Razgovor:Simfonija broj 5 (Gustav Maler)/Arhiva 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Hoće li neko da razmotri opravdanost stavljanja ove simfonije u tonalitet? Maler je prvi insistirao da simfonija nije ograničena na jedan tonalitet, a to ponavljaju i Cooke i Kennedy i Alma u memoarima. A i prilično je jasno ako se samo odsluša ili pogleda partitura...
Sledeći komentari mogu da se odnose i na ostale tekstove o malerovim delima
Po jeziku tekstova o simfonijama, pretpostavljam da je autor/ka uvek isti/a. Dok neću ni da ulazim u komentarisanje tekstova i njihovu (ne)ozbiljnost sa muzikološkog, istorijskog i stilskog apsekta, smatram da su preporuke za izvođenja (kao najlakši način da se neupućeni informišu o malerovoj muzici ako žele)ispod svakog standarda. Preporučivati Neumanna, Nanuta i Jagušta je smešno, a da se i ne navodi zašto su ta izvođenja bitna ili reprezentativna (i koja - Nanut ih ima nekoliko sa tim istim orkestrom). Takođe, postoji bezbroj poznatijih i za percepciju malera u poslednjih pedeset godina mnogo bitnijih dirigenta i uticajnijih koncepcija: walter, horenstein, klemperer, mitropoulos, barbirolli, kubelik, heitink, rattle, abbado, čak i hermann scherchen. And so on, and so forth...