Religioznost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Neki od manifestnih simbola religioznosti u nekim svetskim religijama

Religioznost je individualni stav o veri i Bogu, ili verovanje u natprirodna bića i sile, koji je kao sistem takvih verovanja zasnovan na saznajnom, emotivnom i akcijskoj osnovi; subjektivnom doživljaju, koji u krajnjem ispoljavanju može biti i mističan, i zato teško podložan empirijskoj proveri.[1];

U čovekovom životu religioznost spada u red onih pojava koje zahvataju najdublje i najintimnije slojeve njegove duše i uma, naročito kada je na delu „izvorna”, „dobra” pobožnost, a ne formalna povezanost za religiju i crkvu. U tom smislu religiozna osoba se prepoznaje po njegovim svojstvima, sklonostima i manifestacijama, preko kojih unutrašnji život religiozne osobe nastoji da se ispolji — jer stremi da izađe u spoljni svet.[2]

Sinonimi[uredi | uredi izvor]

Bogoštovlje, ubeđenje, zakon, aman, veroispoved, iman, konfesija, amanet, vera, pobožnost, veroispovest, verozakon, verovanje, kanon, crkva, kult.[3]

Opšta razmatranja[uredi | uredi izvor]

Dati potpuno odgovor na pitanje, šta je to religioznost, sa velikom tačnošću, uopšte nije lako i jednostavno. Jer religioznost je jedno od najtananijih i najdubljih pitanja koja se tiču ljudskog bića, „smešteno” u najintimnijoj sferi unutrašnjeg sveta, gde je mnogo toga u toj meri „vazdušasto“ i neuhvatljivo, i ne da se adekvatno izraziti i opisati, tako da se ponekad čini da je apsolutno nemoguće približiti se istraživanom predmetu, da i ne govorimo o njegovim logičkim definicijama i o njihovoj iscrpnoj tačnosti.[4]

Kako, između vere i neverovanja, između religioznosti i nereligioznosti postoji mnoštvo specifičnih prelaznih stanja čovek se često koleba, kada je neodlučan, nesiguran, sumnjičav i nepostojan, pri čemu postoje putevi koji iz ovih stanja uzdižu do istinske vere, i drugi putevi koji vode u slepo ogorčenje. U tom smislu ponekad se ispod plašta

...teoretskog neverovanja u tajnosti živi prava i duboka religioznost; i, obrnuto, često se iza jarko izražene crkvene pobožnosti skriva apsolutno neduhovna duša sa njenim potpuno bezosećajnim i besrčanim psihičkim mehanizmima, poznatim u nauci pod imenom „nametljivi“ ili „panični“…[5]

Religioznim čovekom treba nazivati samo onoga ko je uspeo da postigne duhovno jedinstvo — iako čovek to jedinstvo duha često postiže samo u najtežim trenucima svoga života — kad on i jeste zaista religiozan.

Ako je čovek duhovno slab, rascepljen ili smeten, to onda znači da se njegova religioznost tek javlja ili se, naprotiv, razlaže i umire. U tom slučaju, on ne može da se moli; a onaj, pak, ko je u takvom stanju pokušao da se moli, taj dobro zna da je to bio pokušaj pribiranja u jedno, duhovnog usredsređivanja i uznošenja ka celovitosti, pokušaj da, makar i na trenutak, postane duhovno-totalno biće…[5]

Religija i religioznost[uredi | uredi izvor]

Religija se odnosi na jedan sistem verovanja koji ujedinjuje na svoj način hrišćanstvo, judaizam i druge religije, tako da ona bilo da je javna ili nema svoj sistem verovanja u pravila, rituale, i sve ono što je čini.

Religioznost, uključuje odnos čoveka prema religiji, Bogu i, naravno, način na koji vernik izražava ovaj odnos, kako se moli, slavi, učestvuje u određenim ritualima (obredima). Za bolje razumijevanje pojma religioznosti, važno je primetiti dve stvari:

  • Prva je — da s jedne strane, religioznost podrazumeva suštinski ljudski stav prema božanstvu (božanskom),
  • Druga je — dimenzija ili kompleksnost (složenost) čina kroz koji čovek izražava svoj odnos prema Bogu.
Današnji stav o religiji i religioznosti

Za razliku od prošlih vremena, kada je religija bila dominatna širom sveta, danas je sve teže definisati jasnu granicu između osoba koje sebe smatraju religioznim i onih koji to nisu, između vernika i nevernika, između hrišćana i pripadnika drugih konfesija.

Utom smislu, danas, kada neko kaže da ja verujem u Boga, ne možemo tačno da znamo da li je to lični Bog ili neko posebno božanstvo. Prema tome danas se smatra, da biti religiozan označava pripadnost određenoj konfesiji ili verskoj instituciji, a ne stav prema određenom božanstvu.

Verovanje[uredi | uredi izvor]

Verovanje pretpostavlja da pojedinac prihvata temeljne istine - dogmu određene religije. Ova dimenzija vere, predstavlja okosnicu religioznosti, i ona je fundamentalna, jer nam logika govori na čemu se zasniva određena vera? To su osnovne istine od inkarnacije, smrti, vaskrsenja, uzvišenja.

