Roditeljska odgovornost
Roditeljska odgovornost ili roditeljske odgovornosti zajednički je institucija porodičnog zakona koji uređuje odnose između očeva i majki, sa svojom decom, kao i druge ekvivalentne veze osmišljene da zaštite, brinu za decu i obrazuju je U nekim slučajevima naziv je usvojen radi razlikovanja sistema roditeljske odgovornosti, režima roditeljskog prava, posebno u pogledu porekla i često patrijarhalnog sadržaja koji ima potonju pravnu instituciju.
Roditeljska odgovornost zasnovana je na pojmu suroditeljstva osoba priznatih kao roditeljska odgovornost za dete, kao i na pravima deteta, u okviru Konvencije o pravima deteta.[1]
Definicija[uredi | uredi izvor]
Roditeljska odgovornost je skup prava i obaveza poverenih roditeljima normama objektivnog prava. Ova prava i obaveze roditelji ostvaruju sporazumno i u najboljem interesu deteta.[2]
Prava i obaveze nosioca odgovornosti[uredi | uredi izvor]
Pravila koja čine roditeljsku odgovornost mogu se grupisati u tri velike grupe prava, dužnosti, ovlašćenja i funkcija:[2]
- briga o životu i fizičkom i mentalnom zdravlju deteta
- čuvanje i podizanje deteta
- obrazovanje i vaspitanje deteta
- određivanje ličnog imena deteta
- pravno zastupanje deteta
- obaveze u vezi sa imovinom deteta
Ove velike grupe uključuju klasična prava i dužnosti odnosa roditelj-dete, kao što su budnost, ispravljanje i pomoć, materijalna i duhovna, polje koje zauzvrat uključuje i odgovornost za ishranu.
Ko je nosilac roditeljske odgovornosti[uredi | uredi izvor]
Prema opštim pravilima, nosioci roditeljske odgovornosti su roditelji deteta i oni svoja roditeljska prava i obaveze ostvaruju sporazumno i zajednički, vodeći se načelom jednakosti oba roditelja.[2]
Ako su roditelji nesposobni i nespremni da vrše roditeljsku odgovornost, može se na njihovo mesto postaviti neko drugi.[2]
Značaj[uredi | uredi izvor]
Roditeljski stav i odnos prema deci nezamenljivi su činioci detetovog uspešnog razvoja i vaspitanja. Za većinu roditelja rođenje deteta predstavlja najveću moguću radost, ali istovremeno i strepnju, izazov i odgovornost jer su dobili nove uloge: ulogu vaspitača negovatelja i učitelja. Zato se sa pravom ističe da je od svih zanimanja najteže biti roditelj.
Roditelj je osoba koja je obavezna da pruži prvo i osnovno obrazovanje svom detetu, da se kontinuirano i sistematski brine o njegovom razvoju, vaspitanju i učenju kako bi se formirala fizički i mentalno zdrava, odgovorna i kreativna ličnost.
Za detetovo srećno detinjstvo i mladost, za pravilan psihofizički razvoj nije od posebne važnosti da li je dete rođeno u skromnom stanu ili raskošnom domu , da li su mu roditelji inženjeri, lekari ili ratari već je najbitnije da li će se razvijati i vaspitavati na zdravim osnovama sa puno ljubavi. S toga je veoma bitan stav, odnos i postupanje kao i komunikacija koju primenjuju sa detetom.[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Parental rights and responsibilities”. GOV.UK (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-12.
- ^ a b v g „XV Roditeljska odgovornost”. Republika Srbija Ministrastvo pravde. Pristupljeno 12. 10. 2021.
- ^ „ODGOVORNO RODITELjSTVO”. CSR Irig (na jeziku: engleski). 2020-05-11. Pristupljeno 2021-10-12.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Georg Köpferl: Zu Rechtsgut und Tatbestandsvoraussetzungen der Verletzung der Fürsorge- und Erziehungspflicht (§ 171 StGB), [2]
- Heribert Ostendorf: Die strafrechtliche Inpflichtnahme von Eltern wegen Verletzung der Fürsorge- und Erziehungspflicht – Eine kriminalpräventive Studie, Nomos-Verlag, Baden-Baden 1999, ISBN 978-3-7890-6007-6.