Razgovor s korisnikom:Oli/Arhiva 2

Vidim da si me razumela.--Filip Knežić (razgovor) 12:16, 4. avgust 2007. (CEST)

Nisam administrator, upravo se glasa za to, reci samo šta ti treba, volim da pomažem, nema veze, ubuduće ću ti ja arhivirati stranice, ti samo reci, ima dosta ljudi na Vikipediji koji to ne znaju ali šta ima veze. Stranice se ne arhiviraju same. Pitaj sad to što si htela.--Filip Knežić (razgovor) 12:23, 4. avgust 2007. (CEST)

Ne razumem se ni ja najbolje, ja sam admin na citatima, mislim ako je isteklo sedamdeset godina od smrti autora, da tada tekst, slika, postaju javno vlasništvo, verovatno je tako i za knjige.--Filip Knežić (razgovor) 12:50, 4. avgust 2007. (CEST)

Ja ću sve srediti ubuduće nemoj da diraš--Filip Knežić (razgovor) 12:54, 4. avgust 2007. (CEST)

Eto sređeno.--Filip Knežić (razgovor) 12:57, 4. avgust 2007. (CEST)

U arhivu dva ćemo staviti kad bude potrebno sad je prazna, nisam admin pa ne mogu da izbrišem, a što se tiče onog razgovora, to moraš da podesiš na moja podešavanja u gornjem desnom uglu. Mislim da bi trebalo da stoji [[Корисник:Jlna|Jlna]] [[Разговор са корисником:Jlna|(разговор)]]

Evo admin je izbrisao.--Filip Knežić (razgovor) 13:34, 4. avgust 2007. (CEST)

Proba

--Jlnareci

---

--Jlnareci mi

---

- Bravo--Filip Knežić (razgovor) 14:49, 4. avgust 2007. (CEST)

---

--Jlnareci mi

---

Ne mozes da probas kod sebe, mora od nekog drugog, jer kod tebe nece raditi--Filip Knežić (razgovor) 15:33, 4. avgust 2007. (CEST)

Kod mene radi onako kako si mi ostavila malo pre

---

Ovo zadnje što si mi napisal radi skroz i potpis i razgovor, a ovo gore izbriši, nije primerno za stranu za razgovor. M sve je u redu--Filip Knežić (razgovor) 15:38, 4. avgust 2007. (CEST)

---

Evo iskopiraj ovo [[Корисник:Jlna|<span style='color: Red'>Jlna</span>]][[Слика:Gaim.svg|25px]] [[Разговор са корисником:Jlna|<span style='color: Blue'>reci</span>]] u podesavanja pa mi se javi, ako nece, onda ti ne mogu pomoci.--Filip Knežić (razgovor) 15:46, 4. avgust 2007. (CEST)

---

Sveti Sava

Nisam ranije proveravao u školskom izdanju. Sad sam pogledao i zaista, u tački 19c, stoji (dodato u zagradi): „nije pogrešno ni ako se npr. sveti uzme kao deo dvočlanog imena, recimo Sveti Petar i Sveti Sava u pričama ili u slobodnom izboru pisaca teksta“.

S jedne strane si, dakle, u pravu, zaista je negde zabeleženo. Međutim, s druge strane, zvaničan je samo „veliki“ Pravopis, dok su školski priredili isti ljudi ali trebalo je da on predstavlja samo skraćenu verziju (ne i izmenjenu).

Budući da je ovo pravilo našlo put do školskog, ima razloga da verujemo kako će se pojaviti i u sledećem izdanju integralnog. Međutim, lično dotad ipak ne bih koristio tu mogućnost, jer nije „sasvim“ ozvaničena; mada, fakat je da i onaj ko se za to opredeli ima na šta da se pozove.

Nezgodno jeste, i najbolje bi bilo da raskorak nije ni napravljen, ali šta sad možemo.

Crkve se u „Nedoumicama“ pominju upravo pod odrednicom crkve, pa možeš proveriti.

Pozdrav,

Bbasic 16:02, 4. avgust 2007. (CEST)

Helou

E, ako si ovo pisala Bašiću, trebalo je na njegovoj strani...

Da ti ogovorim:

1 i 2 - Da, moguće je poređati po azbučnom redu i to ti je super ideja. Pogledaj Spisak srpskih umetnika, tu su poređani po azbučnom redu, pa vidi da ti neki administrator to sredi. Ne mora da bude admin, može i bilo ko ko zna. Vidim da je Fića raspoložen za pomaganje, a sigurna sam da on zna to da uradi, pa pitaj njega. 3. Takođe mi se čini da bi onda to takvo moglo u javnost? Ne, jer nije enciklopedijski članak, već priručnik. Tu ima razlike, jelda?

4. Pisanje velikog i malog slova je velika oblast, pa mislim da bi to trebalo da bude posebna stranica, ako se slažeš i isto možemo napraviti za nas i za javnost? To možeš napraviti kao poseban članak "za javnost, i onda samo dodati link ka tom članku u samom priručiku pod slovo npr. V - veliko slovo ili/i M - malo slovo.

