Филаделфија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Филаделфија
Philadelphia
Philadelphia skyline from south street bridge.jpg

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Сједињене Америчке Државе
Савезна држава  Пенсилванија
Округ Филаделфија
Основан 1682.
Становништво
Становништво
 — 2010. 1.526.006
 — густина 4 140/км2
Агломерација 5 838 471
Географске карактеристике
Координате 39°57′11″ СГШ; 75°09′48″ ЗГД / 39.953056° СГШ; 75.163333° ЗГД / 39.953056; -75.163333Координате: 39°57′11″ СГШ; 75°09′48″ ЗГД / 39.953056° СГШ; 75.163333° ЗГД / 39.953056; -75.163333
Временска зона UTC-5, лети UTC-4
Надморска висина 12 м
Површина 350 км2
Филаделфија на мапи САД
Филаделфија
Филаделфија
Остали подаци
Градоначелник Мајкл Натер
Позивни број 267, 215
ФИПС код 42-60000
Веб-сајт
phila.gov

Филаделфија (енгл. Philadelphia) је главни град америчке државе Пенсилваније, и пети највећи град у САД. У 18. веку, град је имао већу друштвену и политичку важност од Бостона и Њујорка, и био је други главни град САД, након Њујорка а пре Вашингтона. Амерички политичар и утемељивач Бенџамин Френклин је имао изванредну улогу у успону града. Амерички проглас независности и устав су израђени и потписани у дворани независности овог града.

По попису становништва из 2010. у њему је живело 1.526.006 становника.[1]

Географија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Клима[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Историја[уреди]

Пре доласка Европљана, у области данашње Филаделфије се налазило индијанско село Шакамаксон, народа Ленапе.

Европљани су први пут стигли у Делаверску долину почетком 17. века а прве насеобине су створили Холанђани, Енглези, Шкоти и Швеђани. Након прве шведске експедиције у Северну Америку 1637. године, преузели су контролу над земљом на западној обали реке Делавер испод реке Скулкил, област која је обухватала данашњу Филаделфију, југоисточну Пенсилванију, Делавер и Мериленд. Нова Шведска је подржавала народ Сускеханок у њиховом сукобу са енглеском провинцијом Мериленд, који су изгубили. Једанаест година касније, Холандија је освојила област око реке Делавер преузимајући власт над колонијом иако је финским и шведским становницима остављено право на милицију, вероисповест, судство и земљу. Енглеска је освојила холандску колонију у 1663. али се на терену мало тога променило све до 1682. када је ова област укључена у Повељу за Пенсилванију коју је написао Вилијем Пен.

Приликом плаћања дугова 1681. енглески краљ Чарлс II је издао повељу Вилијаму Пену за област која ће постати провинција односно колонија Пенсилванија. И поред краљевске повеље, Пен је платио ову земљу народу Ленапе како би са њима био у добрим односима и сачувао мир за своју колонију.[2] Према легенди Пен је направио договор о пријатељству са поглавицом племена Ленапе Таманијем испод брестовог дрвета у Шакамаксону, које је данас део града који се зове Фиштаун.[3] Пен је био квекер, због чега је био прогоњен па је желео да његова колонија буде место у ком ће бити загарантована потпуна слобода вероисповести. Пен је назвао град Филаделфија што је изведено из грчког за братску љубав (φίλος - љубав, αδελφός - брат)[4]

„Пенов договр са Индијанцима“ - Бенџамин Вест

Пен је планирао да град који ће служити као лука и главни град буде на реци Делавер. Надајући се да ће Филаделфија бити попут руралних места Енглеске а не великих градова, Пен је путеве поставио у квадратну мрежу како би раздвојио пословне зграде и куће и омогућио да буду окружени баштама и воћњацима. Становници града нису пратили Пенов план и населили су се уз саму реку а своје плацеве су делили и препродавали.[5] Пре него што је напустио Филаделфију последњи пут 1701, Пен је издао повељу којом ју је прогласио за град. Град је ускоро постао важан трговачки центар и лука. Важан допринос развоју Филаделфије у то време је дао Бенџамин Френклин. Френклин је помогао да се поправе градске услуге и оформе нове као нпр. прва болница у колонијама Северне Америке.[6]

Дворана независности

Централни положај града међу колонијама је учинио да град постане природни центар Америчке револуције: у њему су одржани Први Конитентални Конгрес пре рата, Други Континентални Конгрес на ком је потписана Декларација независности САД током рата као и Уставна Конвенција након рата. Неколико битака је вођено у Филаделфији и њеној околини. Након рата Филаделфија је постала привремени главни град током последње деценије 18. века.[7] Жута грозница је 1793. погодила град у виду епидемије и тада је умрло око 5.000 људи или 10% градског становништва.[8]

