Обреновићи

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Обреновић
Coat of Arms of the Obrenovic Royal Family.png
ДржаваУстаничка Србија (1815—1817)
 Кнежевина Србија (1817—1842, 1858—1882)
 Краљевина Србија (1882—1903)
Владарска титулаКнез Србије
Краљ Србије
ОснивачМилош Обреновић
Посљедњи владарАлександар Обреновић
Владавина1815—1842. 1858—1903.
Смјенаубиство Краља Александра Обреновића
НационалностСрпска
ВјераПравославна

Обреновићи су били српска владарска породица у периоду 1815—1903. изузев 1842—1858. По једном предању преци Обреновића су доселили из Бањана у Брусницу око 1700. године, а потичу од Копривица.

Њен родоначелник био је Милош Обреновић, а последњи владар Александар Обреновић. За време владавине Обреновића Србија је стекла независност на Берлинском конгресу 1878. Затим 7. марта 1882. од кнежевине је постала краљевина.

Осим владара значајни чланови династије су и њихове супруге: кнегиње Љубица и Јулија, краљице Наталија и Драга, затим браћа кнеза Милоша Јован и Јеврем и Милан. Међу познате чланове ове фамилије убраја се и Велимир Михаило Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила.


Владари[уреди | уреди извор]

Печат Милоша Обреновића, кнеза Кнежевине Србије.
Грб кнеза Милана Обреновића
Владар Титула Владао Живео
MilosObrenovic 1848.jpg Милош Обреновић Кнез 1815—1839, 1858—1860 18. март 1780. или 1783. — 26. септембар 1860)
Milan Obrenović II, Prince of Serbia.jpg Милан Обреновић Кнез Србије 1839—1839 21. октобар 1819 — Београд, 8. јул 1839
Knez Mihajlo III Obrenovic.jpg Михаило Обреновић Кнез Србије 1839—1842, 1860—1868 4/16. септембар 1823 — 29. мај/10. јун 1868
KraljMilanObrenovic.jpg Милан Обреновић Кнез Србије
Краљ Србије од 1882.
1868—1889 22. августа 1854 — 29. јануар 1901
AleksandarObrenovic.jpg Александар Обреновић Краљ Србије 1889—1903 2/14. август 1876 — 29. мај/11. јун 1903

Родослов[уреди | уреди извор]

Родослов Обреновића почиње са Обреном Мартиновићем (?-1777) и Вишњом (?-1817), који су склопили брак 1765. године и имали синове Јакова и Милана и ћерку Стану. Обрен је био из Бруснице, а Вишња из Доње Трепче. После Обренове смрти, Вишња се преудаје за Теодора Михаиловића (?-1802) у Горњу Добрињу и са њим добија синове Милоша, Јована и Јеврема. После неког времена, Јаков и Милан су позвали себи у Брусницу мајку Вишњу са децом из другог брака. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају презиме своје полубраће по мајци Обреновић, с тим да се њима на презиме Обреновић додаје и Теодоровић, по њиховом оцу.

Гробови Обреновића у Брусници

Тодор Михаиловић је сахрањен у Горњој Добрињи у порти цркве светих апостола Петра и Павла коју је на месту старе сазидао кнез Милош 1822. године. Јаков Обреновић са супругом Ђурђијом и Милан Обреновић са супругом Стојом, сахрањени су у порти цркве Светог Николе у Брусници. Јован Обреновић је сахрањен на Успенском гробљу у Новом Саду, Милош Обреновић је сахрањен у Саборном храму у Београду.

