnim obalama Ladoškog jezera. Odatle su se kretali ka jugu kao ratnici i trgovci. Već 839. godine njihovi predstavnici dopiru preko Rusije do Carigrada. Iste godine se Šveđani pominju i u analima franačkog kraljevstva koje je pisao biskup Prudencije. On piše da su se tad pojavili na dvoru Ludviga Pobožnog (814—840) izdajući se za poslanike naroda Ros, ali ih je ovaj proterao kada je saznao da su Šveđani zbog neprijateljstva sa Normanima.

Tekstovi starih ruskih hronika iz 11. i 12. veka govore da su nesložni Sloveni Iljmenske oblasti dobrovoljno pozvali varjaške (skandinavske) kneževe da im presude u njihovim međusobnim borbama i zavladaju njihovom zemljom. Ovakvi tekstovi su postali osnova za takozvanu normanističku teoriju o postanku ruske države. Prema toj teoriji skandinavci su milom ili silom pokorili zaostalo slovensko stanovništvo i oformili rusku državu. Međutim treba reći da ova teorija izaziva sumnju i da postoji i tzv. antinormanistička teorija. Ona objašnjava postanak ruske države samostalnom evolucijom istočnoevropskih plemena još pre dolaska Skandinavaca u Rusiju.

Prvi podaci o dolasku Skandinavaca u Rusiju sadržani su u jednom Novgorodskom letopisu (Ostromirov letopis — nastaje po narudžbini Ostromira), čiji nam je autor nepoznat. Letopis je nastao između 1054. i 1060. godine i u velikoj meri se oslanja na starije kijevske hronike, ali je dopunjivan lokalnim podacima o istoriji Novgoroda. U njemu piše da su sredinom 9. veka ruske zemlje počela napadati ratne družine Varjaga iz Švedske — istovremeno kada Normani iz Norveške i Danske nepadaju zapadnu Evropu. Tim napadima oni su uspeli da primoraju slovenska plemena na istočnom pribaltiku i oko Iljmenskog jezera da im plaćaju danak. Nešto kasnije oko 867. godine nove skupine Varjaga izvršile su napad i u tom napadu i u tom napadu zauzeli su grad Ladogu. Njihov zapovednik tada je bio Rjurik i za njega se zna da je 870. godine prešao u Novgorod i zavladao gradom. Ostrimirov letopis prikazuje kako su Rjurik i varjaški ratnici pozvani od strane novgorodskog gradskog veća, jer je htelo da unajmi kneza koji će kao službenik tog veća upravljati zemljomi biti vojni zapovednik. Inače postoji pokušaj identifikacije ovog Rjurika sa normanskim vođom Rurigom Jitlandskim za koga se zna da je u prvoj polovini 9. veka predvodio napade na Pariz i London i neuspešno ratovao protiv sinova Karla Velikog. Međutim ovo poređenje je sporno.

Do pobune u Novgorodu protiv Varjaga došlo je 872. godine Rjurik je tu pobunu ugušio a Vadima, vođu ustanka je ubio kao i mnoge njegove pristalice. Godinu dana kasnije Varjazi su zauzeli grad Polock kao i ugro-finske gradove Rostov i Beloozero koji se nalazi na istoimenom jezeru. Zauzimanje Polocka izazvalo je reakciju kijevskog kneza Askolda koji je iste godine (873) proterao Varjage iz njega, ali nije imao mogućnosti da preuzme i Novgorod jer se dobar deo njegovih trupa nalazio na jugu zbog rata sa Bugarima. Već 874. godine kijevska Rusija će ući u rat sa Vizantijom što će Varjazi iskoristiti da ponovo zauzmu Polock. Godine 875. Rusija će sklopiti mir sa Vizantijom nakon koga će početi i pokrštavanje Rusije. Posle sklapanja ovog mira Askold ponove kreće u pohod prema severu i ponovo će proterati Varjage iz Polocka.

Vlast Varjaga u severnom delu Rusije izazivala je nezadovoljstvo naroda i deo stanovništva iz ovih delova zemlje beži u Kijev i od njih će se regrutovati vojnici koji će učestvovati u pohodima ka severu. Negde oko 879. godine Rjurika je u Novgorodu nasledio Oleg. On će organizovati pohod protiv Kijeva 881. godine u kome će pobediti, a Askold će poginuti. Na taj način došlo je do ujedinjenja severnog i južnog dela Rusije pod Olegovom vlašću. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik BokicaK (razgovor • doprinosi) | 13:12, 22. apr 2008.‎

Upozorenje odgovornima

Upozorenje odgovornima: Hteo bih da objasnim našem puku da su se ruska plemena sve do 14. stoleća zvala plemenskim nazivima a da je njihovo prvo grupno narodno ime bilo narod Moskva. Pridjev Ruski, Rusi koriste i danas jer su im to ime dali Ukrajinci. Falisfikacija povesti tera nas da mislimo da su Rusi bili pre u srednjem veku neko i nešto ali su u stvari bili podanici Ukrajinaca i Varjaga. MOžemo da pišemo drugačije ali sami sebe lažemo! Kijevska Rusija nikada nije postojala, postojala je samo Kijevska Rus'!!! Rus' kod Novgoroda nikada nije postojala, to je staro ime za Ukrajinu! Pogledaje ukrajinsku enciklopediju na netu … Lep pozdrav! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 93.138.46.227 (razgovor)

Šablon neutralnosti

Na koji deo se nanosi šablon ? --Mile (razgovor) 22:18, 24. februar 2010. (CET)

Ja sam sfatijo da se odnosi na onih par rečenica tj. formulacija, koje su stajale u samom uvodu, pa sam ih izbacio,jer za njima nema potrebe u samom članku, a samim tim i tom šablonu. Crni Bombarder!!! (†) 23:21, 24. februar 2010. (CET)

Sad je bolje ali ostaje problem to što nema nijedne jedine reference u članku. I inače ovo je vrlo problematična tema a kamoli bez ikakvih izvora. Npr. u Belorusiji se korišćenje ruskog jezika i potiskivanje beloruskog kao primitivnog dijalekta pravda time da to nije rusijski (izveden iz države Rusije) nego ruski jezik koji je matični svim državama nastalim iz Rusa tj. Rusiji, Belorusiji, Ukrajini itd. Onda tu dolaze Ukrajinci koji zbog toga što je ovo Kijevska Rus tvrde da je to sve ukrajinsko. Rusi pak tvrde da su stvari jasne, Rus i Rusija je jedno te isto a ostali su otpadnici. Baš zato je potrebno ovome pristupiti oprezno a ne ovako.--Avala (razgovor) 01:11, 25. februar 2010. (CET)

I šta je opšte prihvaćeno ? Ja bi ipak više dao prednost da je Ukrajina deo Rusije bila…ipak se zna sudbina vladara. --Mile (razgovor) 01:16, 25. februar 2010. (CET)

Ovakva situacija se ponavlja već…Nije tu šta bi mi rekli da je tačno, čemu bi dali prednost i sl. već šta je moguće napisati a da bude podržano u neutralnim spoljnim izvorima.--Avala (razgovor) 20:51, 25. februar 2010. (CET)

Komentar članka

Kijevska RUS nije isto što i Kijevska Rusija. Nije dobar prevod. Te dve države se ne mogu poistovećivati. Sasvim različito ih treba posmatrati. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 24.135.40.105 (razgovor) 01:36, 23. oktobar 2017. (CEST) (CET/CEST)