Razgovor:Masakr u Prebilovcima/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prebačen neenciklopedijski sadržaj sa glavne strane
| Detalji |
|---|
| Diskusija koja sledi je zatvorena. Molimo vas nemojte vršiti izmene u njoj. |
|
Izjave svedoka o ustaškom ubijanju srpskog naroda u selu PrebilovciU Prebilovcima nema preživelih svedoka koji su videli celi zločin od hapšenja naroda u tom selu pa do njegovog sprovođenja iz sela do silosa zatim u Čapljinu i najzad železnicom do Šurmanaca i do jame. Za hapšenje naroda i sakupljanje u školi kao i ubijanje srpskog naroda u Prebilovcima i oko njih imamo neke izjave preživelih koji su ili bili uhapšeni pa se nekakao spasili ili dok su još bili u selu a prepoznali neke ustaše – komšije ili su se skrivali u nekom žbunu ili steni i koji su videli neke ustaše za vreme hajke, hvatanja i ubijanja Prebilovčana. Pred Komisijom za utvrđivanje zločinaokupatora i njihovih pomagača dali su zajeničku izjavu: Bulat Danilo, p. Boška, Bulat Maksim p. Ilije, Dragićević Spasoje „Paša“, p. Vase, Medan Vojko, p. Jove i Ždrakanović Milan, p. Ognjena svi iz Prebilovaca. april-maj 1941. godine Ovi svedoci kažu da su ustaše pre ubijanja Srba u Prebilovcima navraćali u selo samo kao patrola svraćali kod seljanina Murata Šoše, a predpostavlja se da su od njega tražili neke informacije o ljudima u selu. Te ustaše su bile uglavnom iz susednih sela: Hotnja, Loznice, Klepaca, Gnjilišta. Krajem aprila 1941. godine otišao je u Čapljinu da se javi vlastima na poziv Ždrakanović Ognjen zadržan je 15 dana i vraćen kući. Ali krajem maja došla je u selo grupa ustaša od 6 lica uhapsili Ognjena, zatim Milana Šarića, Jovina i oba oterali u Čapljinu u zatvor. „Međ ustašama koji su ih oterali prepoznali smo: Jozu Borovca i Peru Matića oba iz Trebižata, kod Čapljine Matić Damjana i Pažan Mirka iz Gnjilišta, te Andrun Matu „Vuka“ iz Domanovića i šestoga nismo poznali, oni su bili članovi ustaškog logora u Čapljini na čelu koga je Franjo Vego. Desetak dana kasnije pušten je Milan Šarić koga su ustaše toliko tukle da su ga morali iz Čapljine dovesti kući na konju jer nije mogao da ide. Zadržali su Ognjena Ždrakanovića i dalje u zatvoru, a ukućani su mu donosili hranu. jun 1941. godine Početkom juna 1941. godine uhapšeni su Kosta i Jovo Mandrapa i Spasoje Zurovac, istaknutiji seoski prvaci iz Prebilovaca, i ubrzo ubijeni kod železničke stanice u Krupi, u srezu Čapljina. U noći između 22. i 23. juna na Klepačkom mostu na Bregavi ubijeni su Vaso, Triša i Uglješa Mandrapa. Iste noći, jedna grupa ustaša koju su predvodili Smajo Čolaković i Leopold Ferjančić upala je u kuću Koste Mandrape i ubila ga, kao i čitavu njegovu porodicu - ukupno devetoro osoba, a njihove leševe pobacali su u Bregavu. "Žrtve su odvođene u zloglasni zatvor `Silos` kod Tasovčića, a odatle na gubilišta. Na dan napada fašističke Nemačke na SSSR ustaše su uhapsile veliki broj Srba iz susednih sela a iz Prebilovca samo dva lica: Mitra Trifkovića p.Todora i Ždrakanović Spasoja p. Lzara dok su ostali uspeli da umaknu ustašama. Bilo je u toj grupi ustaša koja je došla u Prebilovce oko 40 naoružanih lica i oni su uhvatili još dvojicu Srba tj, ukupno 4 čoveka. 1 Mitra Trifkovića p. Todora 2. Ždrakanović Spasoja p. Lazara 3. Ekmečić Iliju p. Šćepana 4.