Роки 5
| Roki 5 | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Žanr | drama |
| Režija | Džon Dž. Avildsen |
| Scenario | Silvester Stalone |
| Producent | Robert Čartof Irvin Vinkler |
| Glavne uloge | Silvester Stalone Talija Šajer Bert Jang Sejdž Stalone Berdžis Meredit Tomi Morison Toni Berton |
| Muzika | Bil Konti |
| Producentska kuća | United Artists United International Pictures |
| Godina | 1990. |
| Trajanje | 104 minuta |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 42 miliona dolara |
| Zarada | 119,9 miliona dolara |
| Prethodni | |
| Sledeći | |
| Veb-sajt | www |
| IMDb veza | |
Roki 5 (engl. Rocky V) je film iz 1990. i peti po redu od osam filmova o bokseru Rokiju Balboi, kojeg igra Silvester Stalone, u režiji Džona Dž. Avildsena.[1]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Nakon teško izvojevane pobede nad sovjetskim bokserom Ivanom Dragom u Moskvi, Roki doživljava fizičke komplikacije od meča. Roki, njegova žena Adrijan, zet Poli i trener Toni „Djuk“ Evers, vrate se kući u Sjedinjene Države, gde ih dočeka Rokijev sin Robert. Na konferenciji za štampu bokserski promoter Džordž Vošington Djuk pokuša da nagovori Rokija na meč sa svojim protežeom, Junionom Kejnom, aktuelnim prvim izazivačem, ali Roki odbije tu ponudu kao tragikomičnu. Djuk, međutim, odbija da digne ruke od ogromne zarade koju bi ostvario na meču protiv Rokija i traži sve moguće načine da ga navede na prihvatanje meča, ne prezajući čak ni od privatnog uhođenja porodice Balboa.
Nakon povratka kući otkriva se da je Roki u neznanju, a na Polijevo insistiranje, potpisao blanko punomoćje svom računovođi, koji je spiskao sav njegov novac na propale poslove sa nekretninama. Da stvar bude još gora, otkriva se i da računovođa nije plaćao poreze tokom proteklih šest godina, dok je vila porodice Balboa i dalje pod hipotekom za još 400.000 dolara. Ovo potvrdi i njegov advokat, ali saopšti da je to rešivo uz još par mečeva. Da bi izbegao bankrot, Roki odluči da prihvati meč protiv Kejna. Međutim, Adrijan insistira na prethodnom lekarskom pregledu, na kojem je ustanovljeno da je pretrpeo trajno oštećenje mozga. Adrijan ga ubeđuje da se povuče, što on nevoljno prihvati.
Nakon prinudne rasprodaje imanja, Roki se sa porodicom vrati u svoj stari kraj. Adrijan se vrati svom starom poslu u prodavnici kućnih ljubimaca, a Roki počne da radi kao trener u staroj fiskulturnoj sali svog pokojnog trenera Mikija Goldmila, koji je zaveštao salu Rokijevom sinu odmah po rođenju.
Jednog dana Roki i Poli sretnu mladog i uspeha gladnog boksera iz Oklahome po imenu Tomi Gan, a Roki ga uzme za svog protežea, obezbedivši mu smeštaj u sinovljevoj sobi. Roki ponovo nalazi sebe u treniranju mladog boksera za šampionsku titulu i dok se Tomi vrtoglavo uspinje na lestvici, Roki je toliko usredsređen na posao da je zapostavio svog sina Roberta, koji u novoj školi trpi vršnjačko nasilje. Za to vreme Poli na svoju ruku trenira Roberta u istoj sali, a nakon što u vršnjačkoj tuči u školskom dvorištu savlada one koji su ga kinjili, Robert upadne u loše društvo, distancirajući se od svojih roditelja.
Pošto se Roki službeno povukao iz ringa neporažen, šampionska titula automatski pripadne prvom izazivaču Junionu Kejnu, zbog čega ga štampa i stručna javnost nazivaju „papirnim šampionom“, progoneći ga Rokijevom legendom. Za to vreme Tomi niže pobedu za pobedom, da bi konačno izbio na sam vrh liste izazivača. Do titule svetskog teškaškog šampiona deli ga još samo meč sa Junionom Kejnom. Još uvek želeći da posluje sa Rokijem, Kejnov promoter Džordž Vošington Djuk se ponudi Tomiju u istoj ulozi, obasipajući ga luksuzom i ubeđujući ga da mu je on jedini put do šampionske titule, dok bi mu Roki i dalje ostao glavni trener.
