Sima Čemerikić
| Sima Čemerikić | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 28. januar 1906. |
| Mesto rođenja | Prizren, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 1973 |
| Mesto smrti | Niš, SFRJ |
Sima Čemerikić (Prizren, 28. januar 1906 — Niš, 1973) bio je srpski slikar i direktor škole za primenjenu umetnost u Nišu, koji će biti upamćen kao odličan likovni pedagog i najbolji niški akvarelista. Raznovrsno i bogato stvaralaštvo Sime Čemerikića, sticajem neobjašnjivih okolnosti, ostalo je van domašaja šire i stručne javnosti.[1]
Život i karijera[uredi | uredi izvor]
Sima Čemerikić se rodio 28. januara 1906. godine u Prizrenu. Kršteno ime bilo mu je Simeon, ali se u svim kasnijim zvaničnim dokumentima navodi kao Sima Čemerikić. I pored delimično sačuvane porodične arhive, nije moguće sa preciznošću utvrditi sve činjenice vezane za njegov život i rad jer on o sebi i svom školovanju nije mnogo govorio.
- Školovanje i likovno usavršavanje
U rodnom gradu 1923. godine završio je nižu gimnaziju, a potom se sa porodicom preselio u Skoplje, prema kome su se mnoge srpske porodice sa Kosova usmeravale. Državnu umetničku školu u Beogradu, upisao je 1924. godine. Kao motiv da se mladi Sima opredeli za Državnu umetničku školu navodi se u literaturi:
Sva je prilika da je u ranoj mladosti pokazivao naklonost prema crtanju. Moguće je da je i sveukupna atmosfera u kulturi grada doprinela da se Čemerikić odluči za, nimalo siguran, put u svet umetnosti.
Tokom školovanja za profesore Beogradske Umetnička škole (osnovane 1919. godine, i u usponu),[2] Sima Čemerikić je imao ugledna imena poput Beta Vukanović (1875-1972), Ljubomira Ivanović (1882-1946), Milan Milovanovića (1876–1946), a kraće vreme i Petra Dobrovića (1890–1942). Pored umetničke škole, umetničko obrazovanje Sima je sticao i posetama izložbama koje su se tih godina priređivale u Beogradu.
Na njima se Sima sretao sa slikarstvom zasnovanom na principima sezanizma, postkubizma i konstruktivističkog pristupa predmetnom svetu slike. Te ideje u srpsku umetnost doneli su, većinom, oni slikari koji su se školovali u Parizu, u ateljeu Andre Lota (1885 -1962).
Sve navedeno biće osnova za kasnije stvaralaštvo Sime Čemerikića.
Nakon diplomiranja 1929, na Umetničkoj školi Sima Čemerikić je sa grupom školskih drugova kraće vreme boravio je na usavršavanju u Veneciji, najverovatnije zbog toga što je posebno cenio italijansku umetnost, i divio se Ticijanovom stvaralaštvu.[3]
- Slikarska i profesionalna karijera
Po povratku u Skoplje započeo je svoju slikarsku karijeru, i zajedno sa likovnim umetnicima makedonskog likovnog prostora, ispisao stranice makedonske moderne umetnosti u prvoj polovini 20. veka. U istoriji jugoslovenske likovne umetnosti Soma je važio je za jednog od pionira akvarela u Makedoniji.
Skopski period Sime Čemerikića, osim pedagoškim radom, obeležen je i izlagačkom aktivnošću na mnogim izložbama.[4]
Od januara 1931. godine obavljao je dužnost nastavnika crtanja u Velikoj medresi u Skoplju.[5] U ovoj sredini ostao je do kapitulacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu 1941. godine.
Sima Čemerikić je u Makedoniji ostao zapamćen i kao odličan likovni pedagog.[6]
Drugi deo života, od 1944, do smrti, 1973. Sima Čemerikić je proveo u Velikom Gradištu gde je polovinom maja meseca 1945. postavljen za nastavnika u Državnoj realnoj gimnaziji, a potom u Nišu, u kome je od avgusta 1945. do 1951. godine radio kao profesor crtanja u Prvoj muškoj gimnaziji. Potom jr od 1951. godine predavao crtanje, anatomiju, dekorativno pismo i ornamentiku u Školi za primenjenu umetnost „Đorđe Krstić”. Da bi u periodu od 1953. do 1959. godine bio direktor Škole za primenjenu umetnost „Đorđe Krstić” u Nišu.
Umro je u Nišu 1973. godine, gde je i sahranjen.
Likovno stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]
Slikarska zaostavština Sime Čemerikića sadrži više stotina radova, u vlasništvu sina, Zorana Čemerikića, kao i rodbine, prijatelja i nekoliko starih i uglednih niških porodica. Desetak njegovih akvarela poseduje i Narodni muzej u Nišu.
Sima Čemerikić ostao je upamćen kao odličan likovni pedagog i najbolji niški akvarelista, jer niko kao on nije predano sebe izražavao u akvarelu kao što je on to činio. U njegovoj zaostavštini postoji tek nekoliko slika rađenih uljem ili pastelom, koje datiraju s početka njegovog stvaralaštva iz perioda pre Drugog svetskog rata.
Prve skice i studije ljudskog tela, rađene olovkom, za vreme poslednjih dana Čemerikićevog školovanja, iako po malo tvrde, rađene su akademski klasično što govori o dobro savladanom zanatu i sigurnoj ruci umetnika.