Šarić Damjana p. Nikole Poslednja dvojica su iz Čapljinnj gde su bili službenici Dva tri dana posle toga iz sela je pobegao Ćuk Rade sa svojom ženom u pravcu Ljubinja, ali su ga ustaške straže srele i ubile. Kasnije su čuli da je uhvaćen blizu Stoca i tako sa drugima ubijen. Izjavu Bulat Veljka p. Vase, Bulat Manojla, Jove i Ijačić Radoslava iz Tasovčića ponavlja događaje o hapšenju u Prebilovcima i Klepcima o vidovdanskom ubijanju u Klepcima i drugim selima, a iz Prebilovaca je tada ubijeno 35 ljudi, dok je 20 ljudi ostalo živo u kamionu koji se pokvario u Žegulici 25. juna 1941. U selu su tada ubili Boška Bulata, Banđur Ristu, Spasu Ždrakanovića, i Mitra Tripkovića – sve stariji ljudi. Oni su ubijeni u Morino Otoku, a Spaso Ždrakanović u Grkovu Dolu. „Pošto su izdati neki proglasi da više neće biti ubijanja Srba većina naših ljudi se vratila iz skloništa svojim kućama verujući da će ustaše prestati sa daljnjim klanjem i ubijanjem. avgust 1941. godine Dana 4. avgusta napala je na Prebilovce ogromna vojska ustaša sa sve četiri strane. Oko 800 ustaša dobrovoljaca i prisilno mobilisanih seljaka iz obližnjih sela i katolici iz srezova: Stolac Ljubinje, Ljubuški, Mostar i Čapljina. Ovom vojskom divljih ustaša rukovodio je Franjo Vego logornik iz Čapljine a njegovi glavni saradnici bili su najistaknutiji funkcioneri ustaške vlasti u Čapljini u to vreme. Pero Jukić trgovac iz Čapljine, Tugomir Soldo, fratar iz Čapljine, Filipović Niko, Kapetanović Ahmet novinar iz Počitelja, Beno Dane iz Hotnja i dr. Tako znamo da je toga jutra ustaša iz sela Višića predvodio rojnik Pero Blažević „Bekturan“, ustaše iz Gnjilišta Nikola Merdžan, „Škopiguda“ koji je prema nekim dokumentima bio označen kao komandant napada na Prebilovce, i posle ubijanja i odvođenja naroda komandant posade i straže koje su ustaše držale radi dalje pljačke i naseljavanja. Sa „Škopigudom“ bio je i Nikola Rajić. Ustaše iz Hotnja predvodili su Pavao Beno i Andrija Jarak. Ustaše iz susednog sela Čeljeva doveli su Ivan Đevenica i Jago Raguž, iz Gabele rojnik Slavko Šušak iz Tasovčića pored ostalih Ivica Butković, Ivan Rebac, Đuro Pervan, Vidoje Popović (Matin), Avdo Muminagić, bivši tgovac švercer, Jusuf Muminagić zamenik rojnika i drugi. Iz Trebižata su ustaše doveli zloglasni Josip Borovac „Đando“ i još zloglasniji Pero Matić za koje se veruje da su bili na svim ubijanjima Srba u južnoj Hercegovini, zatim Zvonko Radoš učitelj i drugi. Iz susedno sela Loznice ustaše su vodili Damjan Matić sa ustašama Jozom Tomićem, Slavkom Tomićem Danom, Jurom i Mirkom Tomićem i drugima. Ustaše iz Klepaca doveo je rojnik Mato Vasilj a sa njime Brajkovići: Rafo, Pavo, Vinko, Mirko, Anđelko, Boško, Stanko, Ilija i drugi. Sa Domanovića - Mato Andrun, „Vuk“ koji po zločinima ne zaostaje za Perom Matićem i „Đondom“, zatim Ivan Čutura, a iz Počitenja zloglasni šef Silosa Jusuf Begić „Hrnje“. Iz Grabovine je ustaše predvodio Pero Pavlović, Ivanov a od preživelih Prebilovčana među ustašama je prepoznat i jedan broj ustaša sa desne obale Neretve sve do Ljubuškog, kao na primer Pero Lovrić iz Zvirića i neki ustaša koga su zvali „logornik“ a bio je iz Ljubuškog. Dolazila je sva ta sila krvoloka i do tada već ovejanih zločinaca koji su ubijanje tog leta pretvorili u svoje jedino zanimanje i jedino zadovoljstvo kao neki čopor divljih zveri koji samo traže da nekoga rastrgne, zakolje i ubije. Ustaše su opkolile selo ali se deo ljudi probio kroz njihov obruč i umakao. Ustaše su zatim pokupile sve žene i decu u seosku školu više od 500 duša. Zatim