Ne znam kako je u Španiji, ali ovde je ledara, džemperi i duksevi, ti si verovatno na plaži:). To tebi na Zlatiboru, onima u Bgd sigurno gori mozak.. Jel još uvek onako grozno vruće? Mama mi reče da je nedavno bilo 45 u Bgd, a 47 u nekim drugim gradovima. Samo što nisam pala u nesvest kad mi je rekla.

P. S. Kako da napravim arhivu? Vidim da ti je Fića pomogao, a i lep ti potpis ugodio...--Maduixa kaži 16:24, 4. avgust 2007. (CEST)

Ostavi stari potpis, i on može da pomone.--Filip Knežić (razgovor) 16:31, 4. avgust 2007. (CEST)

Potpis

Pa to sve treba da prekpiraš tamo gde sam ti rekla. Pogledaj gore gde su tvoji podaci i imaš deo koji kaže, Moja podešavanja. Klikneš i tamo žeš videti gde piše potpis. Treba da mariraš gde piše Čist potpis, a u samu kućicu potpis, zalepi ovo što stalno kopiraš. Sačuvaj i gotovo.--Maduixa kaži 16:39, 4. avgust 2007. (CEST)

---

---

Jlnareci mi 17:42, 4. avgust 2007. (CEST)

---

Pa šta da ti kažem... Najbolja sam! (mama ne nije učila da budem lažno skromna, hehehe...)....

Geografija Indije

Možeš li da pregledaš tekst članka Geografija Indije. Namučih se u ova dva dana da nađem sve naše nazive država, regiona i sl. Tekst je bio za malo predložen za brisanje pa sam se ja potrudio da ga sredim. Problem je bio što nije na srpskom već ga je neko ubacio na hrvatskom. Pokušao sam i to da sredim, da sve prebacim u srpski ali nisam siguran da je sve na svom mestu. Zato bi bilo dobro ako imaš vremena a pošto je to tvoj fah da pogledaš i popraviš šta nije dobro. I Maduiši sam rekao.Pozz--Jefe / Razgovor

Nije kasno. Pogledaj prvo stranu za razgovor da vidiš šta je rađeno. Pa onda pogledaj članak. Uvek je problem kod prebacivanje teksta iz jednog u drugi jezik. Srećan rad--Jefe 09:48, 5. avgust 2007. (CEST)

Pa šta možeš uradi. Inače najbolji je zajednički rad, pa planiram da radim nešto novo i uključim par ljudi. Ako si za javiću.--Jefe 10:08, 5. avgust 2007. (CEST)

---

Upravo sam ostavila komentar. Pogledaj. --Maduixa kaži 16:30, 5. avgust 2007. (CEST)

---

Pozabavio sam se celim tvojim spiskom zamerki. Hvala na pomoći. Mislim da je to sad sasvim ok članak. Pozz--Jefe 22:00, 5. avgust 2007. (CEST)

O hirurzima

OK, hvala. Rekoše mi da se izgovara Hefe. Što se tiče ideje da neko ne bi trebalo da komentariše oblast iz koje nema formalno obrazovanje - ne slažem se, ne slažem se, vrlo se i principijelno ne slažem! :) Idemo ovako. Da li dopuštaš mogućnost da neko ko je formalno stručan za neku oblast u istoj načini neku grešku (naravno da dopuštaš.. :) )? Verujem da takođe dopuštaš i da neko ko nije formalno stručan za istu oblast bude u pravu što se te oblasti tiče. Još se može desiti i da se poklopi pa da laik bude u pravu oko nekog pitanja, a formalni stručnjak da pogreši (ko radi - taj i greši). Ti znači kažeš da čak i u tom slučaju, laik treba da ćuti u bogobojažljivom poštovanju, jer je ovaj zaboga formalni stručnjak? Ne slažem se, a verujem ni ti kada bolje razmisliš. Naravno da ako primetim nešta za šta mi se čini da je greška ću ukazati na to, ma o kojoj oblasti da se radi. To naravno ne znači da sam u pravu, ali svakako da imam pravo da ukažem na to.

Uzmimo i taj ekstremni primer hirurga. Konstruišimo prilično neverovatnu situaciju da prisustvujem nekoj operaciji (a da nisam predmet iste :R). Šta ako sam baš dan pre toga eto, razonode radi, listao udžbenik iz urgentne medicine (na primer.. volim ja tako s vremena na vreme), i u tom udžbeniku sam pročitao neki podatak. Podatak mi je kristalno jasan, i svež u sećanju, ali vidim da se hirurg sprema da učini nešta šta je očigledno u suprotnosti sa neophodnim procedurama, i može da ugrozi život pacijenta. Ti hoćeš da kažeš da ja treba da ćutim, jer zaboga, ja nisam formalno stručan, a hirurg (kakav-je-da-je) ipak jeste, i da pustim da ovaj ubije pacijenta!? Pa naravno da neću da ćutim, već ću da zapitam hirurga (ili koga već), da li je on baš siguran da želi da napravi takav rez. Tako bih uradio i ja, i ti i svako drugi. Eto, ja baš nisam stručan za oblast prava, pa ne znam da li postoji neka krivična odgovornost ako tako ćutiš i pustiš da čovek iz neznanja ubije drugog čoveka - nebitno je. Ja bih se u suprotnom osećao kao ubica, i naravno da bih reagovao. -- Obradović Goran (razgovor) 16:31, 5. avgust 2007. (CEST)

