Razgovor:Užička republika/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Za vreme ustanka oslobođen je veći deo Srbije a ne samo užički kraj

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 213.137.116.56 (razgovor • doprinosi) | 09:37, 29. april 2007.

Iskreno, nigde u članku ne vidim da piše kako je bio oslobođen samo užički kraj:

To je bila prosocijalistička država u zapadnoj Srbiji i, delimično, istočnoj Bosni pod vlašću jugoslovenskih partizana, stvorena u toku 1941. godine za vreme Drugog svetskog rata.

Užička Republika nije imala stalne granice, već su se one menjale gotovo svakodnevno sa svakom ofanzivom partizana na jednoj i okupatora na drugoj strani, a otprilike su zauzimale područje od reka Drine na zapadu Zapadne Morave na istoku i od reka Skrapeža na severu do Uvca na jugu.

Užice je bilo najveći grad i središte zapadne Srbije u to vreme, te i glavni grad Užičke republike (u njemu se nalazio Glavni narodnooslobodilački odbor za Srbiju). Sami partizani i narod su oslobođenu teritoriju zvali Užičkom republikom, što potvrđuje i Tito na mitingu u Užicu 8. maja 1971. godine:

Mi smo to tada nazivali Užičkom republikom, i to je bilo pravilno. To je bila jedina tvrđava u Hitlerovoj okupiranoj Evropi — Užička tvrđava revolucionarnog proletarijata i slobodarskog naroda.

— J. Radovanović: „67 dana Užičke republike“; Beograd, 1972.

--Đorđe D. Božović (razgovor) 19:15, 29. april 2007. (CEST)

U članku nije objašnjeno od koga je " oslobođeno" Užice. Treba da se napiše nešto više i o zločinima koje su počinili partizani u Užicu stvarajući tu fantomsku "republiku".

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 212.200.70.199 (razgovor • doprinosi) | 11:48, 2. maj 2007

Povlačeći se, Nemci su Užice predali lokalnim četnicima, u koje su imali više poverenja nego u lokalne partizane. Budući da su partizani i četnici bili sklopili dogovor o zajedničkom ratovanju protiv Nemaca i oslobađanju otadžbine od njih, ti četnici koji su držali Užice predali su ga partizanima koji su ga od njih zatražili. (Dogovor je bio da se vlast u oslobođenim mestima podeli, ali su četnici isprva odbili da predaju Užice partizanima, koji su ga dobili tek kada su zapretili da će otvoriti paljbu i početi borbu s četnicima u Užicu. Četnici su, želeći da izbegnu borbu, predali Užice partizanima, koji su ušli u njega i zatim oni odbili da dele vlast ma s kim. Malo kakvog pravog oslobađanja je tu bilo, ali je 24. septembar, kada su partizani ušli u Užice, dugo vremena slavljen kao Dan oslobođenja Užica.) Ako želiš, slobodno možeš sam dopuniti članak. --Đorđe D. Božović (razgovor) 19:58, 2. maj 2007. (CEST)

Ispravka: Užička republika nije prva oslobođena teritorija u Evropi. To je bio grad Loznica, koga su 31. avgusta 1941. oslobodili četnici predvođeni pukovnikom Veselinom Misitom. --79.101.49.23 (razgovor) 00:39, 7. jul 2011. (CEST)

Po kom osnovu se ovaj tekst nalazi u Kategorija:Bivše države Evrope, kad to nikad nije bila država, nego samo oslobođena teritorija.--Drazetad (razgovor) 16:03, 17. avgust 2015. (CEST)

O grbu

Poznato je da „Užičku republiku“ nikada nisu proglasili ni komunisti ni četnici. Sam naziv se u srpskoj upotrebi pojavio posle 1945. godine. U tom slučaju, kakav grb krasi članak? Uostalom, to nije moglo biti 1941. godine. Njemu očigledno nije mesto u članku. — Poltavski (razgovor) 17:38, 23. novembar 2022. (CET)

@Poltavski: Slažem se. Ovo na slici je verovatno pečat. To nije grb. Inače, ovično su obeležja (i grbovi i zastave) definisana nekakvim pravnim aktom. Ako toga nema, a postoji referenca da su se koristila takva obeležja, verovatno je reč o neformalnoj upotrebi. Što opet sve treba naznačiti/da bude referencirano. — Ivan VA (razgovor) 21:33, 23. novembar 2022. (CET)

Istoričar Glišić na 8. strani piše: "Što se tiče imena Užička republika, ono kao takvo nije egzistiralo u toku njenog trajanja. Jer KPJ ne dozvoljava nikakvo proglašavanje i pominjanje republike, da to ne bi budilo neželjene asocijacije u narodu da komunisti teže da preuzmu vlast, pogotovu stoga što je to naveliko eksploatisala četnička propaganda. Zato je niko u partizanskim redovima nije nazvao Užičkom republikom. Tek kada je Užice i celu slobodnu teritoriju i zapadnoj Srbiji zauzeo okupator i njegovi saradnici, u kvislinskoj štampi pojavilo se ime »Užička komunistička Republika«, a potom i u štampi Sovjetskog Saveza, u proleće 1942, njeno sadašnje ime — Užička republika. Ovo ime je posle uspešno okončanog narodnooslobodilačkog rata i revolucije naroda zapadne Srbije i cele Jugoslavije spontano prihvatio i ono je postepeno uslo i u istoriografiju..." — Poltavski (razgovor) 22:20, 23. novembar 2022. (CET)

@Poltavski: To je üto se tiče imena. Ne grba i zastave. Ako su postojali organi vlasti, verovatno su imali simbole. To se stavlja u kutiju, mada je puno važnije da se objasni u posebnom podnaslovu. Recimo za taj pečat. Al sigurno nije reč o grbu, to da. — Ivan VA (razgovor) 19:55, 24. novembar 2022. (CET)