su ih oterali u silos, a odatle na stanicu Čapljina, i vozom na Šurmance. Iz ove grupe ostala je samo Mara Bulat, supruga Gojka koja može dati o ovome više podataka. U Šurmanačku jamu bačeno je više od 500 žena i dece. Stežući obruč ustaše su upali u selo i nekoliko stotina ustaša odmah se razišlo od uće do kuće i izvodili nezaštićenu čeljad u seosku školu u zatvor. Uskoro je škola bila puna. A zatim je u školi počelo orgijanje nad uhapšenim narodom. Sabijene žene i decu u školi ustaše su počele da biju, da udaraju čim god stignu, da siluju ubijaju. Neku mali decu uzimali su iz kolevki i udarali njihovim glavama o zid, a zatim ih razbijenih lobanja vraćali majkama u naručje.Izvršena su mnogobrojna silovanja i sadistička iživljavanja nad prebilovačkim ženama i devojkama. U seoskoj školi i ispred nje. Te prizore je nemoguće opisati. Silovana je Jelisavka Šarić i to od prvog komšije sa Hotnja, Mate Andruna „Vuka“ koji je zatim ubio. Silovana je i učiteljica Stana Arnaut Slovenku. Nije je spasilo ni to što je katolkinja, bila je kriva baljda zato što se udala za Srbina pa je trebala da tu „grešku“ plati svojom rodom iz Glušaca i to od svojih bivših đaka Hrvata ustaša iz Gabele gde je Stana bila ranije učiteljica. Silovali su i ženu Žarka Bulata po nacionalnosti glavom. Ubijena su i njena deca jer ih je rodila sa Srbinom i krstila u pravoslavnoj crkvi to je po stepinčevsko-vatikanskom moralu „smrtni grijeh“ ili „Maksima Culpa“ kako bi rekli fratri. Jedna jedina Prebilovka – žena koja je preživela ovu tragediju i zločin u školi – Mara Bulat napisala je posle rata u svojoj izjavi i to da su ustaše tada prostle bele čaršafe ispred škole, i na njima silovali devojčice od 12-14 godina. Ustaše su tom prilikom prisiljavale njihove majke da ih drže dok ih oni siluju. Zatim su ih nagonili da pevaju i vode kolo. Naterali su starog Niku Šarića „Hadžiju“ da se skine do gola i da tako među golim devojčicama vodi kolo i peva o crnogorskom serdaru –Joli. Slično orgijanje ustaše su priredile u samoj školi. Tamo je logornik Franjo Vego silovao devojke i nagonio silovane da igraju i pevaju u kolu. Vego je silovao i Đuku Medić jednu od najleših devojaka u selu. Fimija Dragićević nije htela da se skine pa su je stoga posle silovanja sa pocepanim haljinama odmah tu na mestu ubili. Istovremeno, ustaše su u pojedinim zaseocima kod Prebilovaca ubijali ljude na licu mjesta. Tako su na Suhića brdu, pred njihovim kućama, pobijene kompletne porodice Vlajka i Nikole Dragičevića - oko 25 članova, dok je jedini uspio da se spasi Ćetko Dragičević. Porodice Jovice i Sava Medana - oko 20 članova, kao i Boška Dragičevića i Pera Buluta - oko 15 članova, koji su živeli u zaseoku Košćela, odvedene su do Prebilovačkog blata i pobijene u mestu zvanom Glaviš do. Naš komšija Murat Šoše podržavao je ustaše zaklao je 10 ovnova opljačkanih od Srba, pa pozvao ustaše na gozbu. Njegov sin Ramo pronalazio je Prebilovčane i dovodio u školu u zatvor a drugi sin Jamar silovao je devojke. Njegova snaha Halilova žena iz Pjesaka čestita ustašama „svatove, momke i djevojke. I pred jamom su ustše govorile ženama. Idete na ispit...