Разговор о Википедији:Kada navoditi izvore/Arhiva 1

Predlog da zajednica glasanjem usvoji predlog ove smernice nije dobio podršku na [1].--Antidiskriminator (razgovor) 17:57, 15. maj 2011. (CEST)

Beograd

Drago mi je da si stavio primer "Beograd je glavni grad Srbije" kao primer jer se poređenjem našeg izabranog članka sa raznim smernicama može videti gde smo pogodili metu, a gde mašimo.

U redu je da se uvodni pasus ne opterećuje referenciranjem. Tu pretpostavljam da ima i učenika koji ne kapiraju šta se smara sa nekim sitnim brojčićima i šta se sad tu pominju neki smarajući sajtovi ili knjižurine, međutim u ostalom delu teksta gde se razrađuje članak referenciranje je ključno. Samo da pomenem da Ustav Republike Srbije u članu 9 kaže da je [člavni grad]. Takođe [o glavnom gradu] je u celosti posvećen onome što se opisuje pod odeljkom Vlada i politika. Međutim, u ovom članku nigde i nijednim linkom se ne upućuje na ove dokumente.

Tako ispada da, zbog toga što svi znamo da je Beograd glavni grad, ne treba navesti čak ni link ka Zakonu o glavnom gradu. Umesto toga je naveden sajt grada Beograda. On jeste zvaničan, ali nije prvobitni već sekundarni izvor informacija. Naravno, ja u ovakvim situacijama biram primarne izvore. -- JustUser  JustTalk 20:43, 21. mart 2008. (CET)

Pi

Već piše u članku, pa ovde da pomenem samo ukratko. Vredi navoditi reference, ali koje. Navoditi udžbenik sedmog razreda je, za potrebe enciklopedije, neadekvatno. Navoditi Tomasa Hita je dobro, ali je knjiga na engleskom i nije lako dostupna. Stoga mislim da je ovde najbolje navesti nešto poput prevoda Bronštajna, jer se tu pominju gomile formula, konstanti itd. Kad nađem knjigu upisaću ISBN, izdavača i sve po redu.

Ovde je problematičnije referenciranje rečenice „Pi je odnos obima i prečnika kruga“ nego ono gde se navodi numerička vrednost. -- JustUser  JustTalk 20:56, 21. mart 2008. (CET)

Čvrsto stojim iza onoga da je ona formula dovoljna. To je gradivo za osnovnu školu. -- Bojan  Razgovor  13:18, 22. mart 2008. (CET)

Meni nije prihvatljiv kriterijum zastupljenost u knjigama iz osnovne škole. Neki od tih pojmova iz hemije, fizike, istorije, geografije pa i matematike ipak zahtevaju da budu potkrepljeni izvorima za verifikaciju i dodatno čitanje. S druge strane jasno mi je da ne treba svaku rečenicu ili reč referencirati da ne bi dobili ovo ali kada se navode činjenice, ne mislim da se uvek podrazumevaju kao poznate iz nekakve škole. Uostalom, koji razred škole onda treba uzeti kao referentni? Reference se navode iz dva razloga. Prvo kada izjava ili tvrdnja može izazvati nedoumicu ili sumnju. Drugo je kada čovek potpuno dobronamerno želi da produbi znanje iz dotičnog dela problematike ili da dozna odakle potiče prvo pominjanje ili gde se službeno potvrđuje neka tvrdnja. Dakle drugi slučaj je potpuno dobronameran i nema veze sa onim što se navodi kao jedini razlog za traženje izvora.

Priznajem, ovaj drugi slučaj se najbolje rešava navođenjem literature za dalje iščitavanje, međutim nemamo običaj da na dnu svakog odeljka stavljamo spisak preporučene literature. Kod članka o pi, ovo bi bilo idealno rešenje. -- JustUser  JustTalk 15:37, 27. mart 2008. (CET)

Ja se strašno bojim da ne stavljamo izvore za trivijalnosti, da je pi 3,14159... što će svaki scientific digitron koji postoji na svakom računaru potvrditi. Imao sam gadna iskustva sa nekima koji traže reference. Jako teško mogu shvatiti traženje referenci od nekoga ko se nimalo ne razume u temu kao dobru nameru, posebno još ako se ne obrazloži zašto. -- Bojan  Razgovor  18:18, 27. mart 2008. (CET)