Serkamon

Serkamon u Šansonijeru iz XIII veka

Serkamon (umro oko 1135.-1145.), ili Cerkamon, čije istorijsko ime niti bilo kakakv istorijski podatak nije očuvano, bio je jedan od najranijih trubadura. Bio je i dvorska luda, poreklom iz Gaskonje. Proveo je najveći deo svoga života na dvoru Vilijama X od Akvitanije, a možda i Eblea III od Ventadura. Pripisuje mu se da je izmislio planj i možda sirventes.

Većina informacija o Serkamonu su tračevi i legende - neki ga navode i kao Markabruovog učitelja, a neke informacije ukazuju na to da je umro na krstaškom pohodu, u pratnji Luja VII.

Zna se još da je imao jednog sina, koji je takođe bio pesnik.

Oko 7 njegovih tekstova je očuvano, ali ni jedna melodija. Žanr od njega, koji je najviše doprineo njegovoj popularnosti - Pastorela nije sačuvan ni jedan.

Serkamon znači „onaj koji traga za rečima“ na provansilskom.

Poezija

Način na koji je Cerkamon pisao, naziva se poetika usavršavanja. Njegova poezija je vrlo jasan primer dvorske poezije i veoma je uticala i Markabrua, Arnoa Danijela i Bernara de Ventadura. Čuvena je njegova pesma Kad blag lahor gorak biva.