Razgovor:Trpimir/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ugledna hrvatska povjesničarka, Nada Klaić, ukazala u svojim radovima, da je ovaj dokument grubi falsifikat, kao i većina drugih dokumenata splitske crkve. --Miut (razgovor) 13:38, 20. novembar 2011. (CET) Kako možeš koristiti nadu Klaić kao literaturu, a ne navesti da je čist falsifikat da Je Trpimir kralj Hrvata. On je samo kralj Slavena.--Miut (razgovor) 13:40, 20. novembar 2011. (CET)

Ja mislim da je to već i navedeno u članku, zar ne? I ostavi me na miru, već jednom. Članak još nije gotov, a ti si već našao da ga napadaš. Prestani da me uhodiš po projektu, postauješ grozomorno naporan. --Jagoda ispeci pa reci 13:44, 20. novembar 2011. (CET)

Nemam ja tebe što uhoditi, nego se vidi u poslednjim izmenama i vezano je za prethodni članak. Način na koji je to navedeno nije dovoljno dobro, jer bi trebalo reći jasno u naslovu da moderna istorija odbacuje Trpimirovu darovnicu i to da je on kralj Hrvata. stariji nisu znali da se radilo o falsifikatu. Međutim rečenica je vatikanski vešto složena da se izbegne istina da je čist falsifikat i da je sve dokazano.--Miut (razgovor) 13:50, 20. novembar 2011. (CET)

Ovo je isto članak sa narušenom neutralnošću. Ljudi su dokazali da se radi o falsifikatu i to znaju noviji istoričari. Oni ranije nisu znali. A članak je koncipiran kao da je ta darovnica tačna, a tek tamo neko postavlja pitanje o njenoj verodostojnosti. Molim te da se uozbiljiš kad pišeš članak.--Miut (razgovor) 14:01, 20. novembar 2011. (CET)

A ja tebe molim da mi se skineš s grbače. Uhođenje po Vikipediji nije dozvoljeno i možeš zbog toga dobiti i trajni blok. --Jagoda ispeci pa reci 14:11, 20. novembar 2011. (CET)

Ne radi se ni o kakvom uhođenju nego o tome da nisi spossobna da napišeš ćlanak kako valja. To je nažalost problem da falsifikate uvaljujuš kao istinu.--Miut (razgovor) 15:03, 20. novembar 2011. (CET) Članak napiši nepristrasno i prestani da vređaš i nemoj falsikikat da smatraš za istinu.--Miut (razgovor) 15:06, 20. novembar 2011. (CET)

A ti prvo pročitaj šta piše pa onda pljuj. No, već je dokazano da tebi i tebi sličnima čitanje s razumevanjem nije jača strana. Zato, zaobiđi me. --Jagoda ispeci pa reci 18:12, 20. novembar 2011. (CET)

„ Jedan korisnik upravo radi na ovom članku. Mole se ostali korisnici da dopuste da završi sa radom. ” — Pavlica talk

Evo kako to rade Hrvati danas: Državni falsifikat, i to u 21. veku. Treba biti jako pažljiv pri prenošenju ovakvih tekstova sa vikipedije na hr. jeziku, posebno ako nemate pri sebi literaturu koja je referencirana. --SmirnofLeary (razgovor) 15:39, 20. novembar 2011. (CET)

Daj Smirnofe, kakve veze ima ovo sa Trpimirom? I što ti je referenca, ubilo se. Tračersko-skandalozna novina koja svaku vest naduvava do nezamislivih granica. Zapravo, dobro je što sam krenula da prebacujem ove članke, jer sam konačno otkrila svoju debelu zabludu: mislila sam da je naša viki drugačija, ali ovo samo pokazuje da smo isti kao i svi drugi: od onih koji pišu enciklopediju zadojenih mržnjom prema svemu što nije srBsko ne mođe čovek da živi. Samo gledate kako nekog da povredite, kako nekog da uvredite, da ga za srce ujedete, oglođete mu meso s kostiju i onda ga pustite da umre u laganim mukama. Ovo je tužno i pretužno. Ja nikad nisam ni tvrdila da su ti članci savršeni, ali jedan ljudskiji pristup člancima sa čijim se sadržajem ne slažemo ovde je izgleda misaona imenica, jer izgleda da srBski petriJote zapravo i ne znaju šta je to. Muka mi je od vas.--Jagoda ispeci pa reci 18:10, 20. novembar 2011. (CET)

Izvini, ali kakav ti je ovo komentar „Muka mi je od vas“? Kojih to nas? Do sada izneo samo jedan komentar u kojem sam naveo da se slažem sa Miut-ovom opaskom, što je nedovoljno da me trpaš u isti koš sa drugima. Ne vidim zašto odgovaraš na takav način. --SmirnofLeary (razgovor) 19:58, 20. novembar 2011. (CET)

Sad je već pristojnije napisano, ali još uvek se susreću izrazi poput Hrvatska, a Trpimir je kako vidimo bio kralj Sklavena, a ne kralj Hrvata.--Miut (razgovor) 18:20, 20. novembar 2011. (CET)

