Разговор о Википедији:Transkripcija sa turskog jezika/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Transkripcija sa turskog jezika
Ni Pravopis 2013 još uvek ne poznaje transkripciju sa turskog jezika, verovatno zato što se nijedan turkolog još nije javio „pravopisnoj mafiji”. Ovaj tekst, trenutno, plod je originalnog istraživanja, a i praktično (fonetski) je delimično netačan. Ğ Turci ne izgovaraju već obično služi da naglasi samoglasnik (Erdoan se čita Er-do-An!), a ı (i bez tačke) je nemušti glas koji više vuče na e, a najbolje ga je nekad ni ne pisati (Sırbistan → Srbistan, zvuči bolje i približnije nego „Serbistan”). Takođe, c jeste nekad dž, ali i ć. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 00:53, 26. jun 2014. (CEST)
- Ništa iz teksta nije izmišljeno. Dodao sam relevantne izvore u vezi sa turskom fonetikom. Za ğ je oduvek i pisalo kako se izgovara, a ı je zatvoren zadnji nelabijalizovan samoglasnik, glas koji fonetski odgovara našem u, od kojeg se razlikuje samo po odlici labijalizovanosti. Što se tiče transkripcionih pravila, istina je da u Pravopisu ne postoje pravila, što je stvarno čudno, ali je na stranici i naznačeno. Međutim, ni ona nisu plod nečije mašte, što je, opet, sada naznačeno na stranici. Kad već nema u Pravopisu, dobra su i fakultetska pravila, mada stoji da ih treba uzimati sa rezervom. --Lakisan97 (razgovor) 12:08, 26. jun 2014. (CEST)
- Reference si dodao nakon ovog mog komentara, a trenutno ova poslednja Predočen je transkripcioni sistem... nije referenca nego napomena. Kakva fakultetska pravila? Ko je to odobrio?
- Ti se nigde ne pozivaš na knjigu o pravopisu, a ne možeš da se pozivaš jer, rekoh, ni P13 nema odeljak o transkripciji sa turskog. Dakle, sve sadašnje reference su slabe.
- Za razliku od tebe, ja sam do sada 3 puta boravio u Turskoj, i nameravam još. A imam turske televizije i na satelitu, dakle, znam kako im se šta izgovara. Da me ne bi pogrešno shvatio, nemam ništa protiv tebe, pa ni protiv ove „radne stranice”, ali ovo sam sve napomenuo zbog eventualnih budućih sukoba, da Vikipedijanci znaju da ovaj tekst, u sadašnjem stanju, nije ispravan (kao generalno ni odeljci o transkripcijama koje Pravopis daje — znamo na šta to liči). --Kruševljanin Ivan (razgovor) 16:34, 26. jun 2014. (CEST)
- Ivane, Ivane, da li si dobro pročitao moj odgovor? Gore rekoh da sam dodao relevantne izvore u vezi sa turskom fonetikom (znači, nije skriveno da su dodati naknadno, jer za to i nema razloga). Da je ı bliže u, a ne e, kako ti kažeš, navodi čak i doktor turskog jezika. Isto i činjenice u vezi sa ğ (mada mi nije jasno šta je tu sporno; ti kažeš isto što i ja pišem). U pitanju su pravila koja koristi Grupa za turski jezik i književnost pri Katedri za orijentalnu filologiju Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu — dakle, pravila koja priznaju i odobravaju stručnjaci za turski jezik na srspkom govornom području. To što se niko od njih još uvek nije javio da ih ovekoveči u Pravopisu samo znači da ih treba uzimati sa rezervom, nikako da ih treba smatrati pogrešnim. Na kraju svega, kojim konkretno činjenicama osporavaš tačnost? Sve su uredno referencirane. --Lakisan97 (razgovor) 17:14, 26. jun 2014. (CEST)
- Ako smo (pogrešno) navikli Vikipedijance (a jesmo, nažalost) da se služe „transkripcijama” koje daje Pravopis (i Prćićeve dve „ingeniozne” knjige, znamo koje su), osporavam onda ceo tekst (ovako kako ga vidim na Vikipediji, za fakultetske skripte ne znam) zato što ne potiče iz uma nekog beogradskog turkologa (pa da taj turkolog objavi knjigu ili bar članak u časopisu Jezik danas, i da se onda pozivamo na njega, ne ovako „iz treće ruke”). Samim tim, ovo još nije dobilo Pižuricin „amin”. (A znamo da je čika Mato još uvek glavni za Pravopis, nažalost, do smrti izgleda.) A ljubomorci „kojima se diže na Klajna, Prćića i sl.” (kako reče jedan naš Vikipedijanac, ne ja) mogu samo da mi zavide što imam i praktična iskustva, sa Turcima u njihovoj matičnoj zemlji, he he he… --Kruševljanin Ivan (razgovor) 18:00, 26. jun 2014. (CEST)
- Zapravo, glavno i potiče iz uma nekog beogradskog turkologa. Ovakva pravila predaje prof. dr Ksenija Ajkut. A u Pravopisu kao opštu napomenu imaš da se za jezike za koje ne postoje pravila oslanja na tradiciju i stvoren običaj, koje sigurno da ugledno predstavlja Beogradski univerzitet, tako da ovde nema šta da se ospori. Dakle, kada ne postoje pravila, sam Pravopis nameće traženje alternative. Na kraju, ovo i nije članak, tako da ne mora biti savršen. --Lakisan97 (razgovor) 18:27, 26. jun 2014. (CEST)
