Паганизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Пагани (вишезначна одредница).
Римска богиња венера

Паганизам, паганство и јазичество представља појмове који се користе да означе политеистичке древне и савремене религије.

Етимологија[уреди]

Етимологија термина паган изводи се од ријечи лат. paganus, pagani m. — становник села, фармер, која изворно није имала никакве религиозне или увредљиве конотације. Изведени придјев имао је значење „руралан“, „рустичан“, односно „оно што је са села“. Синоним је за „сељак." Словенски назив јазичество за саму појаву, а јазичник (јазичници) за пагане потиче од ријечи стсл. ıảзы́цы, која у најопштијем случају значи „народи“.

Стара историја[уреди]

Тек римским увођењем система колоната, који је легализовао везивање земљорадника за посједничку земљу, ријеч „паган“ добија негативне конотације, тј. почиње означавати једноставну древну религију сељачког свијета. Доминацијом аврамских монотеизама (јудаизма, хришћанства, а потом и ислама), „паган“, због чињенице да су се обичаји старе религије најдуже задржавали на сеоским подручјима, почиње означавати особу која није припадник:

  • а) ни хришћанства ни ислама,
  • б) хришћанства у очима муслимана и ислама у очима хришћана.

Под „паганизмом“ је најчешће подразумијевана религија класичне антике (грчка, римска религија, стара словенска вера ...), и још увијек живе религије нехристијанизираних народа; одговарајући енглески средњовјековни синоним био је heathen и означавао је, поред припадника нехришћанских религија, само привидно христијанизовано становништво.

Све до периода романтизма и генералног прихватања слободе вјероисповијести у западном свијету, „паганизам“ је наставио бити погрдни назив за вјеровања хероортодоксних покрета, који се нису уклапали у концепцију хришћанске цркве. Од 19. века почињу га одушевљено користити они који су конвенционалне монотеизме сматрали ограниченима и испразнима.

Јазичке или паганске религије - митологије се могу поделити на:

Хришћанство и паганизам[уреди]

Хришћани, као и старозаветни јевреји сматрали су паганима или идоклоницима све оне који су окренувши се од Бога, почели да се клањају природи и идолима. Апостол Павле за њих каже: "то су људи који су служили твари уместо Творца" (Рим. 1, 25).

Свети Василије Велики говори: "Хоћеш ли да досегнеш Бога? Онда остави земљу, остави море, учини да ваздух буде испод тебе, стани изнад етерног пространства, надиђи звезде, чудеса њихова, красоту и величанство. Прешавши све то умом, обиђи небо и ставши изнад њега, једном мишљу размотри тамошње красоте: наднебеске војске и хорове ангела. Све ово минувши, мислено представи Божију природу" [1]

Савремено доба[уреди]

Паганизам данашњице јесте у основи скуп религија божанства иманентног у природним/космичким циклусима и као такав је или политеистички или панентеистички или пантеистички. To су хеленисмос (оживљена религија старе Грчке), асатру и форн сед (обновљене религије нордијских народа), вика (модерна мистеријска религија чији се посвећеници називају вјештицама), литванска ромува, словенско родноверје и остали.

Амерички друид Ајзак Боневиц је подијелио значења термина паганизам на четири категорије — палеопаганизам, мезопаганизам, синкретопаганизам, неопаганизам — у зависности од степена развоја, као и утицаја сусједа и савремених сазнања на паганску праксу.[2] Од ових појмова, највише је прихваћен неопаганизам, у значењу савремене реконструкције прехришћанских религија и духовних праваца.

У словенским језицима реч паган постаје и врста увреде, означавајући гадну, покварену и одбојну особу. У српском језику, то је реч „поган“. (На западно-српском наречју се реч паган изговара као поган).

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]