Razgovor:Solunski front/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ja bih iz tabele kao lokaciju izbacio Makedoniju jer je se Makedonija ovde odnosi na region koji je bio u sasatavu SRB, GRK, BUG i ALB koje su već obeležene kao lokacije u tabeli. --93.86.22.230 (razgovor) 21:53, 9. novembar 2009. (CET)

srpske bitke

„ Zahvaljujući ogromnom naporu i pijetetu prema izginulim saborcima, ekipa je uspela da pronađe i pokupi posmrtne ostatke junaka iz bitaka na Gorničevu, Kajmakčalanu, Gruništu, Čukama, Crnoj reci, Sokolu, Dobrom polju, Veterniku, Kozjaku, Kučkovom i Đurovom kamenu ” — http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-c/1999/02/article-9.html

Zna li neko nesto o svim ovim bitkama? --Aleks (razgovor) 14:17, 12. maj 2010. (CEST)

To nisu bitke, više su vrhovi gde se odigrali veči proboji tokom jedne bitke. --Mile (razgovor) 14:21, 12. maj 2010. (CEST)

„ Na Solunskom frontu 1916. godine Mišić je komandovao Prvom armijom koja je zaustavila i naterala na povlačenje bugarsku vojsku u bici na Gorničevu. ”

http://www.bastinaratnika.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=130&Itemid=49&lang=sr --Aleks (razgovor) 14:24, 12. maj 2010. (CEST)

„ Na Solunskom frontu u 1916. godini izvedeno je više bitaka (operacija) o kojima će vojna istorija polemisati vekovima. To se pre svega odnosi na Gorničevsku bitku, koja je vođena od 12. do 16. septembra, operaciju osvajanja planine Nidže sa vrhom Kajmakčalanom od avgusta do kraja novembra i oslobođenje Bitolja 19. novembra. ” — http://www.rastko.rs/rastko/delo/12564

--Алекс (разговор) 14:30, 12. мај 2010. (CEST)

Испада да је Горничевска део Заузимања Кајмакчалана. --77.46.250.95 (разговор) 14:31, 12. мај 2010. (CEST)

Ne, prvo Gorničevo pa Kajmakčalan. Ako dobro pogledaš sliku videćeš da su oba upisana. http://www.rastko.rs/istorija/medicina/sanitet1916/img/03_01.jpg --Алекс (разговор) 14:47, 12. мај 2010. (CEST)

У страној литератури нисам сретао ту битку. --77.46.250.95 (разговор) 15:22, 12. мај 2010. (CEST)

Dobro ste primetili, to što je meni problematično več jedno vreme, ali i istoričari sve mešaju. Bitka kod Dobreg polja, pa Kajmakčalan, pa Grunište, pa kad shvatiš da je reč o jednoj, ali da je onda tamo bila još jedna bitka... ovde treba puno posla da se shvati šta, gde, kada. --Mile (разговор) 15:00, 12. мај 2010. (CEST)

p.S. Poanta je da nisam ni ja načisto, mada sam dosta toga čitao i pisao. --Mile (разговор) 15:01, 12. мај 2010. (CEST)

Ма нисам ни ја, али ево мало учимо. :) Треба нам портал за Први светски рат. --Алекс (разговор) 15:12, 12. мај 2010. (CEST)

Pa evo jos par interesantnih: С тога су (bugari) 4. августа напали на српске положаје код Кеналиа, у уверењу да неће имати тешка посла. Али су се преварили. Напад је брзо задржан, и то без нарочито великих жртава. http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_23.html --Aleks (razgovor) 15:26, 12. maj 2010. (CEST) Prve borbe na Solunskom frontu počela je Šumadijska divizija 23. jula prepadom na Kovil. http://www.rastko.rs/rastko/delo/12564 --Aleks (razgovor) 15:27, 12. maj 2010. (CEST)

"Sukobljene strane"