Na samom kraju studija, ili neposredno iza toga, nastala je jedna serija Čemerikićevih aktova, izvedena nešto slobodnije. U njima su snažna i čvrsta tela, oblikovana uz izmenu svetlih i tamnih površina, koje svoje ishodište imaju u konstruktivističkom načinu građenja formi'. U ovim radovima primetan je uticaj Petra Dobrovića, pre svega u sredstvima kojima su crteži izvedeni, a kojima je Sima dobijao različite vrednosti za iste motive; tako da je akt u olovci - tušu oštrih bridova, dok je onaj u sangvini imao umekšane, ali i dalje skulptorske oblike.
Sima Čemerikić, od samih početaka, likovnost svojih ideja izražava u tada vladajućoj prevazi forme nad bojom. Na njima je on svojom sigurnom rukom uspevao da uhvati „magični trenutak” i da ga iskaže kroz traženu formu, perspektivom i iluzijom.
Zanimljiv je bio proces nastajanja pojedinih Čemerikićevih akvarela. Slikar je ponekad neki od tih motiva radio prvo kao crtež olovkom, a potom i u akvarelu. Pri tom, oba rada imaju sva obeležja završenog- celovitog dela. Pojedine predele je, potom, prenosio i na platno.[7]
U radu Sime Čemerikićanije nije bilo ni krupnih skokova, ni velikih padova, jer je kroz svet slikarstva išao istraženim putevima, lagano. Naučeno na Akademiji, činilo je osnovni supstrat njegove umetnosti. Na njega nisu uticali pravci u slikarstvu, a ako je ponešto novo i usvojio, to je zato što mu se to nametnulo samo po sebi, u jednom trenutku, kao jedino moguć način da se on valjano izrazi.[8]
Portretno stvaralaštvo Sime Čemerikića[uredi | uredi izvor]
Čemerikić je za sobom ostavio dvadesetak vanrednih portreta naslikanih akvarelom i nekoliko naslikanih pastelom i uljem.
Među portretima naslikanim akvarelom, osobito se ističu: Portret sestre (1935), Portret brata (1935), Autoportret (1937) Portret sina (1956). Od portreta naslikanih pastelom ističu se: Portret Rusa (1932) i Portret supruge Dane.
Čemerikićev portretni stil se odlikuje neizrecivom jednostavnošću i istinitošću. Ove osobine ne ističu samo umetnikovu individualnost već ga svrstavaju među istaknutije portretiste dvadesetog veka u Srbiji.[9]
Pejzažno stvaralaštvo Sime Čemerikića[uredi | uredi izvor]
Čemerikić je srpskom slikarstvu 20. veka dao i nekoliko prvorazrednih pejzaža, na kojima preovladavaju topli i lirski akcenti.
U pejzažima s mora, Čemerikić je doživeo zvezdane časove svoje umetnosti. Kada se ovo kaže, tu se pre svega misli na Predo s mora, možda jedan od njegovih najboljih akvarela, ali i na Pejzaž iz Makarske, Mali Lošinj, Motiiv iz Bola - Brač, Krk, Barka, Hvar - Jelsa, Motiv iz Vodica.[10]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Kamenko M. Marković, Nekoliko reči o jednom zaboravljenom slikaru, UDK. 75-05(497.1)
- ^ Stanislav Živković, Umetnička škola u Beogradu 1919-1939, Beograd 1987, str, 15.
- ^ Kamenko M. Marković, Majstori akvarela 2, “ Sito-print plus”, Niš . 2010. str. 9.
- ^ Boris Petkovski, Socijalna umetnost u Makedoniji 1930-1950, u: Jugoslovenska umetnost XX veka, Muzej moderne umetnosti, Beograd . 1969. str. 61-62.
- ^ Mustafa Memić, Velika Medresa i njeni učenici u revolucionarnom pokretu, Skoplje . 1984. str. 50, 82.
- ^ Uglješa Raičeviќ, Združenieto na jugoslovenskite likovni umetnici na Vardarskata Banovina vo Skopje, „Razgledi“ 8-9, Skopje . 1980. str. 936-951.
- ^ Danica Radulović Stolić, Ples i čarolija boja, u: Majstori akvarela 2, „Sitoprint plus“, Niš . 2010. str. 18-19.
- ^ Nataša Drča, Sima Čemerikić, Narodni muzej Niš, Niš 1997. (Katalog).
- ^ Kamenko M. Marković, O nepoznatim portretima Sime Čemerikića, u: "Kulturno nasleđe Kosova i Metohije. Istorijske tekovine Srbije na Kosovu i Metohiji i izazovi budućnosti", Beograd . 2013. str. 287-304.
- ^ Kamenko M. Marković, Majstori akvarela 2 Sitoprint plus, Niš 2010, 15 reprodukcija Čemerikićevih dela u boji. str. 25-39.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Umetnost, Nova uprava saveza likovnih umetnika Jugoslavije, “Savez likovnih umetnika Jugoslavije”, Beograd (1950). str. 79.
- Boris Petkovski, Socijalna umetnost u Makedoniji 1930-1950, u: “Jugoslovenska umetnost XX veka”, Muzej moderne umetnosti, Beograd (1969). str. 61—62.
- Kamenko M. Marković, Majstori akvarela 2,” Sitoprint plus”, Niš (2010). str. 25-39.
- Dragan Simić, Majstori akvarela, “Narodne novine”, Niš 20. 7. 2010.
- Lela Marković, Prizrenski pomenik, hrestomatija o poznatim Prizrencima, Prizren - Beograd. 2015. ISBN 978-86-918997-0-7. str. 298-313.COBISS.SR 216145164