Željno očekivani komentari :)

Prošlu poruku sam pisao u brzini jer sam se spremao za put, tako da sam preskočio obazreti se na neke stvari, pa i na molbu da pogledam tekst koji si napisala. Ipak, odložiću to za još neko vreme, pošto sam trenutno na pomenutom putu i nemam literaturu uz sebe, a ne bih da pregledam ofrlje; čim se vratim (što će biti za desetak dana), preneću ti komentare. Zasad mogu da primetim samo to da si pisala naslove odeljaka velikim slovima, što nije praksa ovde (a i, bar meni, deluje ružno, preglomazno).

Pitala si, indirektno ali nema veze, i kako se menja prezime Fekete. Nije lako uklopiti ovo prezime u naš padežni sistem, te Egon Fekete sam kaže kako najviše voli da izbegne promenu dodavanjem neke odredbe ispred koja bi omogućila da prezime ostane u nominativu („pisao sam gospodinu Fekete/Egonu Fekete“). S druge strane, Klajn ne beži od promene (da se odmah razumemo, ovo nije neslaganje poput onog s crkvom/Crkvom, već su ovog puta posredi samo lične preferencije), i kaže „pisao sam Feketeu“. Ovakva promena sasvim je u skladu s pravilom koje kaže da se krajnje -e u neslovenskim imenima zadržava bez obzira na to da li je naglašeno ili, kao u ovom slučaju, ne; od izuzetaka je bitno pomenuti italijanska imena, ali Feketeovo prezime nije među njima.

Nisam nikada kontaktirao s gospodinom J. J., ali ako je stvarno tako — a nemam razloga da ne verujem — potpuno razumem tvoj bes, jer je zaista teško probuditi svest u narodu o tome koliko je bitno da se poštuju doneta jezička pravila, a ovakav stav samo otežava situaciju. Usput, ovo nije jedina razlika; recimo, školsko izdanje dopušta i pisanje pritom, iako veliko, a i maltene sva ranija literatura, propisuje isključivo razdvojeno pisanje, pri tom. (Mada, ako mene neko pita, mislim da su ispunjeni svi uslovi i kako je vreme da spojeno pisanje uđe kao mogućnost i u puno izdanje, iako se lično držim onoga onoga što je trenutno na snazi te i sam pišem razdvojeno.) I verzije iz 1960, integralna i školska, imale su sličnih, pa i gorih problema: jedna je propisivala isključivo nazdravlje, a druga isključivo na zdravlje (podrazumeva se, kao usklik)! Odlutah sad malo od teme, ali eto i to je zanimljivost. Za samog svetog Savu, oko čega smo i počeli, garantujem da u velikom izdanju nema ni govora o velikom slovu; čitao sam to ko zna koliko puta, a poslednji put neposredno pre nego što sam ti napisao raniju poruku.

Dalje, nisam od onih sujetnih koji ne priznaju svoje greške (svi smo ljudi, svi grešimo, ukazivanje na grešku treba primiti sa zahvalnošću), ali smatram da nisi u pravu kad me ispravljaš za veliko slovo. Mnogi, primera radi, Klajnov „Rečnik jezičkih nedoumica“ zovu „pravopis“, i ne greše mnogo što se tiče upotrebe reči budući da se ta knjiga zaista bavi pravopisom (pravilima pisanja); ako sad ja pričam o Klajnovom rečniku i Matičinom, „pravom“ pravopisu (malim slovom, dakle!), tu je zaista ispravno isključivo malo slovo, jer obe knjige možemo nazivati pravopisom samo ako podrazumevamo opšti karakter reči. Međutim, ja sam upoređivao dve knjige koje obe imaju pravi naziv Pravopis, i u tom primeru ne vidim razlog za insistiranje na malom slovu. Da bih bolje objasnio, uzmimo za primer dve devojke koje se obe zovu Dragana i zabavljaju se s nekim dvama momcima (dakle, one su njihove dragane). U tom slučaju možemo napisati i „viša Dragana“, ali i „viša dragana“. Ti bi bila u pravu da se jedna od njih zove drugačije; zaista bi bilo jedino ispravno malim slovom, jer bi u tom slučaju dragana moglo da predstavlja samo zajedničku imenicu. Onda, recimo, poznati šestotomni rečnik koji su zajednički izdale Matica srpska i Matica hrvatska može se zapisati čak na četiri načina: rečnik dveju matica, rečnik dveju Matica, Rečnik dveju matica i Rečnik dveju Matica (to je samo što se tiče velikih i malih slova; ako uzmemo u obzir mogućnost navodnika/kurziva, pa još i da nije obavezno menjati brojeve po padežima, broj načina postaje jako velik). Da navedem još jedan primer, oba srpska ustanka piše se samo tako, budući da oni ne nose vlastito ime *Srpski ustanak. Nadam se da nisam previše konfuzan.

