Rusko-švedski rat (1788—1790)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Pomorska scena iz bitke kod Crvene Gorke kraj Kronštata

Rusko-švedski rat (1788—1790) je bio rat između Švedske i Rusije od 1788. do 1790. godine. Kralj Švedske Gustav III je organizovao izlažirani napad na švedsku karaulu, što je iskoristio kao povod za rat. Rat je završio bez pobednika, a vodio se dok je Rusija vodila daleko teži rat sa Turskom.

Pozadina[uredi]

Rat je potakao švedski kralj Gustav III zbog domaćih političkih razloga. Verovao je da kratak rat opoziciji neće dati drugog izlaza nego da ga podrži. Gustav III je autokratski vladao Švedskom, nakon državnog udara 1772, kojim je okončao vlast skupštine.

Zapadne sile (Velika Britanija, Holandija i Pruska) bile su zabrinute zbog ruske pobede na početku Rusko-turskog rata (1787—1792). Zbog toga su se zalagale za rat na severu, da bi odvukli pažnju ruske carice Katarine Velike od južnog ratišta. Na poticaj zapadnih sila Gustav III je zaključio savez sa Turskom u leto 1788. godine.

Glavni krojač švedske kraljevske opere je 1788. dobio nalog da sašije jedan broj ruskih vojnih uniformi. Te uniforme su preobučeni Šveđani iskoristili da na rusko-švedskoj granici izlažiraju napad 27. juna 1788. na vlastitu graničnu karaulu u Pumali. Taj izlažirani napad je izazvao bes u Stokholmu, pa je skupština bila za rat i tako je kralj Gustav III dobio povod za objavu rata. Skupština je odobrila stvaranje nacionalne dužničke službe sa ciljem da se prikupe sredstva za rat. U Švedskoj je ubrzo nastala inflacija.

Druga bitka kod Svenskunda 1790.

Rat[uredi]

Švedska je u početku nameravala da izvrši pomorski napad na Sankt Peterburg. Jedna švedska armija je trebalo da napreduje kroz Finsku, a druga da se pridruži švedskoj obalskoj flotili i da napreduje duž finske obale u Finski zaliv. Treća armija je trebalo da plovi zajedno sa švedskom bojnom flotom da bi se iskrcali kod Oranienbauma, odakle bi napredovali do Sankt Peterburga.

Ruska pomorska flota pod Samuilom Karlovičem Grejgom presrela je švedsku flotu u Finskom zalivu kod ostrva Gogland i tu se 17. jula 1788. razvila bitka kod Goglanda. Bitka je završila neodlučno, ali Rusi su tom bitkom sprečili švedsko iskrcavanje, pa je bitka predstavljala neuspeh za Švedsku. Pošto je rat bio nepopularan u Švedskoj vest o neuspehu potakla je pobunu dela oficira plemićkog porekla.

Danska-Norveška je po obavezama iz sporazuma sa Rusijom objavila rat Švedskoj u avgustu 1788. godine. Norveška vojska je brzo izvršila invaziju Švedske i pobedila je u bici na mostu Kvistrum. Usledila je diplomatska inicijativa Velike Britanije i Pruske, koje su izvršile pritisak na Norvešku. Danska-Norveška je zaključila mir sa Švedskom 9. jula 1789. i proglasila se neutralnom stranom.

Dve podjednako jake bojne flote su se ponovo srele u bici kod Alanda 25. jula 1789. godine. Bitka je završila bez pobednika. Meseca dana kasnije, 24. avgusta 1789, ruski viceadmiral Nasau-Zigen je odlučujuće pobedio švedsku obalnu flotilu u Prvoj bici kod Švenskunda.

Kralj Gustav III je 1790. oživeo plan da se iskrca blizu Sankt Peterburga. Namera je bila da se iskrca kraj Viborga. Odmah je imao problema, jer je Švedska je bila poražena 13. maja 1790. u napadu na rusku flotu u bici kod Revala. Propao je i napad na rusku flotu kraj Kronštata početkom juna. Švedska bojna flota i flotila sveukupno od 400 brodova našla su se u zalivu Viborg, gde ih je mesec dana blokirala Baltička flota Vasilija Čičagova. Šveđani su se 3. jula skupo izvukli iz blokade izgubivši 6 bojnih brodova i 4 fregate.

Bitka kod Goglanda

Švedska flota je otišla u Sveborg na oporavak, a švedska flotila je zauzela odbrambeni poredak u Svenskrundu. Rusi su 9. jula 1790. napali švedsku flotilu u Drugoj bici kod Svenskrunda. Rusi su doživeli katastrofu izgubivši trećinu flotile i 9.500 od 14.000 ljudi. Bila je to najveća pomorska pobeda Švedske i utrla je put miru.

Rusija se složila sa pregovorima o miru, a rat je završio sporazumom u Varali 14. avgusta 1790. godine.

Posledice[uredi]

Rusko-švedski rat je bio relativno beznačajan. Katarina Velika smatrala ga je manjim ometanjem, jer je u to doba vodila mnogo veći kopneni rat sa Turskom, a bila je zabrinuta i revolucionarnim kretanjima u Francuskoj i Poljskoj.

Rat je samo nakratko rešio probleme švedskog kralja Gustava III. Ubijen je 1792, u atentatu u operi. Posle poraza u Finskom ratu 1809, Švedska je predala Rusiji Finsku, a u Švedskoj su izvršene velike reforme.

Izvori[uredi]

  • Bruckner A.G. The War between Russia and Sweden in 1788–1790. SPb, 1869.
  • Golovačev V. F. Deйstviя russkogo flota vo vremя voйnы Rossii so Švecieй v 1788—1790. Kampaniя 1788. SPB, 1870.

Spoljašnje veze[uredi]