Razgovor:Manastir Ravanica/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
Ovde je reč o velikoj grešci. Čitav članak osim prve rečenice i slike odnosi se na manastir Mala Ravanica na Fruškoj Gori, a ne na Manastir Ravanicu.
Inače našao sam da postoji i odrednica Manastir Vrdnik mada je naziv netačan pošto se manastir nalazi u mestu Vrdnik, ali mu je ime Mala ili Fruškogorska Ravanica.
trebalo bi ovako:
Manastir Ravanica je zadužbina kneza Lazara, koji je poginuo u bitci na Kosovu na Vidovdan 1389. Crkva posvećena Vaznesenju Gospodnjem ograđena je čvrstim odbrambenim zidom sa sedam kula i nalazi se u podnožju Kučajskih planina, pored sela Senje kod Ćuprije. Ravanica je sagrađena između 1375. i 1377. godine, a freske su oslikane nekoliko godina pred Kosovsku bitku. Ktitorska kompozicija je izmenjena i doslikana je Lazareve pogibije. Na njoj se, podred Svetpg Kneza Lazara nalazi i knjeginja Milica i njihovi sinovi Stefan i Vuk.
Po svojim arhitektonskim i likovnim obeležjima ravanička crkva predstavlja početak moravske škole. Crkva predstavlja originalno arhitektonsko rešenje nastalo spajanjem svetogorske tradicije trolisne osnove i modela upisanog krsta sa pet kupola, odomaćenog u vreme kralja Milutina. Trolisna osnova je postala uzor u daljem razvoju prostorne koncepcije hramova. Crkva je zidana naizmeničnim redovima kamena i opeke, ukrašena je keramoplastičnim dekorativnim elementima i bogatom reljefnom plastikom.
Na freskama, koje su ostale očuvane u oltarskom i glavnom unutrašnjem prostoru crkve, zapažaju se izvesne novine vezane za šeme u izboru tema i ciklusa (Veliki praznici, Hristova stradanja, Čuda i parabole), koje će postati pravilo u oslikavanju potonjih hramova moravske Srbije. U kupolama su freske Hrista, Bogorodice, Anđela i proroka, u oltaru su predstave Hristovog stradanja i ovaploćenja, dok su u naosu ciklusi Velikih praznika, Čuda i jevanđelskih pripovesti kao i sveti ratnici i monasi.
Kao značajno središte duhovnog, kulturnog, književnog i umetničkog života Ravanica je uticala na nastanak više crkava i manastira, među kojima se ističu obližnji manastir Sisojevac i crkve u Petruškoj oblasti.
U samoj Crkvi danas se nalaze mošti Svetog Kneza Lazara.
___________________________ --Djakovac 14:36, 11. jun 2006. (CEST) evo to je tekst koji ja predlažem. Ali ovaj postojći tekst može da se iskoristi za članak o Maloj Ravanici. Slika može da ostane. Pošto je to ne znam da izedem, molim nekog ko zna da to uradi.
pa eto
ja sam tekst koji je ovde (pogrešno) bio stavljen, stavio na novu odrednicu Mala Ravanica a ovde sam stavio odgovarajući tekst.--Djakovac 20:58, 12. jun 2006. (CEST)