Oko crkava, uz nadu da ćemo se konačno razumeti — iz trećeg puta ;) — u pitanju je Rečnik jezičkih nedoumica Ivana Klajna, odrednica CRKVE, i to pod slovom C ;). Kako vidim da to baš izaziva probleme, kad se vratim s puta pitaću Klajna zašto tako smatra, pa ću javiti do čega smo došli. Uzgred, potpuno razumem da nisi razmišljala o tome da neko osim Maduiše može da pročita tvoj komentar. Bilo bi vrlo lako isprogramirati da stranice za razgovor može da čita samo vlasnik, ali to namerno nije urađeno. Vikipedija je zamišljena tako da je sve otvoreno (dobro, skoro sve), i mnogima taj koncept bude pomalo čudan u početku, ali se brzo uklope. Ukoliko ti se nekad ukaže potreba da nekom napišeš nešto što nije za svačije uši, postoji link za slanje imejla, i tako komunikacija ostaje privatna.

Pridevi nastali od više pojmova pišu se s crticom ako se odnose na svaki pojam pojedinačno, a spojeno ako se odnose na celinu. Ponekad može i jedno i drugo u zavisnosti od značenja: kulturno-istorijski ima veze s kulturom i s istorijom, a kulturnoistorijski s kulturnom istorijom; plavozelena je boja po nijansi između plave i zelene, a plavo-zelen je desen koji se sastoji od plave i zelene boje. Šumadijsko-vojvođanski se, jasno, odnosi na Šumadiju i Vojvodinu, a ne na „šumadijsku Vojvodinu“ (šta god to bilo); otud crtica. Ispravan pridev od Gang je ganški: kada se na imenicu sa završetkom -g doda nastavak -ski, dolazi do njegove palatalizacije (u Ž, a onda se jednači); slični primeri su Irig -> iriški, Futog -> futoški, Hongkong -> hongkonški.

Ispravno je potkontinent, nema izuzetka. Za više informacija pogledaj Jednačenje suglasnika po zvučnosti. Članak je stilski prilično nesređen jer ga nisam pisao iz početka već sam samo ispravio informacije koje su stajale tamo, ali usaglašen je s važećim pravilima i izuzeci su većinom pobrojani.

I ovo me nisi pitala, ali sam video dilemu na stranici za razgovor pomenutog indijskog članka. Jeste potrebno staviti belinu između broja i merne jedinice.

Pozdrav,

Bbasic 23:26, 5. avgust 2007. (CEST)

Znam … kasnim :(

Vidim da si potpis rešila. Za vreme i datum moraš staviti --~~~~. Što se tiče tekstova na Vikiizvorniku, tamo mogu da idu samo slobodni tekstovi nad kojima niko nema autorska prava, ili za koja su ista istekla, mislim da je kod nas ističu nakod 75 godina od datuma smrti nosioca autorskih prava. Za ovo nisam siguran, možemo da pitamo nekog na VP:TRG/R. Ako imaš pitanje baš za neko konkretno delo, pitaj pa ću da proverim. P.S. Dobrodošla --Saša Stefanović ® 12:39, 6. avgust 2007. (CEST)

Stranica

Da, to sam htela da ti predlzim, jer kljucna rec je Brojevi, a ne pisanje, i neko ce da trazi pod B brojevi a ne pod P kao pisanje. Ja bih malo prosirila taj deo o datumima, ubacila kad se pisu crtice, sa belinama bez belina, mogu to i ja da uradim, jer sam to u poslednje vreme proucavala i takoreci apsolvirala, pa mi sad odjednom smetaju nepravilno napisani datumi.... Eh, covek misli da je super nauciti nesto, a ono ti onda stvori samo posao. Ranije mi nije padalo na pamet da menjam datume, a sad samo idem okolo pa ispravljam... Medjutim, dobro je to sto vidim da su i neki mladji clanovi to prihvatili pa i oni malo, malo, pa poprave neki datumcic... Znaci, nije bas toliko donkihotovski ovaj nas posao...--Maduixa kaži 14:32, 6. avgust 2007. (CEST)

Ok čekamo stručnjaka

Čekaćemo Bašića. Ja sam članak prepravio, popravio ali se u jezičke nedoumice ne bih upuštao jer to nije moj fah. I ja sam uradio potpis.--piši mi   Jefe 15:46, 6. avgust 2007. (CEST)

Gramatika

Hvala na detaljnom odgovoru i objašnjenju (za nešta). Svakako ću se malo dublje uputiti u tematiku. Što se tiče štrajka glađu, nije mi bila namera da nekoga uvredim. Ne znam da li si u Beogradu, i da li si čula, ali to se stvarno dogodilo (bar je bilo planirano). Naime, grupa stručnjaka za jezik, uz blagoslov Ivana Klajna je povodom dana borbe protiv nepismenosti organizovala štrajk glađu u znak protesta protiv sve češće pogrešne upotrebe glagola trebati. E, sad, u čemu je tu problem? Ukoliko su meni tačno rekli, nije ispravno reći trebam da uradim, jer se radi o pleonazmu. Ipak, ja bih rekao da se ne radi o pleonazmu, jer ukoliko je definicija pleonazma koju ja znam tačna (nepotrebno ponavljanje), onda verujem da ovo nije pleonazam. U prezentu trebam zaista ne nosi nikakvu korisnu informaciju, ali u prošlom vremenu nosi! Ako ja kažem trebalo je da uradim, ne odajem informaciju o svom polu (ovih dana svi iz nekog razloga kažu rodu). Međutim, ukoliko bih glagol upotrebio u nepravilnom obliku, trebao sam da uradim, u tom slučaju dajem informaciju o polu, što znači da ponavljanje nije nepotrebno, pa se ne radi o pleonazmu - QED.

