Пређи на садржај

Луј VII

С Википедије, слободне енциклопедије
Луј VII Млади
Луј VII
Лични подаци
Датум рођења1120.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти18. септембар 1180.(1180-09-18) (58/59 год.)
Место смртиПариз, Француска
ГробБазилика Сен Дени
Породица
СупружникЕлеонора од Аквитаније, Констанца од Кастиље, Адела од Шампање
ПотомствоМаргарета Француска, Марија од Француске, грофица од Шампање, Аликс од Француске, Alys, Countess of the Vexin, Филип II Август, Агнеса од Француске
РодитељиЛуј VI
Аделаида од Савоје
ДинастијаКапета
Период11371180.
ПретходникЛуј VI Дебели
НаследникФилип II Август

Луј VII Млади (фр. Louis VII de France; 11211180) је био краљ Француске од 1137. до 1180. године. Био је син Луја VI и први муж Алиеноре Аквитанске. Заједно са Хенријем II Плантагенетом Учествовао у другом крсташком рату. Владао уз подршку клера; подржао папу Александра III против Фридриха Барбаросе.[1]

Брак са Елеонором од Аквитаније

[уреди | уреди извор]

Француски краљеви из династије Капета настојали су да свој посед прошире склапањем бракова са богатим војвоткињама. Посебно им је била занимљива велика област Аквитаније на југозападу Француске. Луј VII се 25. јула 1137. године у катедрали Сант Андре у Бордоу оженио Елеонором, војвоткињом од Аквитаније. Њихов брак је био политичке природе, будући да је Аквитанија задржавала своју сувереност све до тренутка док на престо Француске не седне њихов законски син. Међутим, брак између слободоумне Елеоноре и побожног Луја био је од самог почетка промашај. Учена Елеонора, кћерка Вилијама X Аквитанског, васпитавана је у слободном духу и није била склона улози изразито побожне и узорне супруге владара какав је био Луј. Она сама је говорила како је мислила да се удала за краља, а не за монаха.

Пратила је супруга у Другом крсташком походу (1145—1149). Претпоставља се да је тако упознала војводу Хенрија од Нормандије. Луј VII је одбио да помогне Елеонорином стрицу, Ремону од Поатјеа и кнезу Антиохије, у плановима да освоји Едесу. Сукоб између супружника додатно је подстакнут говоркањима о наводној инцестуозној вези Елеоноре са својим неколико година старијим стрицем Ремоном, што се могло тумачити и њиховим заједничким детињством проведеним у Аквитанији.

Луј и Елеонора су добили две кћерке, Мари (1145), касније грофицу Мари од Шампање, и Петронилу познатију као Аликс (1150), доцније Аликс од Француске, која је названа према својој тетки Петронили од Аквитаније. Елеонори се стално пребацивало да ни након 13 година брака не може да роди мушког наследника круне.

Недуго после повратка из неуспешног Другог крсташког похода и неколико месеци након рођења друге кћерке, Елеонора је затражила поништење брака, али ју је папа Евгеније III прво одбио. Након њене поновљене молбе, брак је поништен на сабору у Боженсију у марту 1152. године. Као разлог за поништење, наведена је крвна веза у четвртом колену. Након поништења брака између родитеља, обе кћерке, којима је признат легитимитет без обзира на раскид брака родитеља, остале су под очевим надзором.

Сукоб са Хенријем Плантагенетом

[уреди | уреди извор]

У мају 1152. године склопљен је брак између Елеоноре од Аквитаније и Хенрија, тада још увек само војводе од Нормандије и грофа од Анжуа. Брак је изазвао озбиљан политички сукоб између између Енглеске и Француске. Као разлог противљењу том браку, Луј VII је навео то што Хенри и Елеонора нису тражили дозволу од њега као сизерена коме су подређене Нормандија, Анжу и Аквитанија. Међутим, прави разлози су били много дубљи. Тим браком, Луј VII је посредно изгубио управу над великим делом своје територије, јер је Аквитанија прешла под енглеску круну. Тако је енглески краљ и на тлу Француске постао моћнији од званичног француског сиѕерена. Како Луј није био достојан противник Хенрију на бојном пољу, успео је да му до краја свог живота (1180) наноси штету само сплеткарењем.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Робер II
 
 
 
 
 
 
 
8. Анри I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Констанс од Арла
 
 
 
 
 
 
 
4. Филип I Француски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Јарослав Мудри
 
 
 
 
 
 
 
9. Ана Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ингегерд Олофсдотер
 
 
 
 
 
 
 
2. Луј VI Дебели
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Дирк III Холандски
 
 
 
 
 
 
 
10. Флорис I Холандски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Отелинда од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
5. Берта од Холандије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Бернард II, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
11. Гертруда Саксонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Eilika of Schweinfurt
 
 
 
 
 
 
 
1. Луј VII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Отон I Савојски
 
 
 
 
 
 
 
12. Амадео II од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Аделаида од Сузе
 
 
 
 
 
 
 
6. Хумберт II од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Gerald, Count of Geneva
 
 
 
 
 
 
 
13. Joan of Geneva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Gisela of Geneva
 
 
 
 
 
 
 
3. Аделаида од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Reginald I, Count of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
14. Вилијам I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Adelaide of Normandy
 
 
 
 
 
 
 
7. Гизела од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Etiennette
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература

[уреди | уреди извор]



Француски краљеви
(11371180)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Universalis‎, Encyclopædia. „LOUIS VII LE JEUNE”. Encyclopædia Universalis (на језику: француски). Приступљено 21. 1. 2022.