Simin Danešvar

Simin Danešvar (سیمین دانشور)
Lični podaci
Datum rođenja	(1921-04-28)28. april 1921.
Mesto rođenja	Širaz,, Iran
Datum smrti	8. mart 2012.(2012-03-08) (90 god.)
Mesto smrti	teheran,, Iran
Nacionalnost	Iranska
Obrazovanje	moderna književnost
Univerzitet	Univerzitet u Teheranu
Zanimanje	akademik, romanopisac, pisac fikcije, književni prevodilac
Porodica
Supružnik	Džalal Al-e Ahmad (1950−1969, godina njegove smrti)
Književni rad
Žanr	Kratke priče, roman
Najvažnija dela	Savašun (1969) Izbor (2007) trilogija Lutanja Ugašena vatra (1948) Grad kao raj (1961) Kome da kažem zdravo? (1980)

Simin Danešvar (persijski: سیمین دانشور‎‎)‎ (28. april 1921 – 8. mart 2012) bila je iranski akademik, romanopisac, pisac fikcije i prevodilac, i smatra se prvim velikim iranskim ženskim romanopiscem. Danešvar je bila prva na mnogim poljima. 1948. godine zbirka persijskih kratkih priča bila je prva koju je objavila iranska žena. Prvi roman iranske žene bio je njen roman „Savušun” („Ožalošćeni Siavaša“, poznat i kao Persijski rekvijem, 1966), koji je postao bestseler. Danešvarina igraonica, zbirka od pet priča i dva autobiografska dela, prva je knjiga prevedenih priča jednog ženskog iranskog autora. Bila je supruga čuvenog iranskog pisca Džalal Al-e Ahmada i imala je veliki uticaj na njegovo stvaranje. Napisala je knjigu „Zalazak sunca Džalalobih dana“ u znak sećanja na svog supružnika. Simin je takođe bila vrlo dobar prevodilac i od njenih prevoda se mogu pomenuti „Višnjik“ Antona Čehova i „Skerletno slovo“ Natanijela Hotorna. Njena poslednja knjiga nije pronađena u zaostavštini i trebalo je da bude poslednja knjiga trilogije koju je počela sa Lutajućim ostrvom. Al-e Ahmad i Danešvar nikad nisu imali dece.

Detinjstvo i mladost

Simin Danešvar je rođena 28. aprila 1921. godine u Širazu u Persiji(Današnji Iran). Njen otac, Mohamad Ali Danešvar, bio je lekar. Njena majka je bila slikarka. Danešvar je pohađala englesku dvojezičnu školu, Mehr Ain. Danešvar je na jesen 1938. se upisala na Odsek za persijsku književnost na Univerzitetu u Teheranu. 1941. godine, koja je bila treća godina njenog studiranja, otac joj je umire i da bi sebe izdržavala počela je pisati komade za Radio Teheran kao „Bezimeni građanin Širaza“. Pisala je o kuvanju i hrani, kao i drugim stvarima. Takođe je počela da piše za rubriku spoljnih poslova jednih novina u Teheranu, pošto je mogla da prevodi sa engleskog jezika.

Književna karijera

Godine 1948, kada je imala 27 godina, objavila je „Ataš-e Hamuš” (Ugašena vatra). To je bila prva zbirka kratkih priča koju je objavila žena u Iranu i stoga joj je donela slavu u nekoj meri, ali je kasnije Danešvar odbila da se ponovo objavi zbirka, jer joj je bilo neprijatno zbog osećanja da je njeno pripovedanje nezrelo. Danešvar je nastavila studiranje na univerzitetu. Njena doktorska disertacija „Lepota tretirana u persijskoj književnosti“ odobrena je 1949. godine pod mentorstvom profesora „Badiozamana Foruzanfara”. Godine 1950. Danešvar se udala za poznatog iranskog pisca Džalal Al-e Ahmada. Godine 1952. putovala je u Sjedinjene Države kao Fulbrajtov stipendista radeći na kreativnom pisanju na Univerzitetu Stanford sa Volasom Stegnerom. Dok je bila tamo, pisala je na engleskom i objavila dve kratke priče. Kada se vratila u Iran, pridružila se nastavničkom osoblju Univerziteta u Teheranu. Iako je bila izuzetan nastavnik, SAVAK (Tajna policija u vremnu vladavine Mohamed Reze Pahlavi-ja) je sprečavao da ikada dođe do statusa profesora. Morala je prevesti mnoge knjige kako bi podržala svoje domaćinstvo, često zarađivajući više od Džalala. Godine 1961. objavila je „Šahri čon Behešt“ (Grad kao raj), dvanaest godina nakon njene prve zbirke kratkih priča. Godine 1963. pohađala je Međunarodnu letnju sesiju Univerziteta Harvard, seminar od 40 članova iz celog sveta. Godine 1968. postala je predsednica Iranske unije pisaca. Godine 1969. objavljen je njen roman „Suvašun”. Njen muž je umro iste godine, u njihovom letnjikovcu na Kaspijskom moru. Nisu imali dece. Danešvar je nastavila da predaje do 1981. godine, kada je otišla u penziju. Od tada se sasvim posvetila pisanju.

