1809
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1809 на Викимедијиној остави.
| |
1809. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 5. јануар — Дарданелским уговором окончан Англо-турски рат: Британцима враћене привилегије у Османском царству, обећавају помоћ у случају француске претње.
- 14. јануар — Португалско/бразилско освајање Француске Гвајане (до 1817).
- 16. јануар — Шпански рат за независност (Пенинсуларни рат) – Битка код Ла Коруње: Британци одолевају француским нападима, али повлаче се из Галисије. Погинуо британски генерал Џон Мор.
- 22. јануар — Британци заробили код Гвадалупе француску фрегату Топазе (која је пре неколико дана пропустила ојачати гарнизон у гујанској Кајени).
- 22. јануар — Краљ Жосепх Бонапарта се враћа у Мадрид.
- 27. јануар — Шпански рат за независност – Друга опсада Сарагосе: Французи маршала Ланеа су пробили градске зидове, следе жестоке уличне борбе.
- 27. јануар — Наполеонова конфронтација са Талеyрандом - цар се пре неки дан ужурбано вратио из Шпаније услед гласина о завери између Таллеyранда и Фоучеа.
- 30. јануар — 24. — фебруар Успешна британска Инвазија Мартиник
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Из Територије Индиана издвојена Територија Илиноис - јужни дио постаје држава Илиноис 1818. године.
- 8. фебруар — Аустријски цар Фрањо I охрабрен доноси одлуку да покрене рат против Француске, како би осветио поразе и територијалне губитке у Рату Треће коалиције.
- фебруар - Јадранска кампања 1807–1814: Британци заузели код Валоне Вар, француски брод са провијантом.
- 20. фебруар — Французи су после дуже опсаде заузели Сарагосу, која је одбила Наполеоновог брата Жозефа за краља Шпаније.
- 24. фебруар — Поморска Битка код Лес Саблес-д'Олонне је британска победа поред бискајске француске обале.
- 24. фебруар — Британци заузели Мартиник (до 1816).
- 25. фебруар — Битка код Валлса у Каталонији је француски успех.
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Џејмс Медисон је инаугурисан за 4. председника САД.
- 13. март — Након неуспеха у рату с Русијом и Данском 1808, официрском завером збачен је с престола шведски краљ Густав IV.
Април
[уреди | уреди извор]- 9. април — Тиролци предвођени Андреасом Хофером су подигли устанак против француске и баварске окупације.
- 10. април — Почео је Рат пете коалиције када је Аустрија напала Баварску.
- 19. април — Французи су однели тешку победу над Аустријом у Доњој Баварској када су се њихови противници то вече повукли са бојишта.
- 22. април — 5. мај — Хесенски устанак
Maj
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Французи започињу трећу опсаду Гироне у Каталонији (до децембра), инспирација за отпор у остатку Шпаније.
- 8. мај — Битка на Пијави: франко-италијанска армија поразила аустријску у Венету, која се повлачи у Крањску и Корушку.
- 13. мај — Рат Пете коалиције: Французи у Бечу.
- 13. мај — Битка код Воргла: франко-баварске снаге маршала Лефебвра поразиле Аустријанце, улази у Инсбрук 20-тог.
- 14 — 27. мај — Аустро-пољски рат: пољске снаге заузимају Лублин (14.), Сандомиерз (18.), Замоśћ (20.), Лавов (27.).
- 15. мај — 18. мај — Битка код Предела
- 15. мај — Аустријанци наносе губитке Французима у нападу на село Стара Стража код Книна.
- 15. мај — Наполеон упућује прокламацију Мађарима, позива их на независност од Хабсбурга.
- 15 — 17. мај — Битка код Малборгета
- мај — Босански Турци харају око Оточца и Огулина. Далматински отоци су у рукама побуњеника, који чекају аустријску војску.
- мај — август — Французи напуштају Кубу, становништво Неw Орлеанса се удвостручује.
- 15 — 18. мај — Битка код Тарвиса (Предела): франко-италијанске снаге заузимају кључне планинске превоје према Корушкој.
- 16. мај — Мармонт поразио Аустријанце код Прибудића (брдо Кита), заробљен подмаршал Стојчевић.
- 17. мај — Борба код Грачаца, пук. Ребровић се повлачи ка Госпићу.
- 18. мај — Англо-дански рат: Британци заузели острво Анхолт у пролазу Категат (до 1814).
- 21. мај — Битка код Госпића: Мармонт потиснуо Ребровићеве снаге. Мармонт наставља преко Сења, Ријеке и Љубљане, да би се срео са Наполеоном у Аустрији, а у међувремену ген. барон Кнежевић заузима Далмацију северно од Неретве, осим Задра и неколико утврђења.
- 21 — 22. мај — Рат Пете коалиције: Битка код Ашперна у којој француске снаге трпе неуспјех при покушају уништења аустријске војске под водством надвојводе Карла; један од најкрвавијих окршаја у историји Наполеонских ратова је прва битка у којој је Наполеон Бонапарте доживео несумњиви пораз. Другог дана погинуо ген. Пјер Чарлс Поузе а маршал Жан Лане убрзо затим смртно рањен.
- 25. мај — Битка код Санкт Михаела: Пол Грениер разбио војску Фрање Јелачића у Штајерској.
- 28. мај — Мармонт у Трсту.
- 29. мај — Друга битка на Бергиселу: Баварци су одолели тиролским нападима, али сутрадан се ипак, по други пут, повлаче из Инсбрука, због недовољне муниције.