Kaže se "Između 854. i 860. Bugari su napali Hrvatsku, koju je Trpimir s lakoćom odbranio", a međutim tada Hrcvatska kao pojam nije postojala, a Bugaris u napadali teritorije današnje BiH, gde je i došlo do sukoba, a to potvrđuje i Nada klaić.--Miut (razgovor) 18:22, 20. novembar 2011. (CET)

Ok, promeni kako kaže Nada. Nemam ništa protiv. Napokon malo konstruktivnosti. --Jagoda ispeci pa reci 18:25, 20. novembar 2011. (CET)

Treba reći ad je on bio knez kneževine, koja su hrvatski istoričari nazivali Primorska Hrvatska, a ne da se to uzima kao neki istorijski utemeljen pojam.--Miut (razgovor) 18:28, 20. novembar 2011. (CET)

S obzirom na sve rečeno, na to da je Jagodi ukazano da se radi o falsifikovanju istorije, te o pristrasnim tekstovima, ja bih zamolio Jagodu da prestane masovno kopiranje sa hrvatske vikipedije. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:12, 20. novembar 2011. (CET)

Baš Čeliče, a ja bih tebe zamolila da prestaneš da me uhodiš po Vikipediji. Ako si toliko besposlen, idi radi nešto drugo. Opsesije nisu dobre za zdravlje. Ova vikipedija je postala zarobljenik jedne male grupe srBskih patriJota od kojih normalan svet ne može da diše ni glavu da digne, idu okolo i maltretiraju i iživljavaju se nad svima koji im nisu po volji, lažu, kleveću vređaju na najniže moguće načine, i rade BUKVALNO ŠTA IM PADNE NA PAMET, a oni koji bi trebalo da zaštite običnog korisnika ćute. Došlo je krajnje vreme, izgleda. --Jagoda ispeci pa reci 09:20, 21. novembar 2011. (CET)

Komentar

Vikipediju ne interesuje istina, već proverljivost. Sve što je napisano bi trebalo da je potiče iz uglednih, pouzdanih izvora. Kada dođe do oprečnih stavova, postoji smernica kako delovati jer vikipediju ne instersuje jedna istina™, već da pobroji sve istine koje će korisnike interesovati, koje imaju gram značaja. Naučite da pišete i za neprijateljsku tačku gledišta. Ovo je stranica ra razgovor o članku i samo o članku i služi da se članak ispravi. Reći da je nešto netačno (možda jeste, možda nije)samo zato što su osobe koje to tvrde druge nacionalnosti je Ad hominem napad. Stoga je potpuno nebitno odakle je prepisan, šta bi bilo da je preveden sa nemačke, engleske, ruske ili španske. Ako postoji problem treba tačno znati reći gde je. -- Bojan  Razgovor  12:04, 21. novembar 2011. (CET)

---

Hrvatski istoričar hr:Tomislav Raukar o Trpimirovoj darovnici u Enciklopediji Jugoslavije JLZ Zageb 1971 tom 8 str 375. doslovno kaže:

Trpimirova isprava iz 852, kojom splitskom nadbiskupu dariva crkvu sv. Jurja na Putalju, sačuvana je tek u prijepisu iz XVI. st.,zbog čega, kao i zbog njezine diplomatičke forme (tzv. privatna isprava), u historijografiji postoje različita mišljenja o pitanju njene vjerodostojnosti. U svojo povijesnoj jezgri ona govori o dograđenoj organizaciji hrvatske države u sredini IX. st. U ispravi iz 852 T. se naziva „dux Chroatorum“, dok na kamenom natpisu iz Rižinica njegovo ime glasi: „dux Trepim(erius)“ (vidu se na slici u našem tekstu)

Neki korisnici u našem tekstu navode N. Klaić, a ne navode gde je ona rekla da je to čist falsifikat, jer to nije navedena knjiga, a izraz falsfikat nije upotrebljen. Svoje sumnje u vjerodostojnost darovnice iznela je u svom delu O Trpimorovoj darovnici kao diplomatičkom i historijskom dokumentu, u Vijesniku za arheologiju i historiju dalmatinsku, 1960. Pre nje o tome je pisao i M. Barada: Dvije naše vladarske isprave Zagreb 1938. U ovim delima se ne navodi da darovnica nije postojala nego se sumnja u tačnost jedinog postojećeg prepisa iz XVI veka. Ovo sam napisao da pomognem koliko mogu (ako mogu) i neću dalje učestvovati u razgovoru.--Drazetad (razgovor) 19:37, 24. novembar 2011. (CET)

Nisam rekao da je Nada Klaić rekla da je falsifikat, nego da je dokazala da je falsifikst, a evo sada citata iz njene knjige: I doista neki elementi u Trpimirovoj darovnici iz 852. god koja u danas poznatoj formi ne može biti autentična pokazuju da je njezina jezgra, tj. darivanje crkvice sv. jurja, čini se historijski točno, Nada Klaić, Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku,Zagreb 1975, drugo izdanje,str 236 --Miut (razgovor) 17:08, 25. novembar 2011. (CET)