Dalje, što se tiče stručanja sa svojim debelim knjigama i godnama iskustva.. Zanemarimo sad za trenutak činjenicu da ja lično (i mnogi manje ili više stručni ljudi sa kojima sam ja pričao) verujem da naš pravopis obiluje nepromišljenim detaljima kao i greškama i nepreciznostima. Pravilo je (iritantno doduše) da svaka struka veruje da je ona najvažnija i da stalno uzdiže svoj značaj. Ni jezikoslovci nisu izuzetak, već, rekao bih, čak i prednjače u tome. Logično bi bilo da se pri pisanju pravopisa oko detalja koji se tiču prirodnih nauka konsultuju stručnjaci iz te oblasti. Meni se sve nekako čini da to nije učinjeno (ni što se tiče prirodnih nauka, niti što se tiče ostalih stručnih oblasti), već da su gospoda sela za sto i oktroisala nam pravopis. E pa kad se posao odradi tako preko kolena, rezultat ne može biti dobar. I upravo je takav ispao i naš pravopis - ne dobar. :( Zašto su svi, koji sede u nadležnim institucijama slepi i nemi na silne loše stvari u pravopisu, ja ne znam (imam par teorija, ali da ne bude da sad vređam).. Ali eto, pre dva veka je pravopisni establišment bio kočnica razvoju srpske kulture, a stvari i danas nisu drugačije. -- Obradović Goran (razgovor) 16:47, 6. avgust 2007. (CEST)

---

Tipično za uobražene samoljupce koji ne vide dalje od svog nosa. Kakvo razočarenje... Strašno. --Maduixa kaži 16:59, 6. avgust 2007. (CEST)

Da li to znači da postoji neka greška u ovome šta sam napisao o glagolu trebati? -- Obradović Goran (razgovor) 17:23, 6. avgust 2007. (CEST)

Ni ja ne doživljavam Vikipediju kao mesto obračuna. Takođe, ja poštujem pravopis, pa i to nesrećno trebati, kao što se može ovde videti (to je članak koji sam noćas ispravljao, i menjao sam trebam u treba). Inače, da ja to pitam upravo jer me zanima, ali ne uspevam da dobijem nikakav odgovor. Tamo na jezičkim nedoumicama piše samo nepravilno je, bez ikakvog objašnjenja. No dobro. Valjda ću jednog dana naići na nekoga ko je voljan da mi objasni zašto se tu radi o pleonazmu i da li se radi o pleonazmu.. :) -- Obradović Goran (razgovor) 17:50, 6. avgust 2007. (CEST)

Pravopis

Nisam ni na koga ljut, ali ono što sam zapretio korisniku da ću da ga blokiram je zato što je vandalizovao stranicu. A ne znam kakve veze zaposlenje ima samnom --Jovan Vuković (r) 20:32, 6. avgust 2007. (CEST)

Onda izvini

Ja sam, gledajući istoriju stranice Vikipedija: Neke pravopisne i jezičke nedoumice videla komentar o kome sam ti pisala, i mislila da si ga ti uneo, a ti budi drug pa mi reci ko jeste i ja ću tom istom poruku poslati, ako nije neko "spolja". Još jednom izvini, očigledno je u pitanju moje elektronsko neznanje----Jlnareci mi 10:18, 7. avgust 2007. (CEST)

---

Jelo, nije Joca ono pisao, nego nepoznati. Pogledaj. Joca je vraćao izmene.--Maduixa kaži 10:22, 7. avgust 2007. (CEST)

Opet ja

Slažem se da ćemo retko reći „O, monitore moj“, ali ipak smatram da je neophodno znati promenu, jer se potreba može ukazati kad-tad. Tad će nam ostati samo da biramo između oblika monitore i monitoru (oba su pravilna). Zapravo, ne znam zašto si baš ovu imenicu odabrala za primer, jer iako kontekst jeste smešan, s gramatičke strane promena ove imenice zaista ne zadaje glavobolju (jednaka je, recimo, promeni imenice gospodar). Takođe mi nije jasno zašto insistiraš na imenu Al, meni i njegova promena deluje prirodno (kao imenicâ bal, val). No dobro, manje je bitno jesu li baš ovo reprezentativni primeri ili nisu, činjenica je da se među stranim imenima na svakom koraku nailazi na ona koja se zaista problematično uklapaju u naš padežni sistem.

Srpske ustanke i Klajnov „pravopis“ upravo sam i naveo kao primere u kojima veliko slovo nema šta da traži; time sam pokušao da podvučem razliku između tih primera i dva pravopisa/Pravopisa o kojima mi razgovaramo. Svejedno, imam utisak da smo se razumeli i da smo na kraju pitanje sveli na lični ukus, a o tome postoji jedna lepa latinska izreka.

