Roanok (kolonija)

Mapa istočne obale Severne Amerike iz 1585. autora Džona Vajta. Roze bojom označen je Roanok

Roanok, poznatija kao izgubljena kolonija, bila je jedna od Engleskih kolonija na prostoru Severne Amerike u 16. veku. Osnovana je na istoimenom ostrvu u Sjedinjenim Američkim Državama kao pokušaj kraljice Elizabete I da uspostavi englesku vlast na ovom prostoru. Koloniju je osnovao ser Volter Roli (engl. Sir Walter Raleigh, 1552—1618).

Pokušaja da se na prostoru Severne Amerike organizuje kolonija bilo je više: prva grupa od oko 400 kolonista zbog masovnog stradanja napustila je ostrvo i vratila se u Englesku, a na ostrvu je ostalo 15 stanovnika. U drugoj grupi doseljenika nestalo je više od stotinu. Svi pokušaji da se u Engleskoj nađu novi kolonisti, bili su bezuspešni, zbog priča o misterioznom nestanku prvih doseljenika, tako da je posle tri godine postojanja život u koloniji zamro.

Stanovnici kolonije nestali su tokom englesko-španskog rata, na misteriozan način, što je utvrđeno tek nakon tri godine, od poslednje isporuke materijala iz Engleske. Kako i dalje nema jasnih dokaza kako se to desilo, kolonija je dobila, danas uvrežen naziv, „Izgubljena kolonija” (engl. The Lost Colony).

Popularna priča o „Izgubljenim koloniji”, danas se usko povezuje sa susednim indijanskim plemenom Lumbe, i filmom koji je sniljen na ovu temu. Istoričari pretpostavljaju da je misteriozni nestanak kolonista povezan sa zarobljavanjem i asimilacijom preživelih kolonista od strane lokalnih neprijateljskih plemena, ili odvoženjem zarobljenika sa ostrva od strane Španaca.

Pozadina

Ser Volter Roli, osnivač „Izgubljene kolonije”

U Sjedinjenim Američkim Državama 1607. godina, proslavlja se kao godina osnivanja prve kolonije na teritoriji Severne Amerike, na osnovu činjenice da su te godine prvu koloniju Džejmstaun osnovali preduzimljivi trgovci Virdžinijske kompanije, koja se bavila uvozom duvana. Zato se osnivanje Džejmstauna najčešće smatra početkom trajne kolonizacije Severne Amerike. Međutim, Severna Amerika je prvi put osvojena još 1585. godine, doduše bezuspešnim osnivanjem kolonije Roanok ili tzv. „Izgubljene kolonije” od strane Engleza.

Kolonizacija SAD zapravo je počela tako što se vlasnik kompanije ser Hamfri Gilbert engl. Sir Humphrey Gilbert, koji je prvi finansirao i organizovao osnivanje britanske kolonije u Americi, udavio 1583. godine tokom neuspelog pokušaja da kolonizuje Njufaundlend i Labrador.

Potom je kraljice Elizabete I donela 25. marta 1584. kraljevsku povelju o kolonizaciji područja Severne Amerike, znajući da će im to otvoriti put ka bogatstvu Novog sveta, a kolonija u njoj poslužiti kao pomorska baza za napade na flotu španskih kolonija u Južnoj Americi. U povelji je pored ostalog navodeno da je njen nosilac obavezan da u roku od 10 godina osnuje koloniju u Severnoj Americi ili u protivnom gubi pravo dalje kolonizacije.

Nakon smrti polubrata ser Hamfrija Gilberta, ser Volter Roli, preuzeo je povelju od strane kraljice, i poslao daljeg rođaka ser Ričarda Grenvila da kolonizuju obalu Severne Amerike. Međutim u tom pokušaju on nije uspeo.

Volter Roli, iako jedan od pokretača kolonizacije, nikada nije posetio Severnu Ameriku, već je u dva navrata 1595. i 1617., vodio ekspediciju u slivu reke Orinoko u Južnoj Americi u potrazi za legendarnim gradom Eldorado.

