Razgovor:Staroslovenski jezik/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Najstariji Clovenski spomenici???

Napomene

• Izmena članka od 12. marta 2005. godine koju je načinio Korisnik:Miloš donosi tekst koji je preuzet iz knjige Uvod u slavistiku I Predraga Pipera. Knjiga se može naći u svom elektronskom izdanju na stranici na projektu Rastko. Knjiga nema eksplicitnih autorskih prava koja zabranjuju njeno umnožavanje. U slučaju da se problemi ipak jave, kontaktirajte Miloša.----László (talk) 03:52, 28. april 2007. (CEST)

O članku

Mislim da ste previše prostora posvetili teoriji o poreklu jezika no što je potrebno. Predlažem da se taj deo prebaci u novi članak - Poreklo staroslovenskog jezika. Ostale stvari koje karakterišu jedan, pa i ovaj jezik su samo pomenute i nije im dan pravi značaj. Treba to hitno ispraviti... --Filipgd 17:52, 16. jul 2007. (CEST)

Članak sređen

--Damjan /razgovarajmo/ 01:50, 6. jun 2009. (CEST)

Bosanska redakcija

Kontam da je ovaj segment preuzet sa hr ili sh.njiki (sa koje god da izvorno potiče njihov članak) i on tamo ima sasvim jasnu političku konotaciju (koja je jasno formulisana ovde, čime bi se valjda pojasnilo kako su o Dubrovčani pisali i (danas toliko im mrskom) ćirilicom),ali to je njihov problem.

Ova "redakcija" ne postoji na en.njiki i tamo se tretira kao deo srpske redakcije, što je učinjeno i ovde na članku o srpskoj redakciji staroslovenskog jezika.

Jedan čika,pod imenom Aleksandar Milanović, je o ovom "problemu" rekao, ovde, sledeće:„U suprotnosti sa stabilnošću jezičke strukture stoje mnoge izmene pisma (ćirilice) i pravopisa u srpskoslovenskom periodu. Sama ćirilica je modifikovana na različitim teritorijama do te mere da su pojedini tendenciozni tumači pokušali lansirati ideju o posebnom pismu, bosančici, mada je nesumnjivo da je u pitanju samo varijanta srpskog ćiriličnog pisma.“

Pored toga, dodao je i sledeće:„Različite srpske države u periodu XII i XIII veka pridržavale su se i različitih pravopisnih pravila za pisanje pojedinih spornih glasova i grupa, što je problem nasleđen još iz staroslovenskog perioda, pa je na prostorima Zete, Huma i Bosanske banovine funkcionisao zetsko-humski, a na raškim teritorijama istoimeni, raški pravopis.“ Dakle,na tlu banovine Bosne je korišćen zetsko-humski pravopis, isti onaj kojim je delimično pisano Miroslavljevo jevanđelje.

Inače, her Milanović je asistent na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Toliko. Crni Bombarder!!! (†) 06:07, 6. jun 2009. (CEST)

Znam, tvrdnja je problematična i generalno neprihvaćena u srpskoj nauci, kopirao sam je sa sh viki. --Damjan /razgovarajmo/ 15:03, 7. jun 2009. (CEST)