- A kako ti sa 17 godina (znači još nisi pošao ni na jedan fakultet) znaš šta tačno neki profesor predaje svojim studentima? I kakve su reakcije studenata? Na hipervezi koju si dao niko to ne može da sazna, nego bi neki Vikipedijanac morao da upiše turski jezik na Filološkom i da mu dotična profesorka ispredaje baš tako kako si ti rekao, ili, da se javi neko ko je već tamo, pa da ovde prokomentariše. A nešto sumnjam da će Sırbistan bilo ko, iole upućen, da transkribuje/izgovori kao „Surbistan” (kuku majko!) ili „Sirbistan”…
- Dalje, ako tradiciju stvaraju neuki, a aminuju je oni kojima se diže… jel’ te… kakva je to tradicija? Ružna Laki, ružna. Nego, da batalimo više? Cenim ja zaista to što kopiraš odeljke iz P10 (a nije se mnogo menjalo ni u P13), lepo je to, ali, kao neko ko putuje po svetu, he he, u inat ljubomorcima, ne mogu da izdržim a da ne dam i svoje mišljenje…
--Kruševljanin Ivan (razgovor) 19:02, 26. jun 2014. (CEST)
- Lav sam, tako da mi je još uvek 16. Međutim, imam pristup beleškama jedne studentkinje turskog, tako da znam kako im se predaje. Postoji još i plan/program predmeta. P.S. Bio sam i ja u Turskoj. --Lakisan97 (razgovor) 22:21, 26. jun 2014. (CEST)
- Zapravo, glavno i potiče iz uma nekog beogradskog turkologa. Ovakva pravila predaje prof. dr Ksenija Ajkut. A u Pravopisu kao opštu napomenu imaš da se za jezike za koje ne postoje pravila oslanja na tradiciju i stvoren običaj, koje sigurno da ugledno predstavlja Beogradski univerzitet, tako da ovde nema šta da se ospori. Dakle, kada ne postoje pravila, sam Pravopis nameće traženje alternative. Na kraju, ovo i nije članak, tako da ne mora biti savršen. --Lakisan97 (razgovor) 18:27, 26. jun 2014. (CEST)
- Ako smo (pogrešno) navikli Vikipedijance (a jesmo, nažalost) da se služe „transkripcijama” koje daje Pravopis (i Prćićeve dve „ingeniozne” knjige, znamo koje su), osporavam onda ceo tekst (ovako kako ga vidim na Vikipediji, za fakultetske skripte ne znam) zato što ne potiče iz uma nekog beogradskog turkologa (pa da taj turkolog objavi knjigu ili bar članak u časopisu Jezik danas, i da se onda pozivamo na njega, ne ovako „iz treće ruke”). Samim tim, ovo još nije dobilo Pižuricin „amin”. (A znamo da je čika Mato još uvek glavni za Pravopis, nažalost, do smrti izgleda.) A ljubomorci „kojima se diže na Klajna, Prćića i sl.” (kako reče jedan naš Vikipedijanac, ne ja) mogu samo da mi zavide što imam i praktična iskustva, sa Turcima u njihovoj matičnoj zemlji, he he he… --Kruševljanin Ivan (razgovor) 18:00, 26. jun 2014. (CEST)
- Ivane, Ivane, da li si dobro pročitao moj odgovor? Gore rekoh da sam dodao relevantne izvore u vezi sa turskom fonetikom (znači, nije skriveno da su dodati naknadno, jer za to i nema razloga). Da je ı bliže u, a ne e, kako ti kažeš, navodi čak i doktor turskog jezika. Isto i činjenice u vezi sa ğ (mada mi nije jasno šta je tu sporno; ti kažeš isto što i ja pišem). U pitanju su pravila koja koristi Grupa za turski jezik i književnost pri Katedri za orijentalnu filologiju Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu — dakle, pravila koja priznaju i odobravaju stručnjaci za turski jezik na srspkom govornom području. To što se niko od njih još uvek nije javio da ih ovekoveči u Pravopisu samo znači da ih treba uzimati sa rezervom, nikako da ih treba smatrati pogrešnim. Na kraju svega, kojim konkretno činjenicama osporavaš tačnost? Sve su uredno referencirane. --Lakisan97 (razgovor) 17:14, 26. jun 2014. (CEST)
Lakisan, ruku na srce, Kruševljanin Ivan ima daleko jače reference: tri puta je boravio u Turskoj (a namerava još da ide, valjda da bi utvrdio gradivo), gleda puno tursku televiziju na satelitu i, last but not least, on ZNA da ovaj tekst nije ispravan. Tvoje reference su jadne: tamo neki fakultet, tamo neki profesori turkolozi (neki od njih i doktori nauka) - sve je to sitna boranija prema našem eruditi Kruševljanin Ivanu. Ne znam samo kako ti je uopšte palo na pamet da pišeš članak o transkripciji sa turskog, a da se pre toga nisi konsultovao sa našim poznatim i uglednim turkologom, anglistom i srbistom K. I.
--Sly-ah (razgovor) 16:40, 26. jun 2014. (CEST)
E Ivane počinješ da smaraš i to žešće. Čuj tri puta bio u Turskoj i imaš turske kanale haha! Inšalah šta sve čovek ovde neće čuti. Ivane srećo ja sam u Turskoj bio duplo više puta nego ti. U Grčkoj sam proveo više vremena nego ti u Beogradu za sav život. Bejah i u Egiptu, Tunisu... dakle ekspert sam za arapski. Evropu da ne nabrajam...... pfffffff. Svaka čast Laki. Samo napred, jer ovakve stranice su nam nasušno potrebne da bi nam i članci bili ujednačeni. P.S. Ivane: dobra drugarica mi radi za TRT, hoćeš da je pitam da te angažuje za dopisnog člana pošto im trebaju eksperti za turski jezik? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:53, 26. jun 2014. (CEST)