Said ibn Zajd

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Said ibn Zajd (arapski: سعيد بن زيد‎; c.593–c.671), poznat i po njegovoj kunji Abu'l-Aavar, bio je pratilac (arapski: الصحابة) islamskog proroka Muhameda.

Porodica[uredi | uredi izvor]

On je bio sin Zejda ibn Amra, iz klana Adi Kurejšija u Meki, i Fatime bint Baja iz plemena Huza.‍:296 ‍:301[1]Njegov otac je ubijen 605. godine.[2]‍:103[1]‍:298

Seid je imao više od tridesetoro dece sa najmanje jedanaest žena.[1]‍:298–299

  1. Fatima bint el Hatab, takođe poznata kao Ramla ili kao Um Džamil, koja je bila njegova rođaka i sestra Omara, drugog kalifa.
    1. Abdurahman Stariji, koji nije ostavio potomke po muškoj liniji.
  2. Džulejsa bint Suvejd.
    1. Zejd, koji nije ostavio potomke po muškoj liniji.
    2. Abdulah Stariji, koji nije ostavio potomke muške loze.
    3. Atika.
  3. Umama bint el-Dudžejdž plemena Gasan.
    1. Abdurahman Mlađi, koji nije ostavio potomke po muškoj liniji.
    2. Omar Mlađi, koji nije ostavio potomke po muškoj liniji.
    3. Um-Musa.
    4. Um el-Hasan.
  4. Hamza bint Kajs iz Muharib ibn Fihr klana Kurejšija.
    1. Muhamed.
    2. Ibrahim Mlađi.
    3. Abdulah Mlađi.
    4. Um Habib Stariji.
    5. Um el-Hasan Mlađi.
    6. Um Zejd Stariji.
    7. Um Seleme.
    8. Um Habib Mlađi.
    9. Um Seid Stariji, koji je umro za života svog oca.
    10. Um Zejd.
  5. Um el-Esved iz plemena Taglib.
    1. Amr Mlađi.
    2. El-Esved.
  6. Dumk bint el Asbag iz plemena Kalb.
    1. Amr Stariji.
    2. Talha, koji je umro za života svog oca i koji nije ostavio potomke po muškoj liniji.
    3. Zujla.
  7. Bint Kurba, takođe iz plemena Taglib.
    1. Ibrahim.
    2. Hafsa
  8. Um Halid, konkubina.
    1. Halid.
    2. Um Halid, koji je umro za života svog oca.
    3. Um el Numan.
  9. Um Bašir bint Ebi Mesud el-Ensari.
    1. Um Zejd Stariji.
  10. Žena iz plemena Taj.
    1. Um Zejd Mlađa, supruga el Muktar ibn Ebi Ubejda.
  11. Druge konkubine.
    1. Aiša.
    2. Zejneb.
    3. Um Abdul Havla.
    4. Um Salih.

Seid je opisan kao visok, dlakav čovek tamne kože.[1]

Prelazak u islam[uredi | uredi izvor]

Postao je musliman ne kasnije od 614. godine.[2]‍:116[1]‍:299[3][4]

Njegova supruga Fatima je takođe bila rano obraćena.[2]‍:116 U početku su čuvali svoju tajnu jer je Fatimin brat Omar bio istaknuti progonitelj muslimana.[2]‍:144,156 Habab ibn el Arat često je posećivao njihovu kuću i čitao Kuran Fatimi.[2]

Jednog dana Omar je ušao u njihovu kuću dok je Habab čitao i tražio da zna šta je "balderdaš". Kada su negirali da je išta pročitano, Omar je zgrabio Seida i srušio ga na pod. Fatima je ustala da brani svog muža, a Omar ju je tako snažno udario da je krvarila. Par je priznao da su muslimani. U trenutku kada je video krv, Omar je zažalio zbog onoga što je učinio i zamolio ih da vidi što su čitali. To je bio deo 20. sure Kurana, Ta-ha. Zadivljen lepotom tih reči, Omar je odlučio da postane musliman.[2]‍:156–157[1]‍:205–206

Emigracija u Medinu[uredi | uredi izvor]

Seid se pridružio opštoj emigraciji u Medinu 622. godine i najpre se nastanio u kući Rifa ibn Abdul-Mundžira. On je postao brat po islamu Rafi ibn Malika iz klana Zurejk; ali alternativna tradicija naziva njegovog brata po islamu Talha ibn Ubejdulah.[1]‍:165

Seid i Talha su propustili bitku na Bedru zato što ih je Muhamed poslao napred kao izviđače da izveštavaju o kretanju karavana Ebu Sufjana. Kada su čuli da su propustili karavan, vratili su se u Medinu da bi otkrili da su Muhamed i njegova vojska već stigli do Bedra. Otišli su na Bedr i sreli povratničku vojsku na Turbanu. Međutim, Muhamed im je dao deo plena kao da su bili prisutni.[2]‍:329[1]

Seid je učestvovao u svim drugim bitkama u kojima se Muhamed lično borio.[1]‍:300

On je služio kao Muhamedov sekretar i beležio je stihove Kurana.[3]

Za vreme kalifa[uredi | uredi izvor]

Jednom je bio imenovan za guvernera Damaska bez svog pristanka.[traži se izvor] Pisao je Ebu Ubejdi: "Ne mogu da ponudim takvu žrtvu. Vi ćete ići u džihad dok ja budem lišen toga. Molim vas, pošaljite nekog drugog da me zameni čim dobijete ovo pismo.[traži se izvor] Kasnije se borio kao običan vojnik u svim bitkama islamske vojske.[traži se izvor]

U vreme Muavije I bio je guverner Kufe.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Umro je 671. godine (51 AH) u El Akiju tokom vladavine Muavije I.[3] Njegovo telo je prebačeno u Medinu i tamo sahranjeno od Sada ibn Ebi Vekasa i Abdulaha ibn Omara.[1]‍:300–301

Seid je rekao da je Muhamed jednom zajamčio Raj za deset ljudi koji su tada bili prisutni i imenovao ih devet. Onda je nagovestio da je deseti čovek on sam.[1]‍:300[5] Ovu priču o deset ljudi kojima je obećan raj potvrdio je još jedan od desetorice, Abdurahman ibn Avf.[6]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j Muhammad ibn Saad. Kitab al-Tabaqat al-Kabir vol. 3. Translated by Bewley, A. (2013). The Companions of Badr. London: Ta-Ha Publishers.
  2. ^ a b v g d đ e Muhammad ibn Ishaq. Sirat Rasul Alalh. Translated by Guillaume, A. (1955). The Life of Muhammad. Oxford: Oxford University Press.
  3. ^ a b v Hughes, T. P. (1885/1999). "Sa'id ibn Zaid" in Dictionary of Islam, p. 555. New Delhi.
  4. ^ „Sa'id ibn Zayd - SunnahOnline.com”. Arhivirano iz originala 17. 07. 2012. g. Pristupljeno 22. 01. 2019. 
  5. ^ „Abu Dawud 40:4632.”. Arhivirano iz originala 1. 4. 2015. g. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  6. ^ Tirmidhi 46:3747.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Said ibn Zajd na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саид_ибн_Зајд&oldid=26997533”