- 31. мај — Османлијска војска је поразила српске устанике у бици на Чегру, а војвода Стеван Синђелић је дигао у ваздух складиште барута. Последице пораза: Милоје Петровић је смењен, Младен Миловановић је, пред Божић, смењен из сената (долази Јаков Ненадовић). Десном обалом Мораве Хуршид-пашини Турци продиру до Дунава.
Јун
[уреди | уреди извор]- јун — Карађорђеви устаници до 15 јуна ослобоили Сјеницу, Нову Варош, Нови Пазар, Пријепоље.
- 1. јун — Аустријанци напуштају Варшаву.
- 3. јун — Мармонт у Љубљани.
- 6. јун — Стриц збаченог шведског краља Густава Адолфа постаје краљ Карл XIII (до 1818, од 1814. и краљ Норвешке), последњи из династије Холстеин-Готорп. Земља добија нови устав, којим је уведен парламентарни омбудсман.
- 10. јун — Бој на Суводолу: Карађорђе поразио пећког Нуман-пашу Мехмедбеговића близу Сјенице.
- 10. јун — Папска була Куам меморанда екскомуницира Наполеона.
- 14. јун — Битка код Рааба, тј. Гyőра на северозападу Мађарске: франко-италијанска победа Еугèнеа де Беаухарнаиса којом је надвојвода Јоханн спречен да појача аустријске снаге код Wаграма.
- 18. јун — Карађорђе заузео варош Нови Пазар након тешких борби, тврђава је опкољена.[8]
- 24 — 26. јун — Битка код Граца: Игњац Гyлаy успео дотурити залихе опкољеном гарнизону, пре него што га је Мармонт отерао.
Јул
[уреди | уреди извор]- 6. јул — Француска војска под командом Наполеона је победила аустријску војску у бици код Ваграма.
- 16. јул — У Перуу је избио устанак против шпанских колонијаних власти.
- 27/28. јул — Битка код Талавера де ла Рејна
Август
[уреди | уреди извор]- август — Руси лако прешли доњи Дунав, заузимају Исачу и Тулчу без отпора (сви Турци су код Србије).
- 4 - 18. август — Тиролски побуњеници наносе велике губитке француским, саксонским и баварским снагама, маршал Лефебвре мора напустити покрајину.
- 10. август — Креолска револуција у Куиту, у Вицекраљевству Перу - угушена наредне године.
- 11. август — Битка код Алмонацида: француски успех близу Толеда.
- август — Турци избили на Дунав код Пожаревца.
- 16. август — Пруске реформе: основан универзитет у Берлину, настава од октобра 1810.
- 21. август — Умро руски фелдмаршал Александар Прозоровски, командант у Влашкој, наслеђује га Петар Багратион. Његова дејства у Бугарској одвлаче Турке из Србије, а Срби се враћају у Делиград.
- 24. август — Рањит Сингх преузима опкољену Кангру од Сансар Чанда, како је не би заузеле Гурке.
- 27/28. август — Ноћас су из Београда побегли руски изасланик Константин Родофиникин, митрополит Леонтије и Петар Добрњац, не смејући да дочекају Карађорђа.[5]
- 28. август — Осијек проглашен слободним и краљевским градом.
- 28. август — Српски устаници шаљу писмо Наполеону, желећи протекторат - овај може само наложити букурешком вицеконзулу да одржава тајне везе. Апел је упућен и Аустријанцима, понуђено им је запоседање градова на Сави и Дунаву.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 17. септембар — Миром у Фредриксхаму завршен је Фински рат у ком је Русија освојила Финску.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2-8. октобар – Чрезвичајна скупштина у Хасанпашиној Паланци
- 8. октобар — Кнез Клеменс фон Метерних је постао министар спољних послова Аустрије.
- 14. октобар — Шенбрунски мир
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Четврта битка на Бергиселу, Баварци сломили тиролски устанак.
- 1. новембар — Хотентотска прокламација у Колонији Рт добре наде води поробљавању Хотентота (опозвана 1828-38).
- 18. новембар — Маурицијуска кампања: Акција од 18. новембра: Хамелинови Французи заробили три британска брода у Бенгалском заливу.
- 19. новембар — Битка код Окане: шпанска војска потучена близу Мадрида.
- 25. новембар — Британски дипломат Бењамин Батхурст нестао у Перлебергу у Немачкој - вјеројатно је убијен али прича је напухана у популарној култури.
- 26. новембар — Битка код Албе де Тормес: поражен и други шпански крак.
- 30. новембар — Наполеон обавестио Жосефина да мора пронаћи супругу која ће му дати наследника (развод у јануару).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 9. децембар — Валцхеренска кампања: Британци напуштају то холандско острво.
- 10. децембар — Данско-шведски рат окончан статусом кво.
- 12. децембар — Французи заузели Гирону.
- децембар — Боyдов масакр: Маври на Новом Зеланду убили 66-70 Европљана са енглеског брода Боyд.
- 25. децембар — Наполеонов декрет о привременом устроју Илирских покрајина (коначна верзија у травњу 1811).
- 25. децембар — Епхраим МцДоwелл извео прву успешну овариотомију у Данвилле, Кентуцкy.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 19. јануар — Едгар Алан По, амерички књижевник
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 12. фебруар — Абрахам Линколн, 16. председник САД. (†1865)
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Николај Гогољ, украјинско-руски књижевник (†1852)
Мај
[уреди | уреди извор]- 8. јул — Људевит Гај, хрватски књижевник, новинар и политичар
Смрти
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 16. април — Василиј Чичагов, руски адмирал и поларни истраживач.
Мај
[уреди | уреди извор]- 31. мај — Јозеф Хајдн, аустријски композитор и диригент.
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