Fali Albanija. Ona je nakon Trojne invazije Srbije i Albanske golgote, okupirane od AU kao i Srbija i Crna Gora. Saveznici uspevaju da 1916. okupiraju južnu tj. epirsku Albaniiju i tako pomeraju front u svoju korist. Esad-paša je na Solunskom frontu predovdio 2.000 Albanaca. --93.87.192.254 (razgovor) 00:22, 12. jun 2010. (CEST)

Referenca? --Aleks (razgovor) 00:35, 12. jun 2010. (CEST)

Na osnovu ovoga se ne bi moglo zaključiti da je učestvovao u borbama.--Antidiskriminator (razgovor) 01:33, 12. jun 2010. (CEST)

---

• commons:File:Albanian artillery 1915.jpg

Esad-paša objavljuje rat Austro-ugarskoj (1915)

• commons:File:Esat Pasha Selanik.jpg

Esad-paša na Solunskom ftontu (1916)

• RTS, emisija Trag, epizoda „Kapija slobode“

Na srpskoj strani je ratovalo više od 2.000 Albanaca pod komandom Esad-paše (1916, ofanziva Antante 1916)

• Andrej Mitrović, Serbia's great war, 1914-1918, str. 313

Savezničke trupe pred Proboj Solunskog fronta su uključivale i 1.000 Albanaca pod komandom Esad-paše (1918)

--109.93.75.161 (razgovor) 11:15, 12. jun 2010. (CEST)

Zahvaljujem anonimnom korisniku 109.93.75.161 ali moram da postavim jedno pitanje. Esad-paša je objavio rat Austrougarskoj 1915. godine. Ima li ova objava rata ikakvog osnova imajući u vidu:

• da je bekstvom Vilhelma od Vida i njegove ekipe stranih (holandski bataljon :) žandarma) iz Albanije po izbijanju PSR praktično međunarodni protektorat - kneževina Albanija upala u haos i anarhiju ali još uvek nije bila izgubila legitimitet?
• da Esad-paša nije imao nikakav pravni osnov ni za proglašenje neke države (Albanski Islamski Emirat) a naravno ni da u ime te nepriznate države objavljuje ratove
• da nije mogao da obezbedi sopstvenu bezbednost bez podrške vojske Kraljevine Srbije koja ga je oslobodila kada su ga ustanici opkolili u Draču
• da se borba Albanaca u okviru neke od savezničkih vojski ne može smatrati da je Kneževina Albanija (jedina međunarodno priznata albanska država tada) učestvovala u Prvom svetskom ratu i u borbama na Solunskom frontu. Ako se primeni ista logika, onda je i Slovenija (nepostojeća država tada) učestvovala u PSR i na solunskom frontu, jer se deo slovenaca priključio nekoj od savezničkih vojski.

Predlažem da preispitaš svoj stav o učešću "Albanije" u PSR i na Solunskom frontu i ako je nepromenjen, odgovoriš na moja gore navedena pitanja, jer možda je moj stav pogrešan.--Antidiskriminator (razgovor) 12:26, 12. jun 2010. (CEST)

Gubici

U svom današnjem govoru, koji je održao na Krfu, predsjednik Srbije je naveo neke zanimljive podatke o gubicima savezničkih vojnika na Solunskom frontu. Bilo bi fino kada bismo imali neki adekvatniji izvor da dopunimo ovaj članak tim podacima.

Na Solunskom frontu: poginulo je oko 21.000 srpskih vojnika, poginulo je oko 23.000 francuskih vojnika, poginulo je oko 3.000 britanskih vojnika, poginulo je oko 1.500 grčkih vojnika, poginulo je oko 3.500 italijanskih vojnika, podsetio je Nikolić i dodao da je po ličnoj naredbi tadašnjeg cara Nikolaja u Solun na, kako su ga zvali, Makedonski ili Zaboravljeni front, stiglo 10.000 ruskih vojnika, najboljih pripadnika moskovskog vojnog okruga. „Mada su se svi otimali za njih, oni su se, po svojoj volji, borili u sastavu srpske vojske. Poginulo je oko 4.300 ruskih vojnika.

[1]

--Slobodni umjetnik (razgovor) 16:47, 18. april 2016. (CEST)