Pređi na sadržaj

Сена из другог времена

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sena iz drugog vremena
Originalni rukopis
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Shadow Out of Time
AutorH. F. Lavkraft
ZemljaSAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delahoror
naučna fantastika
Izdavanje
Datumjun 1936.

Sena iz drugog vremena (engl. The Shadow Out of Time) je naučnofantastična horor novela američkog pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta. Napisana je između novembra 1934. i februara 1935, a objavljena je u časopisu Astounding Stories u junu 1936. godine. Priča opisuje putovanje kroz vreme i prostor prenosom uma, pod pretpostavkom da osoba na datom mestu i vremenu može da zameni tela sa nekim ko se nalazi negde drugde. Kao i kod drugih lavkraftovskih dela, ova priča prikazuje onostrana vanzemaljska bića koja nisu samo varijacije ljudi ili drugih poznatih zemaljskih životinja.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Profesor Univerziteta Miskatonik, Natanijel Vingejt Pizli doživeo je nervni slom usred predavanja. Nakon oporavka, počinje da se ponaša čudno i ne seća se ničega o svom prošlom životu. Ipak, pokazuje izuzetnu inteligenciju i počinje da čita Nekronomikon iz univerzitetske biblioteke.

Kada se Pizli vrati u svoje prethodno stanje godinama kasnije, on se uopšte ne seća svog ludila. Međutim, on ima čudne snove koji otkrivaju istinu: vanzemaljski oblik života koji pripada „Velikoj rasi Jit” nastanio se u njegovom telu. Velika rasa putuje kroz vreme, ali ne fizički, već razmenom svesti sa inteligentnim bićima koja žive u drugim epohama. Pizlijev inkarnirani um bio je poslan iz daleke prošlosti da posmatra i istražuje Sjedinjene Države 20. veka. Pizlijeva svest je, s druge strane, bila zatočenik u telu velike rase, pre 150 miliona godina u Australiji. Ono što sledi je dugačak prikaz drevne istorije Zemlje, kao i nauke i načina života Velike rase.

Pripadnik Velike rase Jit

Pizli veruje da su njegovi snovi samo obmane, čije se poreklo može pronaći u njegovom zagonetnom hobiju za čitanje. Kasnije se, međutim, u australijskoj Velikoj peščanoj pustinji pronalazi čudna ruševina koja odgovara Pizlijevim snovima. On organizuje iskopavanja u okolini i pronalazi ogromnu drevnu biblioteku ispod peska. U biblioteci, Pizli pronalazi drevni rukopis napisan njegovim sopstvenim rukopisom.

Likovi[uredi | uredi izvor]

Ilustracija Milisa Krošetskina
  • Natanijel Vingejt Pizli: Pripovedač, profesor političke ekonomije na Univerzitetu Miskatonik, i, od 1908. do 1913, žrtva Velike rase Jit.
Postoje autobiografski aspekti u ovom liku. Godine Pizlijeve amnezije odgovaraju vremenskom periodu Lavkraftovog adolescentnog nervnog sloma, koji ga je primorao da napusti srednju školu i povuče se iz društva. Tokom ovog perioda, Lavkraft je patio od facijalnih tikova, što se može odraziti na Pizlijevu nesposobnost da kontroliše svoje mišiće lica, kada je posednut Jitom.[1] Osećaj koji je Lavkraft opisao, po povratku u Providens nakon dve godine života u Njujorku, da se „budi iz čudnog sna o odsustvu od kuće” nazvan je „kamenom temeljcem na kome je Lavkraft izgradio svoje remek delo, 'Sena iz drugog vremena'.”[2] Međutim, Enciklopedija H. F. Lavkrafta, koja Pizlija naziva možda „najtemeljnije razvijenim Lavkraftovim likom”, primećuje da postoje i paralele sa Lavkraftovim ocem, Vinfildom Skotom Lavkraftom, koji je takođe pokazivao ekscentrično ponašanje tokom petogodišnjeg perioda ludila.[3]
  • Vingejt Pizli: Natanijelov sin, takođe profesor na Miskatoniku. Njegov otac ga opisuje kao „jedinog člana moje porodice koji je ostao uz mene nakon moje davne neobične amnezije, i čoveka koji je najbolje obavešten o duševnim činjenicama mog slučaja”.
  • Vilijam Dajer: Profesor geologije na Univerzitetu Miskatonik koji prati ekspediciju u Australiju. Takođe se pojavljuje u noveli U planinama ludila.