Ako religiozna osoba ne veruje u dogmu da npr. da sveto krštenje oslobađa vernika od greha itd,takva osoba nema čvrsto verovanje. U okviru religijskog verovanja postoji fides quae što znači da je verovanje neke osobe na nivou verske istine. Drugi nivo religioznog verovanja je mnogo važniji, a to je prihvatanje ovih verskih istina iznutra. To je nivo verovanja, kada verujuća osoba ne samo da veruje verske istine već se i oslanjate na njih u svakodnevnom životu.

Kako je odnos prema Bogu u praksi nemerljiv, nauci je teško da izmeri i kaže koliko ko veruje. Ona to može samo zaključiti indirektno, na osnovu toga koliko vera oblikuje stavove, etičko-moralne principe i ponašanja pojedinca, što je vidljivo, pa na izvestan način i merljivo. A kako su uverenja povezana sa stavovima i vrednostima, koji se stiču socijalizacijom, vera može ali ne mora da utiče bitno na ponašanje, jer se obično verovanja teško menjaju.[6]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Koliko je značajna religioznost govore statistički podaci, da skoro 5,8 milijardi ljudi, ili skoro 84 procenata stanovnika naše planete za sebe će reći da su religiozni. Biti deo jedne od najvažnijih — vladajućih svetskih religija, dokazujući to sve vreme kroz istoriju, da su moćan faktor u oblikovanju društva. U ime religije, stvarale su se i rušile nacije, vodili ratovi, menjale čitave civilizacije.[7]

Rezultati Galopovog istraživanja od 2008 do 2009. godine: koji prikazuju procenat religioznih ispitanika koji „smatraju religiju važnim delom svakodnevice”[8][9]
  90%−100%
  80%−89%
  70%−79%
  60%−69%
  50%−59%
  40%−49%
  30%−39%
  20%−29%
  10%−19%
  0%−9%
  nema podataka

Ekonomska nejednakost i religioznost[uredi | uredi izvor]

Ako pođemo od postavke da ekonomska nejednakost predstavlja razlike u prihodima između bogatih i siromašnih, ili jaz u ekonomskom bogatstvu među državama, u kontekstu rasprostranjenosti religioznosti u društvu, ekonomska nejednakost se može posmatrati i kao jaz u distribuciji bogatstva, ili, razlika u prihodima između bogatih i siromašnih pojedinaca i ili grupa unutar jedne zajednice.

Da bi odgovorio na ovo pitanje, britanski sociolog Tomas Riz izračunao je Đinijev koeficijent, standardnu statističku meru ekonomske nejednakosti, za 67 zemalja razlicitih stepena ekonomskog i tehnoloskog razvoja. Zatim je za svaku od ovih zemalja izračunat indeks religioznosti - moć verskih verovanja vernika, operacionalizovanu kao broj molitvi u toku dana.

Po ovom Rizovom modelu, stepen religioznosti je viši u zemljama sa dubljim ekonomskim jazom između bogatih i siromašnih. Jer sažeto rečeno umesto da prihvate redistribuciju bogatstva, elite se okreću religiji, šire je na siromašne slojeve stanovništva, preusmjeravajući tako svoje interese sa materijalnog na duhovno.[10]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mirko Blagojević, Dragoljub B. Đorđević, Religioznost stanovništva Jugoslavije (Delimičan pregled iskustvenih istraživanja), Teme, XXIII, br. 1-2, Niš, januar - jun 1999, str. 81 – 94
  2. ^ Mirko Blagojević, Sociološki prihvatljiva definicija religije, Filozofija i društvo XXV, Beograd, 2004, str. 235-238
  3. ^ Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1
  4. ^ Иван А. Иљин Шта је то религиозност? (Писмо), Преводи и преписи
  5. ^ а б Иван А. Иљин, Поглед у даљину: Књига промишљања и надања, Стари Бановци: Бернар, 2010, 312–318.
  6. ^ Nolan, P., & Lenski, G. E. (2010). Human societies: Introduction to macrosociology. Boulder, CO: Paradigm Publisher.
  7. ^ Glock, C. Y. (1972) On the Study of Religious Commitment in J. E. Faulkner (ed.) Religion’s Influence in Contemporary Society, Readings in the Sociology of Religion, Ohio: Charles E. Merril: 38-56.
  8. ^ Crabtree, Steve. „Religiosity Highest in World's Poorest Nations”. Gallup. Приступљено 11. 10. 2018.  (in which numbers have been rounded)
  9. ^ Religion - data accessed on 11.10. 2018
  10. ^ PAVLOVIĆ, Sonja. „Religioznost i ekonomska nejednakost: ZAŠTO ELITE HOĆE DA VERUJETE U BOGA”. akuzativ.com, 2013. Приступљено 11. 10. 2018. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • ZRINŠĆAK, S., ČRPIĆ, G. i KUŠAR, S. (2000). Vjerovanje i religioznost. Bogoslovska smotra, 70 (2), 233-255.
  • Dragana Radisavljević Ćiparizović (2006)"Religioznost i tradicija". Beograd: Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Религиозност&oldid=27354648”