“ Ustaše su pred jamom odvojile 6-7 devojaka, ali su one same skočile u jamu. Pred jamom su ponovo oduzimali dragocenosti i novac od žrtava. Prebilovci su pljačkani naseljeni sa oko 30 porodica u njima je bila stalna ustaška posada. Pronašli su Bosu Dragićević nakon nekoliko dana skrivanja silovali, ubili i bacili u bunar.Preko muslimanske porodice Šoše ustaše poručuju da neće ubijati ako se vrate iz skloništa – a kad su došli poubijali su ih u Morinu Otoku – njih oko 60 muškaraca žena i dece.tako je uspela ustaška prevara. Prebilovci su pretvoreni u divlju džunglu u kojoj su ustaše kao krvoločne zveri hvatali i ubijali sve što je srpsko. Njihovi grobovi rasejani su po celom području Prebilovaca. U životu je ostalo svega oko 150 ljudi U septembru jedna ustaška jedinica idući za Dabar upada u Prebilovce ubija 16-18 ljudi koje hvata po kućama vodi u Bregavu i strelja. Vodili su ih Ivica Milas i Nikola Matić, a većina ustaša koji su sa njima ubijali bili su iz Gnjilišta. Posle ovog zločina ustaše su i dalje držale selo u svojim rukama i naselile u njega oko 60 ustaških porodica većinom iz Ljubuškog sreza. Ustaše su našem selu dali ime Novo Selo a komandant posade u njemu bio je Nikola Merdžan „Škopiguda“ streljan od vojnog suda. Trinaesti dan posle ovog pokolja vratio se jedan broj muškaraca u selo, predali su se ustašama jer su im oni obećali da će im vrtiti žene i decu. Pošto nisu znali da su im žene i deca već poubijani poverovali su ustaškim obećanjima. pa su ih ustaše sutradan sve pobili u Morino Otoku i to na najgrozniji način – odsecanjem glave od trupa, pa su glave bačene u jednu a trupovi-tela u drugu rupu. Ovde je ubijeno 48 lica-muškaraca i žena. septembar 1941. godine Dolaskom Talijana početkom septembra ljudi su se vratili iz skloništa, jer je ustašama bilo zabranjeno ubijanje. „Međutim 10-15 dana posle našeg povratka kući upala je jedna grupa ustaša uhvatila 10 ljudi i sve ih poubijala na mestu zv. „bunar“ kod reke Bregave jedan kilometar udanjenog od našeg sela. Našim povratkom u selo naseljeni katolici su ga napustili i otišli svojim kućama.
Svedočenje Mare Bulat Mara Bulut je jedina žena koja se spasila i živa izašla iz škole u Prebilovcima. Ona je svjedok užasnih scena, viđela je kako su ustaše vadile „sitnu“ djecu iz kolijevki za noge i udarali ih glavom od zid. Tako su ubijena sva djeca, a bilo je oko 50 kolijevki.
Ustaše su stvarno uništile Prebilovce. To pokazuju brojke 1941 bilo je 116 kuća, 994 stanovnika, a 1946 – 21 kuća sa 164 stanovnika. Poginulo ili umrlo 830 stanovnika, 33 porodice potpuno uništene, a od 31 porodice ostao smao po 1 član. |
Cenzura
Ko je i zašto blokirao sajt www.zlocininadsrbima.com?--Bocin kolega (razgovor) 21:38, 16. februar 2019. (CET)
Ne znam ali moguće je da ima nekih članaka bez izvora tamo pa je zato to odarađeno. Predlažem ti da pogledaš šta se citira tamo ili da nađeš odakle je to preuzeto pa to da citiraš. Najbolje ako znaš neku knjigu. Za citiranje možeš lako naći ovdje jako dobre literature http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=CONNECT&base=80017&lani=sc&scri=cyr -- Karakondzula (разговор) 21:42, 16. фебруар 2019. (CET)
- Овај одговор нема смисла. Сајт садржи велики број докумената који покривају све што је написано. Погледaти www.zlocininadsrbima.com/DokumentiPDF.aspx--Bocin kolega (разговор) 21:48, 16. фебруар 2019. (CET)
Mišić
Nisam siguran koliko je vredno njegovo pismo. Nije bilo javno u vreme kad je datirano, tj. moglo se je napisati i posle rata da bi se stvorila lepša slika katolicizma u Hercegovini. Dodao sam ga reda radi, pošto ga ne mogu u potpunosti odbaciti.--Bocin kolega (разговор) 22:34, 20. фебруар 2019. (CET)