Uspostavljanje kolonije

Dana 27. april 1584. istraživači Artur Barlov i Filip Amadas u ime ser Voltera Rolija, stigli su u području Outer Banks u današnjoj Severnoj Karolini i pristali na ostvo Roanok, u naselju Roanok indijanaca. Zadivljeni pejzažom i mogućnostima koje su im bile na raspolaganju, počeli su da uče engleski dva Indijanca kako bi ih poveli u Englesku i veličajući svoju pobedu, ukažu na mogućnosti i prednosti naseljavanja ovog ostrva. Kraljica Elizabeta I bila je toliko zadovoljna izveštajem dva pionira i dozvolila je Volteru Roliju, da uspostavi koloniju u Novom svetu.

Prva ekspedicija (1584—1586)

Ser Ričard Grenvil

Roli je 1584. organizovao i poslao prvu ekspediciju na Roanok. U njoj je bilo 91 muškaraca, 17 žena (od toga dve trudnice) i devetoro dece. Grenvil i njegovi ljudi su jula 1585, došli do obala Severne Karoline i na severnom delu ostrva Roanok osnovali prvo naselje u koloniji.

Život kolonisti bio je jako težak. Zbog zategnutih odnosi između engleskih kolonista i američkih urođenika (indijanskih plemena), koji nisu blagonaklono gledali na pridošlice, oni su živeli u stalnom strahu od napada. To je uticalo i na otežavano snabdevanje namirnicama i drugih potrebština neophodnim za svakodnevni život.

Napad na selo Akvaskoogog 1585.

Grenvil je zato bio prinuđen da 1586. godine zaplovi nazad za Englesku radi dopremanja novih zaliha i novih stanovnika i vrati se u toku iste godine. Međutim zbog rata Engleske sa Španijom, nije mogao da se vrati u Roanok naredne tri godine.

Vreme je prolazilo, a kolonistima je bilo sve teže da trpe stalne napade Indijanaca, tako da su na kraju odlučili da napuste koloniju pre Grenvilovog povratka. Zabrinuti ovakvim stanjem, brodovima kojima je komandovao ser Fransis Drejk (po povratku u Englesku sa Karipskih ostrva) deo stanovnika se vratio se u domovinu.

Kada se Grenvil konačno vratio zatekao je potpuno napuštenu koloniju. Odlučio je da za sobom ostavi jedan odred radi održanja engleskog prisustva u Severnoj Americi. Odred je ponovo naselio koloniju, a Grenvil se vratio nazad u Englesku. Kolonisti su morali nekako da se održe do povratka Grenvila i prispeća novih brodova iz Engleske.

Ser Volter Rajli je 1587. iz Engleske poslao oko 150 kolonista, sa zadatkom da uspostave kontakt sa starim Grenvilovim kolonistima, i osnuju novu koloniju u zalivu Česapik. Džon Vajt koji je predvodio ovu grupu kolonista bez uspeha je pokušao da nekako popravi odnose sa susednim indijanskim plemenima Te 1587. godine jedna žena je rodila ćerku, koja se smatra prvim detetom engleskih roditelja rođeno u Americi. Bila je to unuka Džona Vajta.

Kako su sukobi sa indijancima bili sve učestaliji, kolonisti su zatražili od Džona Vajta da se vrati u Englesku i dovede pojačanje. Ostavljajući za sobom 117 kolonista, uključujući tek rođenu unuku, svoju ženu i ćerku, Vajt je zaplovio nazad za Englesku. U tom trenutku nije mogao da pretpostavi da će to biti poslednji put je neko video ili bilo šta čuo o ostavljenim kolonistima.

Druga ekspedicija (1587—1590)

Natpis „Croatoan”, pronađen na stubu utvrđenja nakon misterioznog nestanka kolonista sa ostrva

U vreme kolonizacije ostrva Roanok u Evropi se sve više rasplamsavao sukob između Engleske i Španije. Svi engleski brodovi dobili su zadatak da se što hitnije vrate u Englesku zbog predstojećeg sukoba sa Španskom armadom. U ovakvoj situaciji više meseci Džon Vajt nije mogao da pronađe dovoljno velike i stabilne brodove na kojima bi moglo da se plovi u Ameriku.

