Куран

Из Википедије, слободне енциклопедије
„Коран” преусмерава овде. За друге употребе, погледајте Коран (вишезначна одредница).
Куран, света књига ислама

Куран или Коран (арап. قرآن — Кур’ан; од арап. قرأ кара’а — „читати“, „казивати“) је света књига ислама, која садржи „Божије речи упућене Мухамеду“.

Састављен је из 114 (именованих) сура, од којих 113 почињe са: „У име Бога, Милосног, Самилосног!“ (арап. بسم الله الرحمن الرحيم). Исте се теме изнова понављају: позив на штовање бога, нужност спровођења правде, ништавност незнабожачког начина живота, неизбежност судњег дана и казне које ишћекују зликовце, а рај као награда за праведне.[1]

Коран представља јединствен и најважнији ослонац у развоју исламске цивилизације у животу муслимана, било у заједници, било као појединаца. Цењен као божије слово, истовремено је постао стандард и модел писаног и говорног арапског језика.[1] Представља извориште теологије, законодавства, друштвених односа, правила опходења у трговачким и личним односима, и у свакодневном животу.[1]

У развоју арапског језика, Коран има кључно место.[1] Поред суне, Куран је главни извор исламског закона, шеријата.

Настанак[уреди]

Коран произлази из Мухамедових проповеди и сама реч значи „проповед“.[1]

Куран је за муслимане реч Божија коју је Џибрил (архангел Гаврило) пренео преко изасланика Мухамеда, последњег у низу библијских изасланика. По месту Божјег обраћања Мухамеду, разликује се између меканских и мединских сура. Мухамед и његови следбеници забележили су многа од ових испрекиданих откривења, и после његове смрти остало је много записаних фрагмената и много оних који су се сећали његових казивања. Куран је настајао око 20 година. Опсежни текст је састављан у време владавине првих неколико халифа, а варијанте су забрањене[2].

Садржај[уреди]

Овај чланак је дио серије о исламу
Ислам
Allah logo.svg

Куран је подељен у 114 поглавља која се називају сурe и која садрже различит број стихова под именом ајети (знаци). Поглавља нису распоређена хронолошки нити тематски, већ према дужини, од најдужих до најкраћих. Тако се много раних откривења из Меке нашло на крају, а касније суре из Медине на почетку. Заједно са кратким насловима, све осим једне, суре почињу са Бисмилом: „У име Бога, Милостивог, Самилосног!“. Многе, такође, почињу и неколиким симболичким словима, која су можда првобитно представљала блокове записаног материјала.

Две највеће теме Курана су јединственост и моћ Божија и природа и судбина људи у односу са Богом. Бог је једини створитељ универзума, људи, и духова, благотворан и праведан. Њему су дата описна имена као што су Свезнајући и Свемоћни. Људска бића су Божији робови и својом слободном вољом она често неће слушати Божије заповести, јер их може искушавати пали анђео Иблис (Сатана) који је сопствени пад проузроковао тиме што је одбио да се поклони Адаму (2:31-33). На дан долазећег суда, сви ће устати из мртвих, биће извагани и послати у рај или у пакао, за вечна времена. Куран такође укључује и неке интерпретативно-обновљене приповести из хебрејске Библије, као што су казивања о Адаму и Еви, Јосифовим авантурама и Аврамовом монотеизму.

Улога у исламском животу[уреди]

Постоји много моралних проповеди Курана и — са обичајима из изасланиковог живота — оне формирају основу исламског закона (шеријата). Широкогрудост и поштење представљали су врхунац, а себични трговци из Меке били су строго осуђени.[2] Основни захтеви муслиманског живота су дневне молитве, милостиња, пост у месецу рамазану и ходочашће у Меку. Друштвене реформе су успостављене а међу њима су закон о наслеђу, закон о криминалу, закон о понашању мужева и жена, родитеља и деце и власника робова, тe закон o односу трговаца и муслимана према немуслиманима. Камате су биле забрањене, а установљени су закони о исхрани. Женама је била допуштена половина наслеђа мушкараца (уместо дотадашњег ничега), а успостављена је и „граница од четири жене”, иако се одвраћало од свега што је преко једне.[2]

Статус Корана међу муслиманима, као вечитог и нествореног, означава да његове речи заправо објављују бараку (благослов); научити их напамет, постати хафиз, „чувар“ Корана, представља побожни чин, и значи поштовање заједнице. Рецитовање стихова из Корана, вештина је за себе, и врхунски рецитатори могу помагати у време жалости или славља.[1]

Куран, Стари и Нови завет[уреди]

Реците: "Ми вјерујемо у Бога и у оно што нам је објављено, и у оно што је објављено Авраму, и Исмаилу, и Исаку, и Јакову, и унуцима, и у оно што је дато Мојсију и Исусу, и у оно што је дато вјеровјесницима од Господа њихова; ми не правимо никакве разлике међу њима, и ми се само Њему покоравамо."[1]
— Al-Baqara (2) - Крава

Куран је, у неку руку, „Најновији завет”, пошто се надовезује на јеврејску и хришћанску Библију,[2] али их по веровању муслимана — и исправља. У Курану је, например, Исус важан лик, али не као Божији син, већ као један од пет највећих Божијих изасланика у исламу. За муслимане, Куран је последња реч Бога која коначно дефинише ислам као најсавршенији облик древне монотеистичке религије. Првобитна намера Курана је била да уведе Арапе у заједницу народа Књиге, и то у ред са Јеврејима и хришћанима који су примили Тору и Завете.[2]

Литература[уреди]

  • Bobzin, Hartmut (1999). Der Koran: eine Einführung. C.H.Beck. ISBN 978-3-406-43309-2. 
  • Cook, Michael (2002). Der Koran: Eine kurze Einführung. Stuttgart: Reclam. (Orig. ersch. 2000)
  • Hoffmann, Murad (2002). Koran. München: Diederichs. ISBN 978-3-7205-2316-5.
  • Luxenberg, Christoph (2000). Die syro-aramäische Lesart des Koran. Berlin: Verlag Das Arabische Buch. ISBN 978-3-89930-028-4. 
  • Nagel, Tilman (1983). Der Koran: Einführung - Texte - Erläuterungen. München. ISBN 978-3-406-43886-8.
  • Watt, William Montgomery (1967). Companion to the Qur'an, based on the Arberry translation. London.
  • Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos, Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 276), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Мирча Елијаде (1996). „Водич кроз светске религије”. Народна књига

Спољашње везе[уреди]

Више информација на тему
Куран
пронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Претражите Оставу Медији на Остави
Претражите Викизворник Текстови на Викизворнику