Salaman Molčanik

Salaman Molčanik ili Salaman Ćutljivi je hrišćanski podvižnik, sirijski pustinjak, prepodobni svetitelj iz 4. veka.

Podatke o Salamanovom životu iznosi Teodorit Kirski u 19. poglavlju svoje knjige „Istorija bogoljubaca“.

Salaman je rođen u selu Kapersana (gr. Καπερσανα), koje se nalazilo na zapadnoj obali reke Eufrat. Salaman je izabrao hrišćanski podvig – ćutanje. Na drugoj strani reke pronašao je mali zaklon i zaključao se u njemu, ne ostavljajući ni vrata ni prozore. Jednom godišnje se uvlačio ispod zida svog skloništa i donosio sebi hranu za celu godinu, a ni sa kim od ljudi nije ulazio u razgovore. Živeo je veoma dugo u svojoj keliji. Episkop grada kome je pripadalo selo Kapersana, saznavši za Salamanove vrline, dođe k njemu, želeći da ga rukopoloži za sveštenika. Episkop je naredio da se probije deo zida Salamanove kelije, ušao je u njegovu keliju, položio ruke na Salamana i pročitao molitvu za njegovo rukopoloženje za sveštenika. Učinivši Salamana sveštenikom, episkop je održao opširnu besedu, objasnio kakva je blagodat sada data Salamanu, i izašao iz kelije ne čuvši ni jednu jedinu reč podvižnika, nakon čega je arhipastir naredio da se zid Salamanove kelije popravi.

Meštani sela Kapersana su noću prešli reku, uništili Salamanovu kolibu, uzeli ga i premestili u svoje selo. Salaman nije pokazao ni otpor ni pristanak. Ujutru su sagradili Salamanu kolibu, sličnu prethodnoj, i ponovo ga zatvorili u nju. Salaman je ćutao i nikome ništa nije rekao. Posle izvesnog vremena, meštani drugog sela na suprotnoj obali reke, došavši noću i razbivši kolibu, odvedoše Salamana Ćutljivog u svoje selo. Salaman se nije opirao, nije tražio da bude ostavljen, ali nije izrazio spremnost da se nastani na novom mestu. Teodorit Kirski piše da je na taj način Salaman, umrtvljen za zemaljski život, u najpreciznijem smislu ponovio reči apostola Pavla: „Rapet sam sa Hristom, i više ne živim ja, nego Hristos. živi u meni. A život koji sada živim u telu, živim verom u Sina Božijeg, koji me zavole i predade Sebe za mene“ (Gal. 2:19, 20).

Crkva poštuje Salamana kao prvog svetitelja koji je preuzeo na sebe podvig ćutanja, koji je vršio do svoje smrti 400. godine.