To je uspeo tek 1590. godine u okviru jedne privatne ekspedicije. Međutim, kada se vratio zatekao je potpuno pustu koloniju. Nigde nije bilo tragova o njihovom mogućem nestanku, nasilju (jer nisu pronađen grobovi u blizini) ili pljački. Sva utvrđenja i kuće za stanovanje bile su razmontirane, a ne srušene, što je ukazivalo na to da kolonisti nisu bili u žurbi u trenutku kad su odlučili da napuste koloniju. Izgledalo je kao da su je iz nekog razloga potpuno mirno bez znakova sukoba napustili.

Tek posle izvesnog vremena Džon Vajt i njegovi ljudi uspeli su da pronađu neki trag. To je bio zapis urezan na jednom drvenom stubu utvrđenja; CROATOAN (KROATOAN), i jedna na drvetu CRO. Kraoatoan je je bilo ime jednog od susednih ostrva, ali i jednog indijanskog plemena sa kojim su kolonisti dolazili u kontakt. Pošto je pre povratka za Englesku 1587. godine, Džon Vajt naložio kolonistima da u slučaju da im se nešto desi, ili ukoliko ih neko nasilno protera iz kolonije, za sobom ostave urezan znak Malteškog krsta na obližnjem drvetu. Pošto krsta nije bilo, Vajt je pretpostavio da su kolonisti iz nekog razloga odlučili da se presele na susedno ostrvo Kroatoan.

Kako nije uspeo da sprovede istragu sledećeg dana, Vajt se vratio nazad za Englesku, a da nije bio u stanju da sprovede istragu o sudbini kolonista.

Pretpostavke o misterioznom nestanaku kolonista

O tome šta se zaista desilo sa kolonistima postoji više pretpostavki.

Asimilacija od strane lokalnog stanovništva

Po prvoj i najčešćoj pretpostavci, kolonisti su se izmešali sa Indijancima, prihvatajući njihov načn života i običaje. Na ovu pretpostavku prvi su ukazali doseljenici koju su u 17. veku došli u Ameriku i tamo navodno otkrili Indijance, koji su poznavali engleske metode gradnje i kao zarobljenike, držali ljude evropskog porekla. Prema priči doseljenika koji su osnovali Džejmstaun 1607. godine oni su u indijanskim selima vide kuće na sprat, izgrađene od kamena, koje su podsećale na one u engleskom stilu gradnje.

U 18. veku, putopisci su zabeležili priču Indijanaca iz plemena Kroatoan koji su tvrdili da vode poreklo od belih ljudi. Oni su se razlikovali od ostalih Indijanaca i po specifičnoj boji očiju koja je mogla da ukazuje na mešanje sa ljudima evropskog porekla. Takođe pleme je bilo jako gostoljubivo i prijateljski naklonjeno prema Evropljanima. Sličnost sa Evropljanima kasnije je utvrđena i kod još nekih obližnjih plemena, koja su koristila mnoge reči veoma slične engleskim.

U najnovije vreme, istorijičari i arheolozi uz pridrškui genetička tokom 2005. godine utvrdili da su se na osnovu DNK analiza potomci kolonista asimilovani od strane lokalnih indijanskih plemena. Naime analize su pokazale da pojedini stanovnici ovih oblasti u Severnoj Karolini imaju genetskih veza sa potomcima prvih kolonista sa ostrva Roanok, koji danas žive u Engleskoj.

Uništenje u sukobu sa Indijancima

Mnogi istoričari smatraju da su kolonisti napustili koloniju u potrazi za hranom i u toj potrazi potpuno uništeni u sukobima sa Indijancima.

„ Kad je kapetan Džon Smit osnovao koloniju Džejmstaun u Virdžiniji, stupio je u kontakt sa velikim indijanskim poglavicom, Povhatanom, ocem čuvene indijanske princeze Pokahontas, i predvodnikom velikog saveza indijanskih plemena. Povhatan je tvrdio da je pobio sve stanovnike ostrva Roanuk, zbog toga što nisu hteli da se pridruže njegovom savezu i priznaju njegovu vlast. Ova njegova tvrdnja nije nikad potvrđena. ”

Napuštanje kolonije u pokušaju povratka u Englesku

Mapa Virdžinije i Severne Karoline koju je 1580-ih nacrtao Džon Vajt i koja se od 1866. nalazi u Britanskom muzeju. Mapa se smatrane veoma preciznomu i kvalitetnom. Na osnovu nje Volter Roli je pokušavao da privuče investitore za finansiranje uspostavljanja novih kolonija u Americi, i održi naklonost kraljice Elizabete, kako bi zadržao povelju, kojom je osnivanje kolonija u Novom svetu stavljala pod njegovu kontrolu.

