Sabotaža proizvodnje teške vode

Sabotaža proizvodnje teške vode je bio niz akcija koje su preduzeli norveški saboteri tokom Drugog svetskog rata u cilju sprečavanja nemačkog nuklearnog programa da dobije tešku vodu, koju su Nemci mogli iskoristiti da stvore nuklearno oružje.

Istorija

1934. godine,u Vemorku,u Norveškoj, Norsk Hydro je sagradio prvu konvencionalnu elektranu koja je bila sposobna da proizvodi tešku vodu kao nusprodukt u proizvodnji đubriva. Imala je kapacitet od 12 tona godišnje. Tokom Drugog svetskog rata, Saveznici su odlučili da sklone zalihe teške vode i unište elektranu u kojoj se proizvodi, kako bi usporili razvoj nemačkog nuklearnog programa. Napadi su ciljali 60MW jaku elektranu na vodopadu Rjukan u Telemarku, u Norveškoj.

Elektrana u Vemorku, Norveška

Pre nemačke invazije Norveške, 9. aprila 1940, Deuxième Bureau (francuska vojna obaveštajna služba), je premestila 185 kg teške vode iz elektrane u Vemorku iz, tada neutralne, Norveške. Upravnik elektrane, Aubert se složio da pozajmi tešku vodu Francuskoj za vreme trajanja rata. Francuzi su je tajno prevezli u Oslo, u Pert, Škotsku, i onda u Francusku. Elektrana je zadržala kapacitete da proizvodi tešku vodu i dalje. Saveznici su bili i dalje zabrinuti da će okupacione snage iskoristiti postrojenje za proizvodnju teške vode za razvoj nuklearnog oružja. Između 1940. i 1944. serija sabotaža je preduzeta od strane norveškog pokreta otpora, kao i savezničkog bombardovanja i osigurali su uništenje elektrane i gubitak proizvedene teške vode. Ove operacije-kodnih naziva: Grouse, Frešman, i Ganersajd su uspele da onesposobe elektranu za proizvodnju rane 1943.

Operacije

U operaciji Grouse, britanska Uprava za specijalne operacije (SOE), je uspešno ubacila 4 norvežana, kao prethodnicu tima,u oblast  Hardanger Plato iznad elektrane, oktobra 1942. Neuspešna operacija Frešman je izvedena narednog meseca od strane britanskih padobranaca. Trebalo je da se oni susretnu sa norvežanima iz operacije Grouse i da,zajedno, nastave ka Vemorku. Pokušaj je propao kada se jedna jedrilica srušila nedaleko od cilja, zajedno sa tegljačem, bombarderom Hendli Pejdž Halifaks. Drugi Halifaks se vratio u bazu,a svi ostali učesnici su stradali, zarobljeni ili ispitivani i pobijeni od strane Gestapo-a.

U februaru 1943, tim norveških komandosa, treniranih od strane SOE je uspeo da uništi proizvodno postrojenje iz drugog pokušaja, operacija Ganersajd. Operacija Ganersajd je, kasnije, ocenjena od strane SOE, kao najuspešniji akt sabotaže u celom Drugom svetskom ratu. Ove akcije su bile prethodnica savezničkom bombardovanju. Nemci su odlučili da prekinu operaciju proizvodnje teške vode, a da sve proizvedene količine premeste u Nemačku. Norveške snage otpora su potopile trajekt, SF Hajdro na jezeru Tin, sprečivši da teška voda bude transportovana u Nemačku. Sva burad teške vode se, i dan danas, nalaze na dnu jezera Tin.

Literatura

• Dahl, Per F (1. 1. 1999). Heavy Water and the Wartime Race for Nuclear Energy. CRC Press. ISBN 978-0-7503-0633-1. 
• Foot, M.R.D. (1984). The Special Operations Executive 1940–1946. BBC Books. ISBN 978-0-563-20193-9. .
• Powers, Thomas (1993). Heisenberg's War: The Secret History of the German Bomb. Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-394-51411-6. 
• The Saboteurs of Telemark, BBC (1973)
• Bailey, Roderick (2008). Forgotten Voices of the Secret War: An Inside History of Special Operations in the Second World War. 
• Crowdy, Terry (2008). SOE Agent: Churchill's Secret Warriors.