Државна влада је напустила Филаделфију 1799. а федерална влада убрзо након тога 1800. године али је Филаделфија остала највећи град младе државе као и њен финансијски и културни центар. Након тога Њујорк ју је убрзо престигао по броју становника али је изградња путева, канала и железница помогла да Филаделфија постане први велики индустријски град САД. Током 19. века Филаделфија је имала велики број фабрика и компанија а најважнија је била текстилна индустрија. Велике корпорације из тог доба су биле Болдвинова фабрика локомитва, бродоградилиште Вилијем Кремп и синови као и Пенсилванијске железнице.[9] Индустрија је прослављена на Центенијалној изложби, првом светском сајму одржаном у САД. Највећи број имиграната долазио је из Ирске и Немачке. Повећање броја становника је довело до Акта о консолидацији из 1854. којим је Филаделфија проширена на целу област.[10] У другој половини века, имигранти из Русије, источне Европе и Италије као и Афроамериканци са југа САД су насељавали град.[11]

До 1950. у граду је живело више од два милиона људи након чега је број становника почео да опада док су се предграђа увећавала. Обнова града је започела 1960-их година и наставља се и у 21. веку са највећим развојем у центру града и универзитетском насељу. Након што је затворена већина старих фабрика, град је започео кампању за привлачење нових инвеститора и туриста. Почела је изградња стаклених и камених облакодера у центру града. Старе зоне града су обновљене и данас представљају пожељно место за живот. Овим потезима је заустављено опадање броја становника након губитка готово четвртине становништва у претходном периоду.[12][13]

Становништво[уреди]

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.526.006 становника, што је 8.456 (0,6%) становника више него 2000. године.[1]

Група 2000. 2010.
Белци 644.395 (42,5%) 562.585 (36,9%)
Афроамериканци 655.824 (43,2%) 661.839 (43,4%)
Азијати 67.654 (4,5%) 96.405 (6,3%)
Хиспаноамериканци 128.928 (8,5%) 187.611 (12,3%)
Укупно 1.517.550 1.526.006

Међународна сарадња[уреди]

Филаделфија

Филаделфија има десет градова побратима:

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Знаменитости[уреди]

Elfreth's Alley.JPG 2000 - Chinatoawn District Philadelphie Pennsylvanie.jpg Love01.jpg Philadephia Museum of Art.jpg
Стари град Кинеска четврт Градски парк Музеј уметности

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Pennsylvania Trend Report 2: State and Complete Places”. Приступљено 7. 1. 2013. 
  2. Brookes (2005). стр. 21.
  3. Weigley RF et al (eds) (1982). Philadelphia: A 300-Year History. New York and London: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-01610-9. 
  4. Avery, Ron (1999). A Concise History of Philadelphia. Philadelphia: Otis Books. стр. 19. ISBN 978-0-9658825-1-4. 
  5. Philadelphia: A 300-Year History, pages 7, 14 - 16
  6. Insight Guides: Philadelphia and Surroundings, pages 24 - 25
  7. Insight Guides: Philadelphia and Surroundings, pages 30 - 33
  8. Arnebeck, Bob (30. 1. 2008). „A Short History of Yellow Fever in the US”. Benjamin Rush, Yellow Fever and the Birth of Modern Medicine. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2002. Приступљено 04-12-2008.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  9. Philadelphia: A 300-Year History, pages 214, 218, 428 - 429
  10. „A Brief History of Philadelphia”. Philadelphia History. ushistory.org. Приступљено December 14 2006.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  11. Insight Guides: Philadelphia and Surroundings, pages 38 - 39
  12. Insight Guides: Philadelphia and Surroundings, pages 44 - 45
  13. A Concise History of Philadelphia, pp. 78

Литература[уреди]

  • Avery, Ron (1999). A Concise History of Philadelphia. Philadelphia: Otis Books. стр. 19. ISBN 978-0-9658825-1-4. 
  • Weigley RF et al (eds) (1982). Philadelphia: A 300-Year History. New York and London: W. W. Norton & Company. стр. 4—5. ISBN 978-0-393-01610-9. 
  • Brookes, Karin (2005). Zoë Ross, ур. Insight Guides: Philadelphia and Surroundings (Second Edition (Updated) изд.). APA Publications. стр. 21. ISBN 978-1-58573-026-1.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)

Спољашње везе[уреди]