Портал:Археологија
| уредиПортал Археологија |
 Археологија је наука која се бави проучавањем материјалних остатака људског постојања. Археологија, која се у новије доба све више везује уз антропологију а не историју како је то било уобичајено у претходном раздобљу и то нарочито у Европи, проучава људска друштва и објекте које су она оставила за собом. То нарочито долази до изражаја током проучавања праисторије о којој су готово увек једина сведочанства њени материјални остаци (нпр. оруђа од камена, кости и метала, керамика, остаци архитектуре, итд.). Поред праисторије археологија се бави и проучавањем историјских периода, то јест периода у којима постоје писани извори, и она у том случају углавном има улогу помоћне историјске науке. Више о археологији...
|
| уредиИзабрани чланак |
 Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта. Смештено је на десној обали Дунава у Ђердапској клисури, у Србији, у централном делу Балканског полуострва. Овај локалитет, који је име добио по дунавском виру, био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура праисторије. Између 1965. и 1970. откривено је рибарско ловачко насеље са зачецима култивације и доместификације. Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (како стамбених, тако и сакралних) који су изграђени у прериоду од око 6500. до 5500. године пре наше ере. Главни руководилац истраживања овог локалитета је био професор др Драгослав Срејовић, чувени ахреолог, академик и професор Универзитета у Београду. Култура Лепенског Вира се распростире дуж Ђердапа, на локалитетима: Лепенски вир, Власац, Разврата, Икоана, Хајдучка воденица, Алибег и Падина. Буђење културе Лепенског Вира и успостављање њене својеврсне уметности, отпочиње око 7000. г. старе ере. Три фактора - изолација, промена климе и увећање локалне популације - били су одлучујући за овај преображај. Ствараоци ове културе припадају старом европском становништву, популацији млађег палеолита. Антрополошки тип је Брно-Пшедмост, оберкаселска варијанта кромањонског типа. Њих одликују мезокефална глава, широко лице, висок раст и робусна грађа. Услед микроеволуционих промена (сматра се да су трајале 100 до 200 генерација) дошло је до грацилизације, али је због изолованости ипак очуван стари антрополошки изглед. даље... |
| уредиЗанимљивости | |
|
Да ли знате...
|
| уредиСјајни |
|
| уредиБратски портали |
| уредиВикиПројекат |
|
Википедија има званични ВикиПројекат о археологији. На њему можете се детаљније упознати о развоју портала Археологија и чланцима усковезаним за ову област. |
| уредиДодатно |
 |
| уредиИзабрана слика |
 Амфитеатар у Риму, у којем су одржаване гладијаторске борбе, које је могло пратити 50.000 гледалаца. Одржавале су се и борбе са животињама. У случају пожара Колосеум би се испразнио за 10 минута |
| уредиИзабрани видео |
| уредиПомозите и Ви | |
|
| уредиКатегорије |
|
Овде се налази списак категорија које су усковезани за археологији или садрже појединачне чланке са археолошком тематиком. Више о категоријама погледајте на Википројекту о археологији.
|
| уредиТро-временска подела |