Trenutno ti ne mogu reći u kom izdanju RJN su se pojavile crkve, ali stavljam to na spisak stvari koje treba da proverim kad se vratim. :) Imam kod kuće sva izdanja (od prvog iz 1981. pa nadalje), pa ćemo ustanoviti tačan momenat. Međutim, ni Klajn i Fekete ne pišu to kao svoju preporuku, već kao tumačenje zvanične norme. Čini mi se da si sama rekla još pre nekog vremena da i jezička pravila mogu imati različita tumačenja, što je potpuno tačno. Pitanje je pod kojim opštijim imenom su crkve obuhvaćene u Pravopisu, i na tom mestu se mišljenja Klajna i Feketea razmimoilaze. Imali smo skoro problem na Vikipediji (čini mi se čak i da si to videla, da si pominjala Maduiši) kad je jedan korisnik tvrdoglavo odbijao da prihvati transkripciju imena muzičkih grupa jer „Pravopis ništa ne piše o njima“. Pravopis zaista ništa ne piše o muzičkim grupama, ali piše o ličnim imenima u globalu — a tu spadaju i muzičke grupe. Tako je i ovde samo je potrebno „uglaviti“ crvke u odgovarajući „kalup“ (što na kraju ipak ispade malo teže od muzičkih grupa).

Što se tiče zaravni, vidim da sam se raspričao o opštim pravilima a zaboravio da ih primenim na primer koji si pomenula. Nije bitno da li je zaravan celina ili nije, već to da se pridev ravnopravno odnosi i na Ind i na Gang, što su dve stvari; dakle — s crticom. Međutim, ako je potrebno voditi višestranične ratove s tradicionalistima, predložio bih da sačekaš s tim pojmom dok se ne vratim; naime, crtica je sigurno potrebna, no kopka me pridev ganški. Ni jednosložne imenice nisu izuzetak (Prag—praški, Ljig—ljiški), ali mi i pored svega toga ovaj pridev ipak deluje pomalo čudno, te bih voleo da proverim postoji li ipak neka kategorija izuzetaka u koju on spada. Ne verujem, ali treba biti siguran pre upuštanja u „ratove“.

Znam da ima izuzetaka od JSPZ, rekao sam samo da potkontinent nije među njima. Predturistički, s druge strane, jeste, to niko ne spori; čini mi se, kao što rekoh, da nisam ništa od izuzetaka ispustio na stranici JSPZ, a moguće je da je primedba za stručne izraze opravdana. Kada sam ispravljao članak, cilj mi je bio samo da ga uskladim s važećom normom, a izražavanje sam ostavio kako sam zatekao. Kad već pomenu Salmana, on će jednom zasvagda biti Rušdi uz blagoslov budućeg pravopisa. :) Pričali smo već jednom o tome koliko je transkripcija s engleskog jezika bila proizvoljna dok nije Prćić zaveo malo reda. Tom prilikom je odbacio JSPZ u engleskim imenima, pa tako i ovog književnika navodi kao Rušdi (znam da njegovo ime nije poreklom englesko, ali s obzirom na to da je tamo živeo i radio, transkribuje se s engleskog).

Što se tiče tvog angažmana, nije sve u pisanju članaka; mnogi komentari, a posebno kvalitetni poput tvojih, mogu doprineti više od nekog napisanog članka. I sam se ovde najviše bavim komentarisanjem i ispravljanjem jezičkih grešaka u već napisanim člancima. Najzad, teško da se to što si napisala, a posebno članak o dilemama, može nazvati „bednim člančićima“. Međutim, u svakom slučaju ovo je entuzijastički projekat, i sasvim je normalno prilagođavati angažman ovde svom slobodnom vremenu, a ne prilagođavati slobodno vreme angažmanu (bilo bi loše da je tako!).

Pozdrav,

Bbasic 13:25, 7. avgust 2007. (CEST)

---

Ma nisam ja dirao geografiju Indije. Kad god vidim da se pola Vikipedije stuštilo na neki članak, razmišljam da samo još ja falim, te se radije držim po strani (a naravno odgovorim ako neko nešto pita na stranici za razgovor). Pričao sam o JSPZ: tamo je postojao neki članak koji je imao toliko netačnih informacija da je pravio više štete nego koristi, pa sam ja to lepo prepravio ali terminologiju sam zadržao kakvu sam zatekao (možeš, uostalom, pogledati istoriju pa uporediti).

Pomenuo sam ti, možda nisi primetila, i jedan pridev koji po završetku sasvim odgovara ovom o kom mi pričamo: Hongkong—hongkonški. E sad, ovo nije jednosložno, ali kad sve uzmemo u obzir, stvarno ne očekujem da piše: „...a izuzeci su jednosložne imenice kod kojih se pre krajnjeg g nalazi suglasnik...“ No dobro, proveriću pa ćemo biti sigurni.

