Систем образовања одраслих: поглед из контекста
| Sistem obrazovanja odraslih: pogled iz konteksta | |
|---|---|
 Prednje korice knjige iz 2019. godine | |
| Nastanak | |
| Autor | dr Jovan Miljković |
| Zemlja |  Srbija |
| Jezik | srpski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | monografija |
| Tema | Sistem obrazovanja odraslih |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Institut za pedagogiju i andragogiju |
| Broj stranica | 204 |
| Prevod | |
| Datum izdavanja | 2019. |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-80712-31-4 |
Sistem obrazovanja odraslih: pogled iz konteksta je naučna monografija vanrednog profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jovana Miljkovića,[1] objavljena 2019. godine.[2] Predstavlja rezultat rada na projektu Modeli procenjivanja i strategije unapređivanja kvaliteta obrazovanja u Srbiji, broj 179060 (2011—2019) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.[2]
O autoru[uredi | uredi izvor]
Jovan Miljković je vanredni profesor Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.[1] Profesor je na osnovnim, master i doktorskim studijama.[1] Autor je više desetina naučnih radova iz oblasti Menadžmenta, marketinga i liderstva u obrazovanju odraslih, Politika obrazovanja odraslih, Sistema i organizacije obrazovanja odraslih, Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih i ključnih kompetencija.[2]
O knjizi[uredi | uredi izvor]
U predgovoru autor ističe da ne postoje dva identična sistema obrazovanja odraslih i da je njegovo formiranje osobeno i specifično za svako okruženje, tako se ovom monografijom istražuju okolnosti i uslovi geneze obrazovanja odraslih u Srbiji tokom prvih sto godina njene moderne istorije.[2] U želji da istraži i opiše razvoj sistema obrazovanja odraslih u Srbiji, autor je istražio javljanje i evoluciju njegovih strukturalnih elemenata, funkcionalnost veza koje postoje između samih elemenata sistema, kao i između elemenata sistema i njihovog višedimenzionalnog i višenivoskog okruženja.[2] Fokus je na kontekstu u kojem je sistem obrazovanja odraslih začet i u kojem se razvijao, kao i na njegovoj neraskidivoj vezi sa elementima okruženja u kojem je ponikao i višeznačnost funkcija koje obrazovanje odraslih ima za sve svoje aktere.[2] Kontekst iz kojeg je posmatrao sistem obrazovanja odraslih je kroz prizmu kibernetičkog modela sistema koristeći društveno-istorijski pristup i istorijski pristup sa opisom okruženja u kome se i za koga sistem obrazovanja odraslih razvijao.[2] Monografija se sastoji iz dve veće celine. U prvom delu Sistem obrazovanja odraslih: pogled iz teorijskog konteksta su predstavljena različita određenja obrazovanja odraslih u kontekstu fenomena učenja i obrazovanja, ali i u kontekstu fenomena odraslosti, nakon čega je određen pojam sistem obrazovanja odraslih, zatim definisanje sistema obrazovanja odraslih, smeštanje sistema obrazovanja odraslih u kibernetički model sistema.[2] Prvi deo monografije je završen sa razlaganjem sistema obrazovanja odraslih na podsisteme obrazovanja odraslih, kao i na njihove dalje konstituente.[2] Drugi deo je usmeren na istraživanje razvoja sistema obrazovanja odraslih u Srbiji koji započinje njegovom periodizacijom, analizom i prikazom razvoja obrazovanja odraslih u prve dve istorijske faze: od začetaka moderne srpske države 1804. do njene pune nezavisnosti 1878. i od nezavisnosti Srbije 1878. do formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918.[2] Prvu fazu je autor podelio na tri podfaze: od Prvog srpskog ustanka do kraja prve vladavine kneza Miloša 1839, perioda obeležen vladavinom ustavobranitelja do 1858. i od povratka Obrenovića na tron do pune srpske nezavisnosti 1878, dok je drugu epohu posmatrao kao monolitnu.[2] U okviru svakog perioda je analizirao opštu okolinu u kojoj je nastajalo obrazovanje odraslih u Srbiji sa osvrtom na elemente okoline kao što su društveno-ekonomski sistem, naučno-tehnički sistem i globalno dominantne paradigme u obrazovanju.[2] Organizaciju obrazovanja odraslih je posmatrao sa aspekta funkcije koju obrazovanje odraslih ima za analizirane elemente podelivši ih na četiri tipa: I) organizacije čija je centralna funkcija obrazovanje odraslih, II) organizacije kojima je obrazovanje odraslih sekundarna funkcija, III) organizacije za koje je obrazovanje odraslih blisko po funkciji jer zadovoljava neke potrebe koje te organizacije prepoznaju kao svoju obavezu i odgovornost i IV) organizacije za koje je obrazovanje odraslih drugostepena funkcija koja se koristi za podršku posebnih interesa same organizacije.[2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
- Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu