Pređi na sadržaj

Ruska zima

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
„General Zima“, sa ilustracije na naslovnoj strani francuskog časopisa Le Petit Journal iz 1916.

Ruska zima, ponekad personifikovana kao „General Mraz“ [1] ili „General Zima“, [2] je pojam zimskog perioda klime Rusije koji je doprineo vojnim neuspesima nekoliko invazija na Rusiju. Blato je srodni faktor koji otežava vojno manevrisanje u Rusiji i drugde, a ponekad se personifikuje kao „General Blato“. [3] [4] Rusi te blatnjave uslove nazivaju rasputicama, koje se javljaju sa jesenjim kišama i prolećnim otopljenjem u Rusiji i otežavaju transport neuređenim putevima.

Zima kao faktor koji doprinosi vojnom porazu[uredi | uredi izvor]

Rusi su koristili skije u trećem moskovsko-litvanskom ratu (1507–1508).

U svojoj studiji o zimskom ratu u Rusiji, autor Alen F. Ču zaključuje da je „General Zima“ bio „značajan faktor koji je doprineo“ — ne odlučujuće — vojnim neuspesima i Napoleonove i Hitlerove invazije na Rusiju. On napominje da je Napoleonova vojska već pre zime pretrpela značajno iscrpljivanje, zbog nedostatka zaliha, bolesti, dezerterstva i ratnih žrtava. Isto tako, Hitlerov Vermaht je već imao 734.000 žrtava i ponestajalo mu je zaliha u novembru 1941, pre dolaska zime. [5]

Primeri[uredi | uredi izvor]

Švedska invazija 1707.[uredi | uredi izvor]

U Velikom severnom ratu, Karl XII Švedski je napao Rusiju 1707. Rusi su se povukli, usvojivši politiku spaljene zemlje. Ova zima je bila najbrutalnija u 18. veku, toliko jaka da se morska luka u Veneciji smrzla tokom Velikog mraza 1709. godine. Karlovih 35.000 vojnika je onesposobljeno, a do proleća ih je ostalo samo 19.000. Bitka kod Poltave krajem juna 1709. zapečatila je kraj Švedskog carstva. [6]

Francuska invazija 1812[uredi | uredi izvor]

Grafikon Šarla Minarda koji prikazuje snagu Velike armije dok je marširala do Moskve i nazad, sa temperaturom (u Reomirovim stepenima) ucrtanom na donjem grafikonu za povratno putovanje. (–30 stepeni Reomira = –37,5 °C = –35,5 °F)
Noćni bivak Napoleonove armije prilikom povlačenja iz Rusije 1812.

Napoleonova Velika armija od 610.000 ljudi napala je Rusiju, krenuvši ka Moskvi, početkom leta, 24. juna 1812. Ruska vojska se povukla pred Francuzima i ponovo spalila svoje useve i sela, uskrativši neprijatelju njihovu upotrebu. Napoleonova vojska je na kraju svedena na 100.000 ljudi. Njegova vojska je pretrpela i dodatne, još katastrofalnije gubitke pri povlačenju iz Moskve, koje je počelo u oktobru. Više izvora se slaže da su zima i njene posledice bile samo jedan faktor koji je doprineo Napoleonovom porazu i povlačenju. [7] [8] [5]

Serija "1812" Verešagina

Da bi se suprotstavio tvrdnjama da je francuski poraz rezultat zimskog vremena, Denis Davidov je objavio vojno-istorijsku analizu pod naslovom „Da li je mraz opustošio francusku vojsku 1812. godine?“, u kojoj je pokazao da su Francuzi pretrpeli gubitke u bitkama tokom relativno blagog vremena i naveli više uzroka njihovog poraza. On se oslanjao i na svoja direktna zapažanja i na zapažanja stranih komentatora, uključujući francuske autore. [9]

Prema Čuu iz 1981. godine, glavnina Napoleonove Velike armije, koja je u početku imala najmanje 378.000 vojnika, „smanjila se za polovinu tokom prvih osam nedelja njegove invazije, pre glavne bitke u kampanji. Ovo smanjenje je delimično posledica garnizoniranja centara za snabdevanje, ali su bolesti, dezerterstva i žrtve pretrpljene u različitim manjim akcijama prouzrokovale hiljade gubitaka. U bici kod Borodina 7. septembra 1812. – jedinom većem sukobu u Rusiji – Napoleon nije mogao da prikupi više od 135.000 vojnika i izgubio je najmanje 30.000 njih da bi ostvario tesnu i Pirovu pobedu na skoro 600 milja unutar neprijateljske teritorije. Nastavci su bili njegova neosporna i samo-poražavajuća okupacija Moskve i njegovo ponižavajuće povlačenje, koje je počelo 19. oktobra, pre prvih velikih mrazeva kasnije tog meseca i prvog snega 5. novembra.“ [5] Liven navodi poteškoće u pronalaženju hrane za trupe i stočne hrane za konje zimi kao važan faktor. [10]

Saveznička intervencija u Rusiji, zima 1918–1919.[uredi | uredi izvor]

Tokom severnoruske ekspedicije savezničke intervencije u Ruskom građanskom ratu, obe strane, savezničke snage i boljševička Crvena armija su poznavale ili brzo naučile principe zimskog ratovanja i primenjivale ih kad god je to bilo moguće. Međutim, obe strane su imale napregnute resurse i ponekad je jedna ili druga strana trpela teške posledice nedovoljne pripremljenosti, ali je Ču zaključio da zima nije donela odlučujuću prednost nijednom od učesnika. [5]

Nemačka invazija 1941[uredi | uredi izvor]

Tokom Drugog svetskog rata, Vermahtu su nedostajale neophodne zalihe, kao što su zimske uniforme, zbog mnogih kašnjenja u kretanju nemačke vojske. U isto vreme, Hitlerovi planovi za operaciju Barbarosa su zapravo podbacili pre nego što je nastupilo jako zimsko vreme. Ni Hitler ni Generalštab nisu očekivali dugu kampanju koja će trajati do zime. Tako nisu uspeli da izvrše adekvatne pripreme za eventualnu zimsku kampanju, poput podele tople odeće i pripreme vozila i maziva. [11] U stvari, njegova istočna vojska je pretrpela više od 734.000 žrtava (oko 23% svoje prosečne snage od 3.200.000) tokom prvih pet meseci invazije pre nego što je počela zima. [5] Dana 27. novembra 1941, Eduard Vagner, general-intendant nemačke vojske, izvestio je da smo „na kraju naših resursa i u ljudstvu i u materijalu. Uskoro ćemo se suočiti sa opasnostima duboke zime.“ [5] Takođe treba primetiti činjenicu da je neobično rana zima 1941. prekinula sezonu rasputice, poboljšavši logistiku početkom novembra, dok je vreme još uvek bilo samo blago hladno. [5]

Zimski efekti na ratovanje[uredi | uredi izvor]

U svom radu iz 1981. godine Borba protiv Rusa zimi: Tri studije slučaja, Ču se oslanja na iskustva iz savezničko-sovjetskog rata u severnoj Rusiji tokom zime 1918–1919, uništenja sovjetske 44. motorizovane streljačke divizije i nemačko-sovjetskog rata tokom Drugog svetskog rata da bi se izvukli faktori zimskog ratovanja koji se odnose na vojnu taktiku, materijal i osoblje: [5]

  • Taktika – Odbrambeni položaji su veoma povoljni zbog sposobnosti održavanja toplote i zaštite, u poređenju sa napadom po zimskoj hladnoći. Mobilnost i logistička podrška često su ograničeni snegom, što zahteva njegovo uklanjanje ili sabijanje da bi se mogla koristiti vozila sa širokim gusenicama ili sanke. Za kretanje pešadije po dubokom snegu potrebne su skije ili krplje da bi se izbegla iscrpljenost. Zvuk se dobro prenosi preko snega, umanjujući element iznenađenja. Eksplozivi su korisni za iskopavanje "lisičjih rupa" i većih skloništa u smrznutom tlu. Napad na poljske kuhinje i logore uskraćuje neprijatelju hranu i sklonište. Brzo uklanjanje ranjenika sa bojnog polja je od suštinskog značaja za njihov opstanak na hladnoći.
  • Materijali – Oružju i vozilima su potrebna posebna maziva za rad na niskim temperaturama. Mine su nepouzdane zimi, zbog dubokog snega koji može ublažiti fitilj ili stvoriti ledeni most preko detonatora.
  • Osoblje – Potrebna je odgovarajuća zimska odeća da bi se održala telesna toplota i da bi se izbegle povrede od hladnoće kao što su promrzline. Efikasnost trupa i opstanak zahtevaju ili korišćenje dostupnog skloništa ili obezbeđivanje prenosivog skloništa.

Sendi Vudvord, komandant operativne grupe Kraljevske mornarice tokom Foklandskog rata, koji se vodio pre nadolazeće južnoatlantske zime, primetio je u svojim memoarima: „Tada sam, prvi put, pomislio na dolazak generala Zime. Da je bio ovde pre deset dana, ne bi bio od velike pomoći Argovima (Argentincima), ukopanim na visinama bez šanse da njihova Vrhovna komanda podigne svoje vazdušne snage u nebo. Ali mislim da bi nas dokrajčio.“ [12]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Vadim Serov, ur. (2003). „General Moroz [General Frost]”. Эnciklopedičeskiй slovarь krыlatыh slov i vыraženiй [Encyclopedic dictionary of catchphrases and expressions]. Lokid-Press (Lokid Press). ISBN 5-320-00427-3. 
  2. ^ Chew, Allen F. (decembar 1981). „Fighting the Russians in Winter: Three Case Studies” (PDF). Leavenworth Papers. Combat Studies Institute, U.S. Army Command and General Staff College (5). ISSN 0195-3451. Pristupljeno 2016-12-10. 
  3. ^ A General History of the Civil War: The Southern Point of View (na jeziku: engleski). Pelican Publishing. str. 151. ISBN 978-1-4556-0477-7. 
  4. ^ Editors (2013-11-05). New York Times Book of World War II 1939-1945: The Coverage from the Battlefield to the Home Front (na jeziku: engleski). Hachette Books. ISBN 978-1-60376-377-6. 
  5. ^ a b v g d đ e ž Chew, Allen F. (decembar 1981). „Fighting the Russians in Winter: Three Case Studies” (PDF). Leavenworth Papers. Combat Studies Institute, U.S. Army Command and General Staff College (5). ISSN 0195-3451. Pristupljeno 2016-12-10. 
  6. ^ Frost, R.I. (2000). The Northern Wars, 1558–1721. Harlow: Pearson Education Limited. ISBN 9780582064294. 
  7. ^ Lieven, Dominic (2010). Russia Against Napoleon: The True Story of the Campaigns of War and Peace. Penguin. str. 656. ISBN 978-1-101-42938-9. 
  8. ^ Davydov, Denis (1835). Moroz li istrebil francuzskuю armiю v 1812 godu? (Was it Frost that Devastated the French Army in 1812?) (na jeziku: ruski). IQ Publishing Solutions LLC. str. 20. ISBN 978-5-4478-3819-5. 
  9. ^ Davydov, Denis (1835). Moroz li istrebil francuzskuю armiю v 1812 godu? (Was it Frost that Devastated the French Army in 1812?) (na jeziku: ruski). IQ Publishing Solutions LLC. str. 20. ISBN 978-5-4478-3819-5. 
  10. ^ Lieven, Dominic (2010). Russia Against Napoleon: The True Story of the Campaigns of War and Peace. Penguin. str. 656. ISBN 978-1-101-42938-9. 
  11. ^ Palmer, Michael A. (2010). The German Wars: A Concise History, 1859–1945. Zenith Press. str. 187–188. ISBN 978-0-76033-780-6. 
  12. ^ Woodward, Sandy (1982). One Hundred Days: The Memoirs of the Falklands Battle Group Commander. Annapolis, MD: Naval Institute Press. str. 334. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Руска_зима&oldid=26996225”