Sveti mučenik Bidzin

Sveti Bidzin (Čolokašvili), Šalva i Elizbar Ksanski

Sveti mučenik Bidzin (Čolokašvili), Šalva i Elizbar Ksanski su gruzijski knezovi, koji su oslobodili Kahetiju (Istočnu Gruziju) od Perisijanaca.

Pošto je bio vladar Kahetije, knez Bidzin, odlučio je da uz pomoć svojih rođaka vladara ksanskih kneza Elizbara i njegovog rođaka Šalve smelim napadom istrebi oslobodi Kahetiju od Persijanaca, koji su ove predele zaposeli u vreme persijskog šaha Abasa II.

Vojska koju su okupili sveti vladari istrebila je 7000 persijskih porodica, i Kahetija u potpunosti oslobođena od Persijanaca. Nakon toga, uspostavljeno je ponovo hrišćansko bogosluženje, episkopi i sveštenici su se vratili iz izbeglištva. Abas II, je saznavši za ovo, naredio gruzijskom caru Vahtangu IV koji je primio islam i koji je poznat pod imenom Šah-Navaz da mu pod hitno dovede tri neustrašiva sveta kneza.

Pošto ih je Vahtang izdao sveti vladari hrabro stadoše pred šaha u Ispaganju i smelo su pred njim ispovedali svoju veru. Niko nije mogao da natera ispovednike koji su stajali na tvrdom ispovedanju Hristove vere da promene mišljenje. Šah Abas, isprobavši sva moguća sredstva uključujući obećanja, pretnje i muke, poslao je Bidzina, Elizbara i Šalvu kod bivšeg vladara Kahetije, sultana Aldaranskog, koji je tada živeo u Ispaganju.

Svetog Elizbara i Šalvu su nemilosrdno tukli batinama i vukli ih po zemlji; zatim, posle zatvaranja u tamnicu izveli su ih na trg i njihova izranavljena tela namazali medom, pa vezali za stubove kako bi mučenici patili od vrelih sunčevih zraka i od insekata koji su ih u obletali u rojevima te im se tela naduše poput džakova. Zatim mučitelj videći nepokolebljivost vojnika Hristovih naredi da se prostrele mecima, da se seku sabljama i najzad, da im se odrube glave.

Ova zverska mučenja su se odvijala pred očima svetog Bidzina kako bi ga zaplašili, ali je sveti knez ostao nepokolebljiv ispovednik Hristov, zbog čega je sultan kako bi ga obrukao naredio da ga obuku u žensku haljinu, stave na magarca i vode po čitavom gradu Ispaganj.

Posle ovoga bili su pozvani ugledni govornici da ubede Bidzina da primi islam, ali kad se ispostavilo da je sve uzalud sultan je naredio da se telo mučenika seče na delove, da mu se oštrim oruđem seče svaki zglavak i da mu se na kraju odrubi glava. Sveta tela ova tri mučenika su bila bačena na mesto van grada gde se bacalo đubre, ali je divna svetlost sa neba cele noći sijala nad njima, i Jermeni koji su živeli u Ispaganju, videvši ovu svetlost odoše noću i tajno odnesoše i sakriše u svojoj crkvi mošti svetih mučenika, a posle nekog vremena svete mošti su odnete u Kartaliniju i sa počastima pogrebene u ikortskom Arhangelskom manastiru na 25 vrsta od grada Gori i na 88 vrsta od Tiflisa.

Ovaj događaj se desio 18. septembra 1660. godine.