Video-nadzor
Sistemi video obezbeđenja se sastoji od kamera i snimača. Danas se koriste analogne i IP kamere.[1][2] Kamere mogu biti fikse i pokretne. Mogu biti bez i sa IC osvetljenjem. Izrada sistema video obezbeđenja započinje procenom bezbednostog rizika kojim se određuje lokacija, broj i vrsta kamere.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Prvi sistem za video nadzor osmislila je američka inovatorka, njujorčanka Mari Van Britan Braun. Godine 1966. ona je u Zavodu za patente registrovala izum broj 3,482,03 ili, odnosno sistem video nadzora za kućnu upotrebu. Motiv da ga osmisli bila je sigurnost sopstvenog doma. Naime, Mari je sa porodicom živela u njujorškoj crnačkoj četvrti u kojoj se u to vreme na pomoć policije veoma dugo čekalo. Njen izum sastojao se od sistema kamera koje su mogle da se pokreću i pokrivaju sve uglove. Sve što bi kamere zabeležile pojavljivalo bi se na centralnom monitoru, a kao poseban dodatak Mari je u sistemu predvidela i daljinski kojim bi se automatski otključavala i zaključavala vrata. Korisnik je tako mogao na svom televizoru promeniti program na odgovarajuću frekvenciju i vidi ko se nalazi ispred vrata. Ovaj prvi sistem video nadzora u mnogome je bio sličan savremenim sistemima i predstavlja osnovu modernog video nadzora. Za ovaj izum dobila je mnoge nagrade, uključujući i onu Nacionalnog komiteta za nauku. Bila je jedna od prvih afroameričkih naučnica koje su dobile ovo priznanje.[3]
Video obezbenje, češće nazivano CCTV (closed-circuit television), je industrija koja postoji više od 30 godina, i ima veliki udeo u razvoju i promeni tehnologije. Kao i u bilo kojoj drugoj industriji, korisnici su u sve većoj potražnji za proizvodima i rešenjima doveli do promena i razvoja tehnologije kao podršku u sve lakšoj i boljoj zaštiti. Tržište video obezbeđenja koje je sve veće zahtevalo je sledeće:
- Bolji kvalitet slike
- Jednostavniju ugradnju i održavanje
- Sigurnost i pouzdanost sistema
- Duže snimanje video zapisa
- Smanjenje cena
- Raznolikost u veličinama
- Mogućnost daljinskog nadgledanja
- Integrisanje sa drugim sistemima
- Sve pametnije sisteme
Da bi ispunio sve zahteve, sistem video obezbeđenja je koristio brojne tehnološke promene. Poslednja promena desila se kada je analogni CCTV sistem video obezbeđenja prešao u potpuni digitalni mrežni sistem video obezbeđenja.
Sistem video obezbeđenja postepeno se menjao iz 100% analognog sistema u digitalni. Današnji sistemi koriste mrežne kamere i kompjutere kao server za snimanje u potpuno digitalnom sistemu koji je prešao dugačak put od ranih analognih cevnih kamera koje su bile priključene na VCR (videocassette recorder) ili ti snimače.
Između putpuno analognih i digitalnih sistema, postojalo je nekoliko varijanti polu-digitalnih sistema koji su mogli da rade i sa analognim i sa digitalnim uređajima. To je dovelo do nekoliko zabuna u današnjoj industriji video obezbeđenja, u kome kada kažemo digitalni sistem pogrešno pomislimo na analognu kameru priključenu na DVR (digital video recorder) i gde takođe ostali koriste da bi opisali mrežni video sistem za mrežne kamere što je netačno. Iako postoje digitalne komponente u oba sistema ipak postoje nekoliko bitnih razlika između njih.[4]
Tipovi kamera za video obezbeđenje[uredi | uredi izvor]
Zavisno od potreba i sredstava postoje različiti tipovi kamera. Kao što je navedeno u prethodnim tekstovima glavna podela kamera svodi se na analogne kamere, HD kamere i IP digitalne kamere.
Analogne kamere[uredi | uredi izvor]
Analogni video nadzor podrazumeva obradu slike sa optičkim čipom kamere i njegovo slanje u konvencionalnoj tehnologiji kompozitnog video signala. Ovde naravno postoje ograničenja u rezoluciji i samom kvalitetu slike jer se po prirodi kompozitivnog signaal javljaju smetnje. Video signal se šalje kroz koaksialni kabl koji ima svoju duzinu čijim se povećanjem gubi na kvalitetu. Rezulocija koje možemo postići ovom vrstom video obezbeđenja se kreće do 960H (960 horizontalnih piksela).[5]
HD kamere[uredi | uredi izvor]
HD video obezbeđenje obuhvata digitalni prenos slike u visokoj rezoluciji kroz koaksijalni kabl. Prednosti ovog sistema nad analognim su znatno veće rezolucije i kvalitet slike bez gubitaka. Dobra osobina ovog sistema je što se digitalni signal prenosi kroz standardni koaksijalni kabl za analogno video obezbeđenje, tako da je lako izvodljiva zamena celog ili dela sistema analognih kamera, bez potrebe za promenom postojeće kablovske instalacije.
Razvojem tehnologije, pojavljuju se i hibridne HD kamere (4in1), koje u sebi sadrže 4 tehnologije signala (CVBS - Composite Video Baseband Signal, AHD - Analog High Definition, TVI - Transport Video Interface, CVI - Composite Video Interface), koje korisnik može sam da menja u zavisnosti od potrebe (promena uređaja za skladištenje - DVR ili XVR snimači koji podržavaju samo određene tehnologije za prikaz slike).
