Svetski postupak testiranja lakih vozila

Svetski postupak testiranja lakih vozila (engl. Worldwide Harmonised Light Vehicles Test Procedure, skraćeno WLTP) globalni je usaglašeni standard za određivanje nivoa zagađivača, emisije CO₂ i potrošnje goriva kod tradicionalnih i hibridnih automobila, kao i opseg potpuno električnih vozila.

Istorija

PEMS merni uređaj, vrši merenje izduvnih gasova

Ovaj novi protokol je razvila Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) da bi zamenila Novi evropski vozni ciklus (NEDC) kao evropski postupak homologacije vozila. Njegova poslednja verzija objavljena je 2015. godine. Jedan od glavnih ciljeva WLTP-a je bolje usklađivanje laboratorijskih procena potrošnje goriva i emisija sa merama stanja na putu. Osim zemalja Evropske unije, WLTP standard za merenje ekonomičnosti goriva i emisije CO₂, takođe se odnosi i na Indiju, Južnu Koreju i Japan.

Proces testiranja vozila je stupio na snagu 1. septembra 2017. godine. WLTP testira vozila uz pomoć opcione opreme i primenjuje zahtevnije procedure testiranja i drugačiji profil vožnje.

Dosadašnji način testiranja novih automobila, koji je uveden 90-tih godina 20. veka, postao je prevaziđen zbog procedure koja nije dovoljno realistična. Zato je uveden WLTP standard od 2017. godine. Od tada svi potpuno novi modeli automobila, koji se prvi put pojavljuju na tržištu EU, podatke o potrošnji goriva i CO₂ emisiji dobijaju po WLTP ciklusu, dok za ostale nove automobile, koji su se prodavali i pre septembra 2017. ova obaveza stupa na snagu godinu dana kasnije, od 1. septembra 2018. godine.

Merenja po WLTP-u

WLTP procedura daje realniju sliku, kada je reč o emisiji ugljen-dioksida, pa će ona na papiru biti približnija stvarnoj emisiji novih vozila u svakodnevnoj upotrebi. To je važno za proizvođače koji moraju da ispune uslov da prosečna CO₂ emisija svih modela ne prelazi propisanu granicu (trenutno ona iznosi 95 g/km), ali i za vlasti zemalja koje će moći da preciznije kontrolišu da li količina ugljen-dioksida koju emituju novi automobili odgovara onoj koju su projektovali u svojim planovima o smanjenju efekta staklene bašte na atmosferu.

Procedura testiranja je pooštrena. Dok je NEDC imao jednostavan „ravan” ciklus, WLTP ima dinamičniji koji predstavlja stvarne uslove vožnje. Razlika je i u dužini test procesa, NEDC je trajao 20 minuta, a WLTP traje 30 minuta. Veća je i prosečna brzina vozila, u WLTP ciklusu iznosi 46,5 km/h, a u NEDC je bila 34 km/h, porasla je i maksimalna brzina koja se postiže prilikom testiranja, sa 120 km/h na 131 km/h. Promenjeni su i temperaturni uslovi prilikom testiranja. Merenja po NEDC vršena su na temperaturi od 20 do 30 °C, dok se podaci o emisiji ugljen-dioksida po WLTP-u dobijaju na 14 stepeni.

RDE test

Uporedo uz WLTP u Evropi se od septembra 2017. godine merenja sprovode i prema RDE testovima. RDE je skraćenica za real driving emissions (realna emisija izduvnih gasova). Za razliku od WLTP kod ovog postupka se emisija ne meri na ispitnim valjcima, nego u realnim uslovima u saobraćaju. Emisije štetnih gasova izmerene tokom vožnje u saobraćaju nazivaju se realne emisije.

Tokom merenja prema RDE, deonica jednom trećinom prolazi kroz grad, jednom trećinom međugradskim putevima i jednom trećinom auto-putem, uz nasumično ubrzavanje i kočenje i uz stalno pridržavanje saobraćajnih propisa. Prosečna brzina u gradu iznosi između 15 i 40 km/h maksimalno do 60 km/h, na međugradskim putevima iznosi između 60 i 90 km/h, a na auto-putu do 145 km/h, a na kratko i do 160 km/h. Vozilo je opremljeno PEMS mernim uređajem (portable emission measurement system - mobilni sistem za merenje emisija). Taj uređaj meri emisiju štetnih materija. Vožnja traje između 90 i 120 minuta, pritom spoljna temperatura mora biti između -7 i +35 stepena, a može se uključiti i klima-uređaj.

Spoljašnje veze

• Zvanični sajt (jezik: engleski)
• Autorepublika WLTP (jezik: srpski)