Разговор о Википедији:Када наводити изворе/Архива 1

Предлог да заједница гласањем усвоји предлог ове смернице није добио подршку на [1].--Antidiskriminator (разговор) 17:57, 15. мај 2011. (CEST)

Београд

Драго ми је да си ставио пример "Београд је главни град Србије" као пример јер се поређењем нашег изабраног чланка са разним смерницама може видети где смо погодили мету, а где машимо.

У реду је да се уводни пасус не оптерећује референцирањем. Ту претпостављам да има и ученика који не капирају шта се смара са неким ситним бројчићима и шта се сад ту помињу неки смарајући сајтови или књижурине, међутим у осталом делу текста где се разрађује чланак референцирање је кључно. Само да поменем да Устав Републике Србије у члану 9 каже да је [члавни град]. Такође [о главном граду] је у целости посвећен ономе што се описује под одељком Влада и политика. Међутим, у овом чланку нигде и ниједним линком се не упућује на ове документе.

Тако испада да, због тога што сви знамо да је Београд главни град, не треба навести чак ни линк ка Закону о главном граду. Уместо тога је наведен сајт града Београда. Он јесте званичан, али није првобитни већ секундарни извор информација. Наравно, ја у оваквим ситуацијама бирам примарне изворе. -- JustUser  JustTalk 20:43, 21. март 2008. (CET)

Пи

Већ пише у чланку, па овде да поменем само укратко. Вреди наводити референце, али које. Наводити уџбеник седмог разреда је, за потребе енциклопедије, неадекватно. Наводити Томаса Хита је добро, али је књига на енглеском и није лако доступна. Стога мислим да је овде најбоље навести нешто попут превода Бронштајна, јер се ту помињу гомиле формула, константи итд. Кад нађем књигу уписаћу ИСБН, издавача и све по реду.

Овде је проблематичније референцирање реченице „Пи је однос обима и пречника круга“ него оно где се наводи нумеричка вредност. -- JustUser  JustTalk 20:56, 21. март 2008. (CET)

Чврсто стојим иза онога да је она формула довољна. То је градиво за основну школу. -- Bojan  Razgovor  13:18, 22. март 2008. (CET)

Мени није прихватљив критеријум заступљеност у књигама из основне школе. Неки од тих појмова из хемије, физике, историје, географије па и математике ипак захтевају да буду поткрепљени изворима за верификацију и додатно читање. С друге стране јасно ми је да не треба сваку реченицу или реч референцирати да не би добили ово али када се наводе чињенице, не мислим да се увек подразумевају као познате из некакве школе. Уосталом, који разред школе онда треба узети као референтни? Референце се наводе из два разлога. Прво када изјава или тврдња може изазвати недоумицу или сумњу. Друго је када човек потпуно добронамерно жели да продуби знање из дотичног дела проблематике или да дозна одакле потиче прво помињање или где се службено потврђује нека тврдња. Дакле други случај је потпуно добронамеран и нема везе са оним што се наводи као једини разлог за тражење извора.

Признајем, овај други случај се најбоље решава навођењем литературе за даље ишчитавање, међутим немамо обичај да на дну сваког одељка стављамо списак препоручене литературе. Код чланка о пи, ово би било идеално решење. -- JustUser  JustTalk 15:37, 27. март 2008. (CET)

Ja se strašno bojim da ne stavljamo izvore za trivijalnosti, da je pi 3,14159... što će svaki scientific digitron koji postoji na svakom računaru potvrditi. Imao sam gadna iskustva sa nekima koji traže reference. Jako teško mogu shvatiti traženje referenci od nekoga ko se nimalo ne razume u temu kao dobru nameru, posebno još ako se ne obrazloži zašto. -- Bojan  Razgovor  18:18, 27. март 2008. (CET)