Prćić je zadužen za transkripciju engleskih imena, a možda i za anglizme uopšte, no nije za imena iz ostalih jezika. Njegova rešenja ponekad umeju da budu prilično „oštra“, ali su zaista praktična i veoma dalekovidna (tj. neće se za nekoliko godina pojaviti neki problem koji nije predviđen njegovom šemom, pa da sve padne u vodu). Vrlo ilustrativan primer ovog što sam rekao je njegov predlog za promenu skraćenica po padežima: samu skraćenicu pišemo velikim slovima, ali deo koji menjamo malim: FIFe, CIje, NASe, NATOa... Verujem da znaš kako promena skraćenica zadaje probleme (naročito su problematične one sa završetkom -a; za njih još uvek nema opšteg rešenja), a ovo rešenje, iako je prilično „oštro“, zaista je praktično a obuhvata skoro sve što se može pojaviti. No, on ipak nije zadužen za skraćenice, pa će ovo najverovatnije ostati samo predlog kom će se ljudi diviti ili nad kojim će se zgražavati. :)

Pozdrav,

Bbasic 18:47, 7. avgust 2007. (CEST)

Izvinjenje

Ma ništa. Ono je pisao neki anonimac, ja sam samo vraćao njegove izmene i rekao mu da ću ga blokirati ako nastavi sa onim. Posle toga je prestao. U svakom slučaju ne isplati se da mu išta govoriš pošto verovatno neće više svraćati na vikipediju --Jovan Vuković (r) 15:15, 7. avgust 2007. (CEST)

Je l’

Nisam još čitao celu stranicu, ali to sam slučajno primetio. Kad si nestrpljiva, pokušaću ukratko. Na rečenicu Je l’ sve u redu?, kao ni na objašnjenje koje stoji uz nju, nemam zamerki. Međutim, problem je u rečenici Je l' može to ovako da se uradi?; ona je pre svega pogrešna s gramatičke strane, a onda i pravopisne.

Gramatička greška leži u tome što se u ovom primeru mora reći da l’ ili Može li..., budući da je, kao treće lice jednine glagola jesam, u njoj nema šta da traži. Naime, upitni oblik se gradi dodavanjem da li, ili dodavanjem samo li, a nikad dodavanjem je li. Prema tome, u redu je reći Je l’ sve u redu?, budući da je tu stoji kao pomoćni glagol: Sve je u redu. S druge strane, u rečenici To može ovako da se uradi nigde nema pomoćnog glagola je, pa se samim tim on ne može pojaviti niotkuda u upitnom obliku.

Drugim rečima, to je van standarda. Međutim, Pravopis predviđa pisanje i nestandardnih konstrukcija (radi dočaravanja dijalekta u nekom književnom delu i sl.). Kao što postoji pravilo po kom pišemo kô, rekô, misâ (umesto kao, rekao, misao) uprkos tome što su ovi oblici razgovorni, tako i jel’ u spornoj situaciji predstavlja supstandardnu upitnu rečcu i piše se spojeno (jer više ne predstavlja skraćeno pisanje je li) — Jel’ može to ovako da se uradi? Postavlja se samo pitanje svrhe apostrofa na kraju, ali videćemo šta će na to reći novo izdanje pravopisa — postojeće daje ovakvo pisanje uz skraćenicu „razg.“, koja upravo označava razgovorni, supstandardni oblik (nažalost, sama skraćenica navedena je vrlo neuočljivo, te mnogi pišu spojeno i kad ne treba „pozivajući se“ na taj deo; no to je drugi problem).

Za oblike takođe pomenute u Pravopisu jelda i jelte (koji u Klajnovom rečniku stoje kao je l’ da i je l’ te) niko danas ne bi rekao da su nastali skraćivanjem od je li da i je li te, te se Klajn naknadno složio da je i njih opravdanije pisati spojeno — a tom prilikom potvrdio je i gornje tumačenje o različitom načinju pisanja je()l’, u zavisnosti od upotrebe.

Potpuno razumem tvoju težnju da članak bude pristupačan koliko god je to moguće; u skladu s tim, predložio bih da uopšte ne pominjemo spojeno pisanje, jer verujem da mnogi opet ne bi razumeli (eto, Maduiši sam objašnjavao više puta, ali izgleda da joj je to bolna tačka; nadam se da si ti razumela i — ako jesi — da ćeš joj to bolje objasniti od mene). Po mom mišljenju, dovoljno je pomenuti da je to ispravno koristiti samo kada se i u izjavnoj rečenici nalazi pom. glagol je, i reći da se piše odvojeno, kao skraćenje od je li.

O ostalim odrednicama dobićeš komentar za nekoliko dana, kao što sam obećao. :)

Pozdrav,

Bbasic 15:50, 11. avgust 2007. (CEST)

Jel

Mislim da napredujem u razmevanju, jednog dana će mi valjda sve biti kristalno jasno... Bojan je to meni objašnjavao više puta i ne ovde na Vikipediji nego na jednom drugom mestu, al' ne vredi, tvrda glava, sve joj jasno u momentu, međutim, posle sve zaboravi... Šalim se. Mislim da mi je jasno, sad samo još ostaje da i zapamtim... Nego, mislim da si pogrešila jer si stavila Je l'može... Sigurno ti fali prostor između apostrofa i može...

A gde spada ono Jeli, kad kažeš, Jeli (Je li), šta ti ono meni napriča?