„HD” rezolucije su sledeće:
- 720P – 1280 piksela (horizonalna rezolucija) h 720 piksela (vertikalna rezolucija)
- 1080P – 1920 piksela (horizonalna rezolucija) x 1080 piksela (vertikalna rezolucija)
- 3MP – 2048 piksela(horizonalna rezolucija) x 1536 piksela (vertikalna rezolucija)
- 4MP – 2688 piksela (horizonalna rezolucija) x 1520 piksela (vertikalna rezolucija)
- 5MP – 2592 piksela (horizonalna rezolucija) x 1944 piksela (vertikalna rezolucija)
- 6MP – 3072 piksela (horizonalna rezolucija) x 2048 piksela (vertikalna rezolucija)
- 8MP/4K – 3840 piksela (horizonalna rezolucija) x 2160 piksela (vertikalna rezolucija)
HD video obezbeđenje predstavlja idealno rešenje za drastično poboljšavanje slike starog sistema video obezebeđenja bez većih radova i troškova na instalaciju. Moguće je i selektivno menjanje kamera, tako da nije neophodno zameniti sve kamere odjednom.
IP kamere[uredi | uredi izvor]
IP video obezbeđenje predstavlja sistem obrade slike i njenog prenosa putem TCP/IP protokola tj. računarske mreže. Ovo je sistem prenosa bez gubitaka, sa mogućnošću prenosa jako visokih rezolucija i izuzetnom slobodom i fleksibinošću u planiranju kablovske instalacije. Ako u objektu posedujete postojeću računarsku mrežu, ona se može upotrebiti za ovu vrstu kamera, što smanjuje troškove instalacije na minimum. Takođe ovaj sistem dopušta snimanje slike na više servera, kao i na integraciju sa drugim sistemima kao što je kontrola pristupa, alarmni sistemi i sl. Rezolucije slike u ovim sistemima idu do nekoliko megapiskela, što je kao slika sa savremenog digitalnog fotoaparata. Upotrebljivost slika sa „IP” kamera je bez premca, daju obilje detalje i izuzetnu oštrinu slike.
Određeni modeli IP kamera poseduju i funkcije kao što su napredna video analitika (IVA - Intelligent Video Analytics), koje u paru sa mrežnim snimačima (NVR - Network Video Recorder) daju mogućnost dodatnog podešavanja i proširuju mogućnosti video nadzornog sistema.
Inteligentne analitičke funkcije[uredi | uredi izvor]
Inteligentne analitičke funkcije su vezane isključivo za segment IP video nadzora. Mogućnosti koje pružaju ove funkcije su odavno u upotrebi, a služe ne samo za poboljšanje sistema video nadzora kao zaštitnog faktora, već imaju široku primenu u marketingu i srodnim granama.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kumar, Vikas; Svensson, Jakob, ur. (2015). Promoting Social Change and Democracy Through Information Technology. IGI Global. str. 75. ISBN 9781466685031.
- ^ Dempsey, John S. (2008). Introduction to private security. Belmont, CA: Thomson Wadsworth. str. 78. ISBN 9780534558734.
- ^ „Njeno ime većini ne znači ništa, ali zbog ove dame MILIONI LJUDI DANAS SPAVAJU MIRNO”. Istorijski zabavnik. 13. 2. 2020. Pristupljeno 24. 2. 2023.
- ^ „The Evolution of Video Surveillance Systems”. Arhivirano iz originala 01. 05. 2015. g. Pristupljeno 15. 05. 2015.
- ^ „Analogni, HD i IP video nadzor”. Arhivirano iz originala 04. 10. 2015. g. Pristupljeno 15. 05. 2015.
- ^ „IP Video nadzor | MS Security | Veleprodaja tehničkih sistema bezbednosti”. MS Security. Arhivirano iz originala 26. 07. 2021. g. Pristupljeno 26. 07. 2021.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Armstrong, Gary, ur. (1999). The maximum surveillance society: the rise of CCTV. Berg (originally, University of Michigan Press). ISBN 9781859732212.
- Fyfe, Nicholas; Bannister, Jon (2005). „City Watching: Closed-Circuit Television in Public Spaces”. Ur.: Fyfe, Nicholas; Kenny, Judith T. The Urban Geography Reader. Psychology Press. ISBN 9780415307017.
- Tim, Newburn; Stephanie, Hayman (2001). Policing, Surveillance and Social Control: CCTV and police monitoring of suspects. Taylor & Francis. ISBN 9781843924692.
- Norris, Clive (2003). „From Personal to Digital: CCTV, the panopticon, and the technological mediation of suspicion and social control”. Ur.: Lyon, David. Surveillance as Social Sorting: Privacy, Risk, and Digital Discrimination. Psychology Press. ISBN 9780415278737.
- „IP Camera”. Stopdedief.be.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „IP Camera”. Stopdedief.be.
- Space Shuttle External Tank and Solid Rocket Booster Camera Systems Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. oktobar 2009)
- UK Government pro-CCTV campaign
- Assessing the Impact of CCTV, a UK Home office study on the effectiveness of closed-circuit television
- The Register story: Face recognition useless for crowd surveillance
- CCTV Guidance notes
- The Urbaneye Project on CCTV in Europe
- Monitoring of Security Camera
- CCTV:Constant Cameras Track Violators National Institute of Justice Journal 249 (2003). Washington, DC: U.S. Department of Justice.
- Public Space CCTV in Scotland: Results of a National Survey of Scotland's Local Authorities
- Opinion on Video Surveillance in Public Places by Public Authorities and the Protection of Human Rights and Opinion on Video Surveillance by Private Operators in the Public and Private Spheres and by Public Authorities in the Private Sphere and the Protection of Human Rights
- CCTV in the UK is not a statutory function - Security News Desk
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