Smrt

Danešvar je hospitalizovana u Teheranu zbog akutnih respiratornih problema 2005. godine. Puštena je nakon jednog meseca u avgustu 2005. godine. Umrla je u svojoj kući u Teheranu 8. marta 2012. godine nakon borbe sa jakim gripom. Sahranjena je 11. marta u Behešt-e Zahra.

Dela

Kao pisac i prevodilac, Danešvar je osećajno pisala o životu iranskih žena. Njen najuspešnije delo „Suvašun”, roman o smirenom i plemenskom životu u i oko njenog rodnog grada Širaza, objavljen je 1969. godine. Postao je jedan od najprodavanijih persijskih romana, doživeo je najmanje šesnaest izdanja i preveden je na mnoge jezike. Takođe je doprinela svojim prilozima časopisima „Sohan” i „Alefba”. 1981. godine završila je monografiju o Džalal Al-e Ahmadu, „Gorub-e Džalal’ (Zalazak sunca Džalalovih dana). Danešvarine priče odražavaju stvarnost istonoga života. Oni sadrže teme kao što su krađa dece, preljuba, brak, porođaj, bolest, smrt, izdaja, profitiranje, nepismenost, neznanje, siromaštvo i usamljenost. Pitanja kojima se ona bavi su socijalni problemi šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, koja se odlikuju neposrednošću i verodostojnošću. Ona je nalazila nadahnuće u ljudima oko sebe. Svojim rečima: „Jednostavni ljudi imaju puno toga da ponude. Moraju biti sposobni da slobodno i bezbrižno daju. Mi, takođe, zauzvrat im moramo dati najbolje što možemo. Moramo, svim srcem, pokušati da im pomognemo da steknu ono što zaista zaslužuju.“

Romani

• Suvašun (1969)
• Izbor [Entehab] (2007)
• trilogija Lutanja [Sargardani]

o Lutajuće ostrvo (Ostrvo lutanja) [Džazire-je sargardani] (1992) o Lutajući kamilar [Careban sargardan] (2001) o Lutajuća planina [kuh-e sargardan] (nikad objavljena, razlog nepoznat)

Zbirke kratkih priča

• Ugašena vatra [Ataše Hamuš] (1948)
• Grad kao raj [Šahri čon Behešt] (1961)
• Kome da kažem zdravo? [Be ki salam konam?] (1980)

Prevodi iz pera Simin Danešvar

• "Oružja i čovek" autora Džordž Bernard Šo (1949)
• "Neprijatelji" Antona Čehov (1949)
• "Beatris" Artura Šniclera (1953)
• "Skerletno slovo" Natanijela Hotorna (1954)
• "Ljudska komedija" Vilijama Sarojana (1954)
• "Plači, voljena zemljo" Alana Patona (1972)
• "Višnjik" Antona Čehova (2003)
• Dela Alberta Moravije i Rijunosuke Akutagave

Prevodi Danešvarinih dela

• Na engleski, "Suvašun" preveo M. R. Ganunparvar (1990) i pod naslovom Persijski rekvijem prevela je Roksan Zand (1992).
• "Danešvarina igraonica", zbirka kratkih priča koja uključuje „Gubitak Džalala“, prevela na engleski i pripremila Marjam Mafi (1989).
• "Sutra i druge priče", zbirka kratkih priča (1994).
• Prevod na španski El bazar Vakil, Grupo Editorial Norma, Santafé de Bogotá, Colombia, 1992. Preveo Hernardo Valencia Goekel sa engleske verzije

pod nazivom Danešvarina igraonica (1989).

• Prevod na nemački Drama der Trauer - Savushun. Glaré Verlag, Frankfurt/Main 1997.
• U Indiji, Savushun je preveo na malajski jezik S. A. Kudsi.
• U Norveškoj „En familie fra Shiraz“ koji je na norveški preveo N. Zanđani. Gyldendal Norsk forlag. Oslo 2007.
• Takođe postoje japanski, ruski, kineski i turski prevodi njenih dela.

Spoljašnje veze

• The iconic Persian writer Simin Daneshvar Passes Away in Tehran Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. februar 2021) (Payvand News/PDN)
• Simin Daneshvar on Iran Chamber Society
• Suvashun at Encyclopedia Iranica