Sveti Jovan, Mojsije, Antioh i Antonin
| Sveti Jovan, Mojsije, Antioh i Antonin | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 4. vek |
| Datum smrti | 5. vek |
| Mesto smrti | Sirija, |
| Svetovni podaci | |
| Praznik | 23 februar (8 mart) |
Sveti prepodobni Jovan, Antioh, Antonin i Mojsije (starogrčki: ᾿Ιωαννης, ᾿Αντιοχος, ᾿Αντωνινος, Μωυσης) sirijski isposnici i svetitelji iz 4. vek - 5. veka, [1].
Podatke o životu Jovana, Antioha, Antonina i Mojsija iznosi Teodorit Kirski u 23. poglavlju svoje knjige „Istorija bogoljubaca“[2].
Sva četvorica podvižnika vodila su usamljenički život. Jovan se odlikovao skromnošću i krotošću. Za svoju rezidenciju odabrao je jednu stenovitu liticu, koja se nalazila na severu i koju su duvali oštri vetrovi, u vreme kada je napisao knjigu „Istorija bogoljubaca“ (444), podvižnik je živeo na litici 25 godina; , strpljivo podnoseći sve nepovoljne uticaje klime. Prepuštajući se postu i molitvi, Jovan je nosio gvozdene okove. Jedan čovek je zasadio u blizini svoje kuće mladicu badema, koja je postala drvo i dala Jovanu hlad i zadovoljila njegov vid. Ali Jovan naredi da se ovo drvo poseče, da ne bi imao takvu utehu za sebe.
Mojsije je živeo sličnim životom, radeći na jednom visokom vrhu u blizini sela Rama.
Antioh je, već u starosti, podigao je sebi ogradu na jednom pustom mestu i u njemu se podvizavao.
Slično je u podvizima beskrvne žrtve živeo i monah Antonin, takođe starac. Podvizavao se kod Antioha, i u svemu ga podražavao: u hrani, u odeći i u budnosti, kao i u dnevnim i celonoćnim molitvama[3].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Ορθόδοξος Συναξαριστής :: Άγιοι Ιωάννης, Μωυσής, Αντίοχος και Αντωνίνος”. www.saint.gr. Pristupljeno 2024-04-15.
- ^ „www.synaxaristis - ΜΕΓΑΣ ΣΥΝΑΞΑΡΙΣΤΗΣ”. www.synaxarion.gr. Pristupljeno 2024-04-15.
- ^ „Sveti prepodobni Jovan, Mojsije, Antioh i Antonin”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-04-15.