U priči se pominju brojne žrtve zamene uma sa kojima se Natanijel Pizli seća da je razgovarao, među kojima su:

  • Tit Sempronije Blez: Rimljanin koji je bio kvestor u Sulino vreme.
  • Bartolomeo Korzi: Firentinski monah iz 12. veka. Ovaj lik se takođe pojavljuje u romanu The Worm Shall Ye Fight! Filipa O. Marša iz 1994. godine.
  • Krom-Ja: Simerijski poglavica koji je živeo oko 15.000 godina p. n. e. Ovo je omaž Lavkraftovom prijatelju Robertu E. Hauardu, čija je najpoznatija kreacija, Konan Varvarin, poreklom iz Simerije gde se obožava Krom. U pripoveci „Rukopis iz Saseksa” Freda L. Peltona, za Krom-Jaa se kaže da obožava Tsatugu, entitet iz Ktulu mitova.
  • Kefnes: Egipćanin iz 14. dinastije, koji mi je otkrio mrsku tajnu Niarlatotepa. Četrnaesta dinastija je vladala oko 1700. godine p. n. e.
  • Nevil Kingston-Braun: Australijski fizičar... koji će umreti 2518. godine nove ere.
  • Pjer-Luj Montanji: Ostareli Francuz iz vremena Luja XIII.
  • Nag-Sot: Čarobnjak tamnih osvajača koji će živeti oko 16000 godine nove ere.
  • S'g'ha: Pripadnik zvezdoglavih bića sa Antarktika.[4]
  • Teodotid: Grčko-baktrijski zvaničnik iz 200. godine p. n. e.
  • Džejms Vudvil: Gospodin iz Safoka iz Kromvelovog vremena.
  • Jiang-Li: Filozof iz okrutnog carstva Can-Čan, koje će doći 5000. godine nove ere. Lavkraft prvi put pominje Can-Čan u priči „S onu stranu sna”.

Inspiracija[uredi | uredi izvor]

S. T. Džoši ukazuje na Trg Barkli, fantastični film iz 1933. godine, kao inspiraciju za Senu iz drugog vremena: „Lavkraft je odgledao ovaj film četiri puta krajem 1933; njegov prikaz čoveka 20. veka koji na neki način spaja svoju ličnost sa ličnošću svog pretka iz 18. veka je očigledno bilo nešto što je pokrenulo Lavkraftovu maštu, pošto je on sam napisao priču na ovu temu — tada neobjavljeni Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda.” Lavkraft je nazvao film „najčudnije savršenim oličenjem mog raspoloženja i pseudo-sećanja koje sam ikada video – celog života sam se osećao kao da bih se mogao probuditi iz ovog sna idiotskog viktorijanskog i ludog doba džeza u zdravu stvarnost 1760. ili 1770. ili 1780. godine.” Lavkraft je primetio neke konceptualne probleme u prikazu putovanja kroz vreme u filmu i smatrao je da je rešio ove nedostatke u svojoj noveli.[5]

Drugi književni modeli za noveli uključuju Senovitu stvar H. B. Drejka, o osobi koja ima sposobnost da prenese svoju ličnost u drugo telo; Lazarusa Anrija Beroa, gde glavni junak razvija alter ego tokom dugog perioda amnezije; i Povratak Voltera de la Mara, sa likom koji kao da je opsednut umom iz 18. veka.[6]

