Свети Јован, Мојсије, Антиох и Антонин
| Свети Јован, Мојсије, Антиох и Антонин | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. век |
| Датум смрти | 5. век |
| Место смрти | Сирија, |
| Световни подаци | |
| Празник | 23 фебруар (8 март) |
Свети преподобни Јован, Антиох, Антонин и Мојсије (старогрчки: ᾿Ιωαννης, ᾿Αντιοχος, ᾿Αντωνινος, Μωυσης) сиријски испосници и светитељи из 4. век - 5. века, [1].
Податке о животу Јована, Антиоха, Антонина и Мојсија износи Теодорит Кирски у 23. поглављу своје књиге „Историја богољубаца“[2].
Сва четворица подвижника водила су усамљенички живот. Јован се одликовао скромношћу и кротошћу. За своју резиденцију одабрао је једну стеновиту литицу, која се налазила на северу и коју су дували оштри ветрови, у време када је написао књигу „Историја богољубаца“ (444), подвижник је живео на литици 25 година; , стрпљиво подносећи све неповољне утицаје климе. Препуштајући се посту и молитви, Јован је носио гвоздене окове. Један човек је засадио у близини своје куће младицу бадема, која је постала дрво и дала Јовану хлад и задовољила његов вид. Али Јован нареди да се ово дрво посече, да не би имао такву утеху за себе.
Мојсије је живео сличним животом, радећи на једном високом врху у близини села Рама.
Антиох је, већ у старости, подигао је себи ограду на једном пустом месту и у њему се подвизавао.
Слично је у подвизима бескрвне жртве живео и монах Антонин, такође старац. Подвизавао се код Антиоха, и у свему га подражавао: у храни, у одећи и у будности, као и у дневним и целоноћним молитвама[3].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Ορθόδοξος Συναξαριστής :: Άγιοι Ιωάννης, Μωυσής, Αντίοχος και Αντωνίνος”. www.saint.gr. Приступљено 2024-04-15.
- ^ „www.synaxaristis - ΜΕΓΑΣ ΣΥΝΑΞΑΡΙΣΤΗΣ”. www.synaxarion.gr. Приступљено 2024-04-15.
- ^ „Свети преподобни Јован, Мојсије, Антиох и Антонин”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-04-15.