Sveti mučenik Emilijan
Sveti Emilijan Dorostolski (um. 363, Silistra, Rimsko carstvo
| Sveti mučenik Emilijan | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 363. |
| Mesto smrti | Silistra, Rimsko carstvo, |
| Uzrok smrti | mučeničko stradanje |
| Svetovni podaci | |
| Praznik | 31. jul |
) je jedan od prvih slovenskih hrišćanskih svetitelja i mučenika rimskog perioda.[1]
Sveti mučenik Emilijan, Sloven, postradao je svedočeći veru u Isusa Hrista, u vreme cara Julijana Odstupnika (361-363). Želeći da obnovi kult paganskih bogova u Rimskom carstvu, Julijan je poslao naredbu svim provincijama, prema kojoj su svi hrišćani morali da budu pogubljeni.
Sveti Emilijan je bio rob lokalnog gradonačelnika i tajni hrišćanin.[2] Ogorčen surovim progonom hrišćana, Emilijan je ušao u paganski hram, čekićem razbio kipove idola, prevrnuo oltare i svetiljke i otišao a da ga niko nije primetio. Ubrzo su pagani otkrili da je hram uništen. Razjarena gomila počela je da tuče jednog seljaka koji je slučajno tuda prolazio. Tada je sveti Emilijan iz sveg glasa povikao da ne diraju nevinog čoveka, i rekao da je on sam porušio hram. Po naređenju velikodostojnika, sveti Emilijan je dugo i nemilosrdno tučen, a zatim osuđen na spaljivanje. Bačen je u vatru, koja ga nije ubila, ali je plamen spalio mnoge neznabošce koji su stajali okolo. Vatra se ugasila, sveti Emilijan je legao na užareni ugalj i umro uz molitvu 363. godine.
Pravoslavna crkva spominje 31. jula (Spomen Svetih Otaca šest Vaseljenskih Sabora, Sv. mučenika Jakinta u Amastidi. Sv. mučenika Emilijana).[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Sveti mučenik Emilijan”. Večiti pravoslavni kalendar (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-12-14.
- ^ „SVETI MUČENICI EMILIJAN I JAKINT; PREPODOBNI PAMVO I JOVAN”. Crkva Hrista Spasitelja u Ubu. 2019-09-29. Pristupljeno 2024-01-24.
- ^ „Sveti mučenik Emilijan | Srpska Pravoslavna Crkva [Zvanični sajt]”. arhiva.spc.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-12-14.