Razgovor:Medved lenjivac
| Ovo je stranica za razgovor na kojoj možete da predlažete izmene u vezi sa člankom. | |||
| Pravila sadržaja
|
||
Prvi podnaslov[uredi izvor]
Zar ovo ne bi trebalo spojiti sa stranom Usnati medved? --Stripar (razgovor) 12:10, 9. novembar 2012. (CET)
- Evo ćirilične i ekavizovane verzije, ako nekom zatreba kad se bude spajali članci. Šta je „plodnošenje“ - ne znam
--Stripar (razgovor) 12:20, 9. novembar 2012. (CET)
Medved lenjivac (Melursus ursinus) nastanjuje jedino indijski potkontinent, gde se nalazi uz ili se neznatno preklapa sa arealom azijskog crnog medveda, iako je medved lenjivac više nizijska vrsta.
Ime roda je Melursus potiče iz njihove pohlepe za medom, neumorno će se penjati po drveću i podnosi ubode razjarenih pčela da bi došao do saća sa medom. Pa ipak, med čini samo mali deo u njihovoj ishrani koja obuhvata bobice tokom cele sezone plodnošenja. Kada njih nema dovoljno, medved živi od termita, mrava i drugih insekata. Morfološke prilagođenosti kopanju i ishrani insektima uključuju druge, blago povijene kandže, široko nepce za sisanje, odsustvo dva gornja sekutića i velike, isturene usne - zbog njih je ranije nazivan „usnati medved“ (U. labiatus).
Dugo krzno je zagonetna osobina za medveda tropskih krajeva. Njegova uloga bi mogla da bude slična onoj koja ima široka, komotna odeća koju nose narodi u vrelim i suvim područjima, gde nema hladovine. Tokom evolucije medveda lenjivca, indijski potkontinent je pretežno bio prekriven travnatim prostranstvima i šumama sa raštrkanim žbunolikim drvećem.
Kroz tradiciju koja seže vekovima unazad, Kvaladari, nomadski narod Indije, uvežbavali su medvede lenjivce da „plešući“ provode život. Mečiće su uzimali iz brloga, uklanjali im zube i kandže i stavljali konopac ili alu u nos ili njušku, da bi kontrolisali njihove pokrete.