Na Badnje veče Djuk poseti kuću Balboinih sa Tomijem da bi objasnio novi scenario, od kojeg bi svi profitirali. Roki, međutim, odbije bilo kakvu saradnju sa Djukom, smatrajući to prljavim poslom, dok se naivni Tomi opredeli za Djuka i ode s njim. Adrijan pokuša da uteši Rokija kako Tomi nikada nije imao njegovo srce i duh - nešto što se ne da naučiti. Nakon toga Roki prione da se iznova zbliži sa svojim sinom Robertom.
Nakon meča sa Kejnom, Tomi postaje svetski šampion u teškoj kategoriji, nokautiravši Kejna već u prvoj rundi, čime se više nego jasno potvrde novinarske insinuacije o Kejnu kao „papirnom šampionu“ koji je na vrh liste izazivača dospeo boreći se u nameštenim mečevima, dok je Roki, ma koliko mu bilo milo zbog svog bivšeg protežea, neuporedivo zadovoljniji što se pokazalo da je bio u pravu kad je odbio bilo kakvu poslovnu saradnju sa Djukom.
Na konferenciji za štampu, priređenoj posle meča, novinari verbalno progone Tomija, insistirajući da je Kejn bio samo „papirni šampion“, jer titulu nije osvojio od Rokija, kao i da je sada više nego očigledno da je i prethodno do vrha liste izazivača dospeo boreći se u nameštaljkama. Djuk ubedi Tomija da mu je jedini način da stekne ugled u javnosti da javno izazove Rokija na meč, jer će u suprotnom biti progonjen njegovom legendom do kraja svoje bokserske karijere.
Tomi i Djuk, praćeni uživo TV kamerom, pojave se ispred filadelfijskog bara u kojem je Roki sedeo sa Polijem, a Tomi ga javno izazove na meč, ali Roki još jedanput pokuša da ga urazumi da su Djukovi poslovi prljavi, na šta Tomi pribegne uvredama, nazivajući ga kukavicom. Nakon što se Poli umeša u raspravu, Tomi ga pesnicom obori na pod, na šta Roki prihvati izazov, rekavši da je „njegov ring napolju“.
Uprkos Djukovom insistiranju da se meč održi isključivo u ringu, Tomi stupi u uličnu tuču sa Rokijem, iz koje Roki izađe kao pobednik, dok Tomija odvede policija. Djuk i dalje pokušava da se dodvori Rokiju, ali ga ovaj jednim udarcem u stomak baci na haubu automobila.
Sledećeg jutra Roki sa sinom poseti Muzej umetnosti Filadelfije i pokloni mu manžetnu Rokija Marčana, koju mu je svojevremeno poklonio pokojni trener Miki Goldmil. Film se završava kadrom spomenika Rokiju ispred muzejske zgrade, koji je grad svojevremeno podigao u njegovu čast.[2][1][3]
Uloge[uredi | uredi izvor]
- Silvester Stalone: Roki Balboa
- Talija Šajer: Adrijana „Adrijan“ Penino Balboa
- Bert Jang: Poli Penino
- Sejdž Stalone: Robert „Roki“ Balboa mlađi
- Toni Berton: Toni „Djuk“ Evers
- Tomi Morison: Tomi „Mitraljez“ Gan
- Ričard Gant: Džordž Vošington Djuk
Zarada[uredi | uredi izvor]
- Zarada u SAD - 40.946.358 $
- Zarada u inostranstvu - 79.000.000 $
- Zarada u svetu - 119.946.358 $
Zanimljivost[uredi | uredi izvor]
- Sin Silvestera Stalonea, Sejdž Stalone je kao petnaestogodišnjak za ulogu u ovom filmu dobio nagradu Mladi glumac 1991. godine.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Roki 5 na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Roki 5 na www.boxofficemojo.com
