Svetih 6000 mučenika u Gruziji

Svetih 6000 mučenika u Gruziji
Lični podaci
Datum smrti	286.
Svetovni podaci
Praznik	23. april (10.april )

Svetih 6000 mučenika u Gruziji ili Tebanska legija (poznati i kao Agaunski mučenici) je rimska legija iz Dioklecijanove ere, koja se pojavljuje u hrišćanskoj hagiografiji, čije su vojnici mučenički postradali pod rimskim carem Maksimijanom 286. godine. Sastojao se od 6600 (prema drugoj verziji - od 6666) hrišćanskih vojnika i na čelu sa svetim Mavrikijem.

Tradicija

Prema legendi koja datira još od svetog Euherija Lionskog, lokacija legije bila je Teba, u Egiptu. Odavde je ovu legiju car Maksimijan poslao u Galiju da uguši ustanak Bagauda. Komandovao je legijom sv. Mavrikije. Njegovi pomoćnici su bili Kandid i Egziperije, koji se takođe poštuju kao sveci. Nakon poraza Bagaudovih, legija je povučena u grad Agaunum, sadašnji Sen-Moris d'Agon, a car Maksimijan je izdao naređenje da svi, u čast pobede, prinesu žrtve rimskim bogovima. Legionari su to odlučno i jednoglasno odbili, zbog čega su bili podvrgnuti desetkovanju i upozorili da car neće stati dok se naređenje ne izvrši. Zatim je sv. Mavrikije apelovao na legiju sa pozivom da ne podlegnu pretnjama i da budu veran zakletvi datoj na krštenju, po ugledu na već streljane drugove. Njegove reči su našle odjek u srcima ovih hrabrih vojnika, a Maksimijanu je poslato pismo u ime legije sledećeg sadržaja:

„Care, mi smo tvoji vojnici, ali i vojnici Boga istinitog. Služimo vam u vojnoj službi i poslušnosti, ali ne možemo odbiti Onoga koji je naš Tvorac i Vladar, iako Ga vi odbacujete. U svemu što nije protivno Njegovom zakonu, mi te najradije slušamo, kao i do sada. Spremni smo da se borimo sa našim neprijateljima, ma ko oni bili, ali ne možemo uprljati svoje ruke krvlju nevinih ljudi (hrišćana). Zakleli smo se Bogu pre nego što smo se zakleli vama. Našoj drugoj zakletvi nećete moći dati nikakav kredibilitet ako prekršimo drugu, prvu. Naredio si nam da pogubimo hrišćane – gle, mi smo isti. Priznajemo Boga Oca, Tvorca svega, i Njegovog Sina, Gospoda i Boga Isusa Hrista. Videli smo svoje drugove mačem obezglavljene, ne oplakujemo ih, već se radujemo njihovoj časti. Ni ovaj ni bilo koji drugi incident nas nije mamio na pobunu. Imamo oružje u rukama, ali se ne opiremo, jer bismo radije umrli nevini nego živeli u grehu".

Pošto čin zastrašivanja nije imao efekta, ponavljao se mnogo puta dok cela legija nije bila istrebljena.

Prema poruci Euharija Lionskog, tela Agaunumskih mučenika je otkrio i identifikovao episkop grada Oktoduruma (sada Martinji) Teodor 350. godine. Ovaj poslednji je u njihovu čast sagradio baziliku u Agaunumu, koja je postala mesto hodočašća i čiji se ostaci i danas mogu posmatrati. Postala je deo opatije izgrađene 515. godine na zemljištu koje je poklonio kralj Sigismund od Burgundije. Ista poslanica je najraniji pomen agaunskih mučenika „koji su svojom krvlju proslavili Agaun“ i opisuje niz svedočanstava u periodu od 150 godina, od vremena mučeništva do vremena Evharistije. Hodočastio je u Agaunum. Evharije pominje dokaze o hodočašću i skupim poklonima vernika iz različitih pokrajina carstva, razna čuda, kao što su izgon demona i slučajevi isceljenja.

Evharije je bio taj koji iznosi broj vojniga legije bio jednak „šest hiljada i šest stotina ljudi“. Pisac iz 6. veka Grigorije Turski u svojoj knjizi Knjiga slave mučenika pominje baziliku u Kelnu.

Pravoslavna crkva ih proslavlja 23.(10) aprila.