Po ovoj pretpostavci kolonisti, koji su raspolagali jednim većim i nekoliko manjih brodova, napusti su koloniju, i pokušali da se vrate u Englesku i na tom putu preko okeana stradali.

Uništenje kolonije od strane Španaca

Po ovoj pretpostavci, koloniju su uništili Španci, u Englesko-Španskom ratu

Kanibalizam

Po realtivno nepouzdanoj i nemogućoj pretpostavci smatra stanovnicu su pribegli kanibalizmu zbog velike gladi i međusobno se uništili. Ipak, ove pretpostavke uglavnom deluju malo verovatno, jer bi na ostrvu bile pronađene njihove kosti.

Preseljenje kolonije ka unutrašnjosti američkog kopna

Na osnovu zanimljivi tragovi na mapama koje je ucrtao Džon Vajt tokom svoje posete ostrvu Roanok, ispod malih zakrpa postavljenih na mestu na kojem je karta ispravljana primećen je mali simbol utvrđenja. Na osnovu ovog otkrića neki istoričari su izneli pretpostavku da slika predstavlja novo selo koje su kolonisti izgradili nakon svog odlaska sa ostrva, za koje je navodno Džon Vajt znao. Ukoliko je ovaj podatak sa karte tačan, to bi značilo da su se kolonisti selili u pravcu zapada, ka oblasti u kojoj je kasnije izgrađen Džejmstaun. Arheološka iskopavanja u oblastima ucrtanim na mapi još uvek nisu obavljena, tako da teorija o preseljenju kolonista još uvek nije potvrđena.

Značaj

Uprkos dugotrajnoj misteriji, čini se da postoji jedna stvar za koju treba biti zahvalan ovoj misterioznoj koloniji, jer su lekcije naučene u Roanok koloniji možda pomogle sledećoj grupi engleskih doseljenika, koji su na oovom prostoru osnovali sopstvenu koloniju 17 godina kasnije, na kratkoj udaljenosti, severno, u Džejmstaunu.

Dobitnik Pulicerove nagrade Pol Grin napisao je Izgubljenu koloniju 1937. u znak sećanja na 350. godišnjicu rođenja Virdžinije Dare. Rad predstavlja pretpostavku o sudbini kolonije Roanok. Izvođen je kontinuirano, sa izuzetkom ratnog perioda tokom Drugog svetskog rata na ostrvu Roanok. Glumci tokom vremena bili su Endija Grifita (koji je igrao ser Voltera Relija), Vilijam Ajvi Long, Kris Eliot, Terens Man, Dan Bakedahl .

Knjiga za decu Džajlsa Miltona iz 2013. Deca divljine napisna je kao izmišljena kolonija Roanok iz perspektive četvoro dece naseljenika.

Dana 14. septembra 2016. premijerno je prikazana šesta sezona Američke horor priče, zasnovana na bivšoj koloniji Roanok, u kojoj par kupuje kuću u blizini ruševina kolonije, ali ih sve vreme proganjaju duhovi tog mesta.

Literatura

• Hariot, Thomas; John White; John Lawson (1999). A Vocabulary of Roanoke. Merchantville, NJ: Evolution Publishing. ISBN 978-1-889758-81-7. 
• Milton, Giles (2000). Big Chief Elizabeth. New York: Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-26501-4. 
• Karen Ordahl Kupperman (1984). Roanoke: The Abandoned Colony. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8476-7339-1. 
• S.B. Weeks: The lost colony of Roanoke, its fate and survival. Knickbocker Press, New York 1891

Spoljašnje veze

• Gdje je nestala kolonija Roanok? (jezik: hrvatski)