Razgovor:Groteskna slika
| Ovo je stranica za razgovor na kojoj možete da predlažete izmene u vezi sa člankom. | |||
| Pravila sadržaja
|
||
Groteskna slika je oblik umetničkog izraza u poznoj srednjovekovnoj, renesansnoj i baroknoj umetnosti, zasnovan na karnevalskom osećanju preporoda kroz smrt. Grotesknu sliku obeležavaju hiperbolizmi – u samom početku svog dela, Rable daje galeriju groteskno uveličanih delova tela u genealogiji prvih divova.
Groteskno telo[uredi izvor]
Groteskno telo je nezavršeno, promenljivo, ono je u nastajanju, a u Rableovim grotesknim slikama pretežno su u pitanju donji delovi tela.
Razjapljena usta i gutanje imaju glavnu ulogu jer su oni vrata ka donjem delu, paklu tela. Takav prizor je i onaj koji pominje Auerbah pri objašnjavanju Rableovog prikazivanja stvarnosti – kada pisac Alkofribas ulazi Panagruelova usta i u njima živi 6 meseci.
Na grotesknoj slici telo je prikazano kao da prerasta sebe i spaja sa svim svetom – posebno na mestima telesnih otvora, i nagonskim radnjama kada se otkriva njegov suština – Pri prdenju, jedenju, seksu, porođaju... Dvojno telo je izmešano sa svetom i ovaploćuje i predstavlja čitav materijalni svet kao apsolutno dole.
Trudna starica[uredi izvor]
Osnovni model groteskne slike je trudna starica, simbol smrti i preporoda, koju kao motiv pronalazimo u književnosti, vajarstvu i slikarstvu. Ovaj simbol je u tesnoj vezi sa osećajem narodnog, i sa karnevalskim osećajima.