Sličan zaplet je korišćen u priči Les Posthumes Nikole Retifa de la Bretona, gde lik vojvode od Multiplijandra ima moć da projektuje svoju dušu u druge ljude i kroz vreme i prostor širom univerzuma.[7]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Lin Karter naziva Senu iz drugog vremena Lavkraftovim „najboljim ostvarenjem u fikciji”, navodeći „njen neverovatan obim i osećaj kosmičke neizmernosti, ponore vremena koje otvara, [i] titanski zamah naracije”,[8] dok je autor i kritičar horora Remzi Kembel opisuje kako „uliva strahopoštovanje”.[9] Martin Anderson je ovu priču nazvao jednom od svoja četiri favorita i nazvao je Lavkraftovim „magnum opusom”.[10] Sam Lavkraft je bio nezadovoljan delom, toliko da je originalni rukopis poslao Ogastu Derletu, a da nije uzeo kopiju za sebe.

Cinescape Magazine ocenio je priču kao jednu od 10 najboljih knjiga naučne fantastike i fantazije 2001. godine.[11] Mark Skvirek, pišući za New York Journal of Books, izjavio je da je „složenost priče gospodina Lavkrafta poboljšana umetničkim prikazom onoga što je opisao kao odličnim načinom za čitaoca početnika da otkrije rad ovog autora.”[12] Takođe, Publishers Weekly je napisao: „Lavkraftijanci će pozdraviti objavljivanje Sene iz drugog vremena”.[13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Joshi and Schultz, p. 235.
  2. ^ David E. Schultz, "Lovecraft's New York Exile", Black Forbidden Things, p. 56.
  3. ^ Joshi and Schultz, p. 201.
  4. ^ Bloch, Introduction (1982). The Best of H. P. Lovecraft: Bloodcurdling tales of Horror and the Macabre. New York: Ballantine Books. str. 363. ISBN 0-345-29468-8. 
  5. ^ S. T. Joshi, "The Horror on the Wall" Arhivirano jun 11, 2014 na sajtu Wayback Machine, The Lurker in the Lobby: A Guide to the Cinema of H. P. Lovecraft.
  6. ^ Joshi and Schultz, pp. 234–235.
  7. ^ Cazotte, Jacques (21. 2. 2022). Les Posthumes, Lettres Recues Apres La Mort Du Mari Par Sa Femme Qui Le Croit a Florence. Partie 1 (Litterature) (French izd.). ISBN 978-2012155046. 
  8. ^ Carter, str. 106
  9. ^ „HP Lovecraft: The man who haunted horror fans”. BBC News. 22. 3. 2012. 
  10. ^ „Cthulhu är cool – Intervju med Lovecraftexperten Martin Andersson”. Skymningssång (na jeziku: švedski). 18. 1. 2014. 
  11. ^ „The Shadow Out of Time”. goodreads.com (na jeziku: švedski). 
  12. ^ Mark Squirek (5. 11. 2013). „The Shadow Out of Time”. nyjournalofbooks.com (na jeziku: engleski). 
  13. ^ „The Shadow Out of Time”. publishersweekly.com (na jeziku: engleski). 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bloch, Introduction (1982). The Best of H. P. Lovecraft: Bloodcurdling tales of Horror and the Macabre. New York: Ballantine Books. str. 363. ISBN 0-345-29468-8. 
  • Lovecraft, Howard P. (jul 2003) [1936]. S.T. Joshi; David E. Schultz, ur. The Shadow Out of Time: The Corrected Text (2nd (softcover) izd.). New York, NY: Hippocampus Press. ISBN 0-9673215-3-0.  Definitive version.
  • Lin Carter, Lovecraft: A Look Behind the Cthulhu Mythos.
  • S. T. Joshi and David E. Schultz, An H. P. Lovecraft Encyclopedia.
  • David E. Schultz, "Lovecraft's New York Exile", Black Forbidden Things, Robert M. Price, ed.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сена_из_другог_времена&oldid=27360430”