Пређи на садржај

Персијско царство

С Википедије, слободне енциклопедије
Ахеменидско царство
Партско царство

Персијско царство је било серија владарских династија са седиштем у Персији (сада Иран), са границама које укључивале и проистекле је из тог језгра. Прва од њих је основана пре више од 2.500 година, 550. године п. н. е, под влашћу монарха Кира Великог[1], који је успео да уједини различита иранска племена и индоевропске номаде да уједини и покрене освајачке походе. Кира који је био наследних владајуће лозе су древни Персијанци називали оцем народа и био је поштован у народу. Био је син Аншанског краља Камбиза I и медејске принцезе, а после смрти свог оца је наследио престо Аншана, али су главну реч и даље водили Медејци, преко његове мајке која је имала већу власт него стварни краљ. После успешне побуне 550. године п.н.е., Кир осваја Медеју и проглашава се за краља Медеје и Аншана, успостављајући власт династије Ахеменида.[2]

Владавина династије са седиштем у том региону била је одсутна у периоду од 850 година, од 651. до 1501. године. У тренутку оснивања, царство се протезало од Египта на западу, до Индије на истоку, а убрзо су освајањем заузели и Месопотамију, Асирију, Левант и остатак Египта и царство постаје политичка и војна суперсила.[3]

Царство је било подељено на покрајине, које су називали сатрапије ради лакше управе и свака покрајина је имала свог гувернера, сатрапа. Овај систем расподеле је омогуцио ефикасно управљање царством, очување реда и прикупљање пореза. Сем тога, имали су и поштанску мрежу, познату као Краљевска пошта, која је омогућавала брзу комуникацију између различитих делова царства.

Значајан културни утицај који је био надалеко познат је произилазио из зороастријске вере, а сама култура је била позната по златарству и архитектури. Персијски језик је постао језик двора и администрације, а имао је и утицај на касније развијање језика суседних народа. Персијска књижевност је исто била позната и богата, а као најпознатији списак тог доба је Шахнама, еп о персијској историји и митологији.

Што се архитектуре тиче царство је било доста напредно, а једно од највећих архитектонских достигнућа је била изградња града Персеполиса, који је постао симболл моћи и величине царства. Персеполис је био грандиозан комплекс палата и храмова који је био изграђен од камена и украшен рељефима и скулптурама, где се огледала сва раскош царства.

Царство је највећи врхунац доживело под владавином Дарија I, а највећу територију је држало под Сасанидима за време Хозроја II кад је заузимало већи део Блиског истока. У тренутку свог оснивања ово царство је било највеће царство у свету у том тренутку.

Династије које се рачунају као Персијско царство су:

Референце

[уреди | уреди извор]