Археологија је наука која се бави проучавањем материјалних остатака људског постојања.
Археологија, која се у новије доба све више везује уз антропологију а не историју како је то било уобичајено у претходном раздобљу и то нарочито у Европи, проучава људска друштва и објекте које су она оставила за собом. То нарочито долази до изражаја током проучавања праисторије о којој су готово увек једина сведочанства њени материјални остаци (нпр. оруђа од камена, кости и метала, керамика, остаци архитектуре, итд.). Поред праисторије археологија се бави и проучавањем историјских периода, то јест периода у којима постоје писани извори, и она у том случају углавном има улогу помоћне историјске науке.
Бронзано доба обележава, како употреба бронзе, тако и сеоба сточара у време раног бронзаног доба (2200. - 1600. године п. н. е.) на подручје Средоземља. То је био следећи талас индоевропских досељеника (након првог таласа пољопривредника у млађем каменом добу).
Касно бронзано доба или време тзв. културе поља са урнама (култура поља са жарама) траје од 300. до 750/700. п. н. е. Носиоци ове европске културне појаве припадају индоевропском скупу, али немају иста етничка обележја. Заједнички обред им је спаљивања умрлих, по чему је ова култура добила име, и покопавање остатака у жарама с прилозима накита, оружја и оруђа. Овакви жарни гробови стварају велике некрополе.
Википедија има званични ВикиПројекат о археологији. На њему можете се детаљније упознати о развоју портала Археологија и чланцима усковезаним за ову област.
Правећи клице из области археологије било би пожељно да користите шаблон {{Клица-археологија}}. Већ постојеће клице из области археологије можете наћи у категорији : Клице архологија.
Овде се налази списак категорија које су усковезани за археологији или садрже појединачне чланке са археолошком тематиком. Више о категоријама погледајте на Википројекту о археологији.
