Razgovor:Stefan Dragutin/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Teskt

Nepisano pravilo istorije jeste da posle duge vladavine jednog vladara dolazi kratka vladavina njegovog naslednika. Urošev sin Dragutin jeste imao snage da pobedi oca i skine ga sa vlasti, ali nije imao snage da na toj vlasti on sam dugo ostane. Poraz novog srpskog kralja od vizantijske vojske 1281. bio je presudan za Dragutina. Njegovom mlađem bratu, ratnički raspoloženom, nije bilo teško da savlada Dragutina i popne se na srpski presto. Bivši kralj se povukao u oblasti oko Rudnika, Mačvu i Srem. Tu je vladao sve do svoje smrti 1316. godine.

Stariji pisci istorije imali su tu retku odliku da izriču ispravne sudove. Nemoguće je pronaći bolju ocenu kralja Milutina od one koju je zapisao Stanoje Stanojević u osvit dvadesetog veka: "Milutin nije bio vladalac velikih sposobnosti, ali je bio pun volje i ambicije da osnaži svoju državu. On je na tom poslu radio voljno i istrajno, on je imao smelosti da postavi nove, velike ciljeve raškoj državi i da državnu politiku povede putem koji će dovesti srpski narod do snage koja mu je dala dominantan položaj na Balkanskom poluostrvu." Ono prvo pravilo ima i svoj drugi deo. Posle kratke vladavine jednog monarha dolazi duga vladavina sledećeg. Tačno je to bio slučaj kralja Milutina.

Milutin je nastavio politiku svojih prethodnika i spremao se za napad na Vizantiju. Za razliku od njih on je taj napad i ostvario. Nekoliko puta je ratovao sa Carigradom da bi najzad u drugoj polovini osme decenije trinaestog veka osvojio Poreč i okolne krajeve. Još jedanput je Milutin krenuo na Vizantiju pred sam kraj stoleća. Pobeda je bila ubedljiva, a srpski kralj je dobio sve one teritorije koje je ranije osvajao i vizantijsku princezu Simonidu za ženu. Sve se to dogodilo 1299. godine.

I Milutin je imao muke sa svojim naslednicima. Svome sinu Stefanu dao je na upravu zetsku oblast. Nezadovoljni kraljević napadne oca, bude poražen, oslepljen i proteran u Carigrad. Razlozi sinovljevog nezadovoljstva bili su istovetni razlozima nesloge u ranijim generacijama - pitanje kraljevskog nasleđa. Ali, ovog puta bilo je i načelnih neslaganja. Milutinov pomirljiv stav prema Vizantiji, pod uticajem kraljice Simonide, naveo je Stefana na oružani otpor ocu. Rezultati Milutinove vladavine u Srbiji bili su jasno vidljivi. Kada je primio državnu vlast, granice srpske države bile su kod Lipljana. U trenutku njegove smrti (1321) granice su bile pomaknute daleko i na sever i na jug. Bili su to pravi osnovi za uspon srednjovekovne Srbije u četrnaestom veku.

Neslaganje

Ne bih se baš složio sa svime izrečenim u ovom tekstu, u svakoe slučaju, ovde treba da raspravimo o stranici koja je posvećena Dragutinu, a ona ima dosta nedostatka i treba je što pre srediti da bude ista kaošto je i stranica o Milutinu. Ima dosta izvora o životu i vladavini kralja Dragutina i takav tekst mora biti napisan.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.121.87.65 (razgovor • doprinosi)