A za jer ne moraš ni da mi objašnjavaš to je jasno ko dan da je pogrešno, isto kao i nešta.... Ne znam jel vide, ali izgleda da smo ipak uspele da objasnimo "treba/trebam"...

Sad sam na odmoru, pa se nadam da ću imati malo više vremena da zvirnem i na te nedoumice i da dodam u pisanje datuma ono sa crtama i tačkama... --Maduixa kaži 10:35, 12. avgust 2007. (CEST)

Datumi

Ne, razgovor između B. i mene oko datuma tiče se samo jedne stavke kada ima belina u jednom delu ispred i iza crte. Ovako:

15. juni 1987. — 12. juli 1999.

Elem, kaže se da ako ima beline u samo jednom delu ispred i iza crte (a ima je, iza tačke i iza juni) onda se stavlja belina i iza i ispred crte Ovako kako sam ja napisala. Problem je u onoj tački iza 1987. O tom slučaju ne piše ništa u pravopisu, te sam je isprva izostavljala tačku vodeći se pravilom da se ispred nekog znaka interpunkcije ne stavlja tačka iza datuma, kao zagrada, zarez itd, međutim, Bojan mi je ukazao da u suštini, ne ide direkt crta iza datuma nego belina, a Pravopis ne kaže da se tačka izostavlja kada ide belina, pa samim tim treba da stoji tačka. Međutim, takođe je rekao da je to samo njegovo tumačenje i da će to verovatno biti bolje određeno u novom Pravopisu koji se sprema, te da je moguće da onda bude pravilno ovako kako sam ja mislila, pa da zato ne žurim. Ja sam mislila da dodam pravila koja se u stvari tiču brojeva i interpunkcije, ali mislim da je bolje da ih konkretno stavimo u datume i damo konkretne primere jer ljudi masovno pišu pogrešno datume. Za 99 % ljudi crta uopšte ne postoji. Jednom je neko prokomentarisao kad sam u naslovu promenila crticu crtom - Šta je bre ovo, ova crtetina je mnogo ružna! Šta da ti pričam, ne mogu da ih krivim, jer da budem iskrena, do skora ni meni nije bilo mnogo jasno čemu uopšte služi crta...--Maduixa kaži 11:05, 12. avgust 2007. (CEST)

Pa ova srednja crta (−) ne znam šta je. Crtica (-) i crta (—). B. mi je isto to rekao.

Sa od-do mislila sam otprilike na ovo:

• 1977-1980 nepravilno
• 1977—1980. pravilno
• (1977.-1980.) nepravilno (najčešća varijanta koju možeš sresti na vikipediji)
• (1977—1980) pravilno
• (1987.) nepravilno
• (1987) pravilno
• itd.

Kompletna pravila kad se piše crta i crtica bih ipak ostavila za Vikipedija:Pravopis. Eventualno bih dodala par najčešćih slučaja kad se koristi nepravilno - ovako. Znači treba — ovako. Ostale tačke u odeljak o pravopisu. Takođe ima nekih stvari koje mislim da ovde ne bi trebalo da stoje, kao npr. to jel, jer ove nedoumice služe ljudima da pravilno PIŠU članke, a ne da pravilno govore, a u članci su takav tip tekstova gde se sigurno neće pojaviti jel/je l'. Ja bih to i još neke stvari prebacila u Vikipedija:Pravopis

Vord ti pravi automatski crtu samo ako ima beline. Ako nema onda ne pravi, a po srpskom pravopisu ima slučajeva kada ide crta bez belina, tako da nije ni Vord najpouzdaniji.--Maduixa kaži 11:57, 12. avgust 2007. (CEST)

---

Ma ja sam na odmoru ove nedelje--Maduixa kaži 13:59, 12. avgust 2007. (CEST)

Ei...

Poseti ovo mestasce i razjasni nedoumicu, posto se trazi objasnjenje strucnjaka Razgovor:Dobavljači internet usluga u Srbiji. Ja sam mislila da ima internet kod Klajna, ali nema. --Maduixa kaži 22:06, 12. avgust 2007. (CEST)

---

Kako, bre Jeco l ne postoji? Pa secam se dobro da je to Basic rekao (ne ovde) da se pise malim slovom, jer sam ga i ja do tada pisala velikim... --Maduixa kaži 10:58, 13. avgust 2007. (CEST)

---

Mozda i ja gresim, ali znas kako ima nekih stvari koje ti se urezu u pamcenje, e pa ova je jedna od njih. Sto posto sam sigurna da je B. rekao malo slovo, ali se ne secam objasnjenja, niti kojom je literaturom potkrepio. Za sada jedino mogu da se sluzim sopstvenom logikom - ako nepisem struja telefon i voda velikim slovom, zasto bih pisala internet velikim? Ili mobilna telefonija? Jel se to ikad pisalo velikim slovom? Koliko je meni poznato, nije. Medjutim, ostaje da cekamo da vidimo sta ce Bojan da kaze, jer mi se i ranije desavalo da tako nesto tvrdim, pa na kraju ispadne da sam zaboravila na neku malecku začkoljicu koja menja smisao u potpunosti...--Maduixa kaži 11:43, 13. avgust 2007. (CEST)