Разговор о Википедији:Glasanje/Predlog/Smernice za pravovikipis/Tekst predloga

---

Ako postoji i ukorenjena a nepravilna transkripcija koja nije zabeležena kao izuzetak nigde u stručnoj literaturi

Ko će odlučiti da je neka transkripcija ukorenjena, a nepravilna (u slučaju da "nije zabeležena u stručnoj literaturi")? Već je nekoliko puta rečeno da su izuzeci i ukorenjene transkripcije samo one koje su navedene u literaturi sa spiska (Pravopis, Prćić, Klajn ...), odnosno, ako nisu zabeležene u navedenoj literaturi, onda nisu ni ukorenjene ni izuzeci. Ne mislite valjda da bi se neko ovde usudio da sam određuje šta je ukorenjeno ili ne )racimo, na osnovu broja pogodaka na Guglu, na osnovu broja transkribovanih likova u atlasima i enciklopedijama itd.).

--Sly-ah (razgovor) 10:46, 22. jun 2009. (CEST)

Tu sam mislila prvenstveno na transkripcije koje se obilato koriste u svakodnevnom govoru a prema pravilima transkripcije su nepravilne, i koje su ovde neborjeno puta pokušavane da se proture kao bolje rešenje, samo zato što "tako svi kažu". Naravno da tu nisam mislila da sami odlučujemo šta je ukorenjeno i šta je izuzetak. Osim toga, lepo piše: ako ih nema u literaturi, nisu izuzeci i transkribuju se prema važećim pravilima. Ako misliš da nije dobro forumulisano, reci pa da ispravimo. --Jagoda ispeci pa reci 10:55, 22. jun 2009. (CEST)

---

Ma hteo sam reći da mi na Vikipediji ne smemo da koristimo termine "ukorenjena" ili "uobičajena" transkripcija ako ta transkripcija kao takva nije označena u stručnoj literaturi. Čak i ono "transkripcija koja se obilato koristi u svakodnevnom govoru" je jedna vrsta originalnog istraživanja pa čak i ako tu "obilatost" argumentujemo brojem pogodaka na Guglu (za što se neki zalažu), brojem "pogodaka" u geografskim atlasima ili brojem odrednica u enciklopedijama.

Dakle, mislim da bi trebalo "ako se neki transkribovani oblik javlja i koristi se u svakodnevnom govoru, a u stručnoj literaturi nije naveden kao ukorenjen i kao izuzetak od transkripcionih pravila ..."

Odmah da predložim i pravilo da redaktor teksta, kada uradi izmenu vezanu za transkripciju, NIJE dužan da tačno navodi autora, naziv dela, izdavača i tačnu stranicu na kojoj se nalazi argument za izmenu ukoliko se kao referenca koristi jedan od tri prvonavedena priručnika sa spiska. Ovo je zbog štednje i vremena i živaca, a i zarad sprečavanja iživljavanja na autoru izmena kojem su skloni razni likovi na Vikipediji. Na taj način bi izmena sa komentarom Pravilno ili Po Pravopisu ili Po Prćiću bila sasvim legitimna, a svako onaj ko želi da sazna više o tom problemu može da konsultuje navedenu literaturu. Pravopis iz 2002 već je okačen na Internetu, Klajnov RJN takođe, a ja ću se lično potruditi da skeniram i okačim kompletne Prćićeve knjižice, pa će tako Neverne Tome imati priliku da STVARNO provere tačnost traženih podataka. Takođe predlažem i pravilo da autor izmene NIJE dužan da objašnjava šta je autor hteo reći u svojoj knjizi i ZAŠTO je Tvrtko Prćić odredio da se jedan glas prenosi ovako, a drugi onako, odnosno, drugim rečima, ako nekog interesuje zašto je po Pravopisu Inzbruk, a ne Insbruk, neka se izvoli obratiti autorima Pravopisa ili Odboru za standardizaciju. Verujte mi, ušteda vremena i živaca bi bila ogromna.

--Sly-ah (razgovor) 12:00, 22. jun 2009. (CEST)

Popravila sam. Mislim da je sad dobro. Osim toga, u uvodnom delu naslova Transkripcija, takođe postoji i objašnjenje šta se smatra pod izuzetkom od transkripcionih pravila. To što kažeš da ne treba da se objašnjava do u detalje, piše u prvoj tački. Ako misliš da ga treba proširiti i dopuniti, reci.--Jagoda ispeci pa reci 12:49, 22. jun 2009. (CEST)