  1. Јаков Обреновић (1767—1811[1][2]). Био ожењен Ђурђијом (?-1847) [3]
    1. Петар Јаковљевић (погинуо 1812. - без потомака)
    2. Ђорђе Јаковљевић
      1. Милоје Јаковљевић (1826—1888)
        1. Антоније Јаковљевић (1847—1880)
        2. Марко Јаковљевић (1852—1924)
          1. Милан Јаковљевић (1887—1956)
            1. Драгољуб Јаковљевић (1934—2003)
          2. Милован Јаковљевић (?-1966)
          3. Станимир Јаковљевић (1904—1976)
            1. Живојин Јаковљевић (1924—1998)
            2. Живомир Јаковљевић (1926—2011)
            3. Радоје Јаковљевић (1936—1997)
              1. Зоран Јаковљевић
                1. Слободан Јаковљевић
                2. Александар Јаковљевић
            4. Радослав Јаковљевић (1941—1996)
              1. Предраг Јаковљевић
                1. Јаков Јаковљевић
            5. Хранислав Јаковљевић (1944—1999)
              1. Жељко Јаковљевић
      2. Грујица Јаковљевић [4]
        1. Петар Јаковљевић
          1. Милош Јаковљевић
            1. Станимир Јаковљевић
              1. Србољуб Јаковљевић (1941-)
                1. Александар Јаковљевић (1973—2009)
                2. Стефан Јаковљевић (1992-)
              2. Слободан Јаковљевић [5][6]
    3. Мирјана, удата за Стевчу Михаиловића, имали су три ћерке, в. Михаиловићи
    4. Ружа
    5. Дмитра (1818—1878), удата за Тривуна Новаковића у Брусницу [7][8]
      1. Михаило Новаковић (1849—1929)
        1. Милорад Новаковић (1901—1967)
          1. Милутин Новаковић (1925-)
  2. Милан Обреновић (?-1810), војвода рудничке нахије. Био ожењен Стојом (?-1813)
    1. Христифор Обреновић (?-1825)
  3. Стана Обреновић, удата за Саву Николића у Добрињу.
  4. Милош Обреновић (1780—1860), кнез Србије. Био ожењен Љубицом Вукомановић (1788—1843).
    1. Петрија Обреновић (1808—1871), удата 1824. за Теодора Бајића од Варадије.
    2. Савка (Јелисавета) Обреновић (1814—1848), удата 1831. за Јована Николића од Рудне (1810—1880).
    3. Милан Обреновић (1819—1839), кнез Србије
    4. Михаило Обреновић (1823—1868), кнез Србије. Био ожењен Јулијом Хуњади (1831—1919), грофицом.
      1. Велимир Михаило Теодоровић (1849—1898), Михаилов ванбрачни син са Маријом Бергхаус.
    5. Тодор Обреновић (умрло као дете)
    6. Марија Обреновић (умрло као дете)
    7. Габријела Обреновић (умрло као дете)
  5. Јован Теодоровић Обреновић (1787—1850), гувернер дисктрикта рудничког и пожешког. Био ожењен Круном Михаиловић (?-1835) па Аном Јоксић (1818—1880).
    1. Обрен Обреновић (1818—1826)
    2. Јелисавета (Савка) Обреновић (1828—1834)
    3. Анастасија Обреновић (1839—1933), удата 1858. за Теодора Алексића од Мајне (1825—1891)
    4. Ермила Обреновић (1844—1918), удата 1860. за Николу Чупића, па 1867. за Тихомиља Тешу Николића (1832—1886)
  6. Јеврем Теодоровић Обреновић (1790—1856), обор-кнез шабачке нахије. Био ожењен Томанијом Богићевић (1796—1881).
    1. Милош Обреновић (1829—1861). Био ожењен Еленом Катарџи (?-1879).
      1. Милан Обреновић (1854—1901), кнез и краљ Србије. Био ожењен Наталијом Кешко (1859—1941).
        1. Александар Обреновић (1876—1903), краљ Србије. Био ожењен Драгом Луњевица (1867—1903).
        2. Сергије Обреновић (1878—1878)
        3. Ђорђе Обреновић (1889—1925), ванбрачни син краља Милана и Артемизе Христић.[9] (en:George_Obrenovic)
          1. Стефан Обреновић
            1. Панта Обреновић (?-2002), оснивач и председник „Фонда Обреновића“ у Паризу.[10][11]
      2. Томанија Обреновић (1852)
    2. Јелена (Јелка) Обреновић (1818-?), удата 1834. за Константина Хадију
    3. Симка Обреновић (1818—1837), удата 1834. за Јанаћа Германа
    4. Анка Обреновић (1821—1868), удата 1842. за Александра Константиновића.
      1. Александар Константиновић (1848—1914), пуковник.
        1. Наталија Константиновић, удата 1902. за принца Мирка Пертовића Његоша (1879—1918)
          1. Михаило Петровић Његош (1908—1986), принц из краљевског дома Петровића Његоша.
            1. Никола II Петровић Његош (рођ. 1944.), претендент на црногорски трон.
    5. Јекатарина Обреновић (1826—1848)
    6. Стана Обреновић (1828—1842)

Више од 50 наследника претендује на богатство династије Обреновић.[12]

Појава претендената на престо Србије[уреди | уреди извор]

Краљевски дом Обреновића се угасио убиством краља Александра 1903. године. Постоје потомци Јакова Обреновића (полубрата Милоша Обреновића по мајци) по мушкој линији, који су од 1851. презиме променили у Јаковљевић због династичких сукоба са Карађорђевићима. Након 2004. године, неки од њих су судском одлуком проглашени за наследнике имовине Краљице Наталије Обреновић. [13] Неки од наследника имовине Краљице Наталије Обреновић су браћа Србољуб Јаковљевић и Слободан Јаковљевић који тврде да су једини наследници имовине династије Обреновића. [14] [15]. Један део потомака Јакова Обреновића је организовао и прогласио обнову краљевског дома Обреновића, те изабрао Предрага Јаковљевића за старешину дома и претендента на престо Србије.[16] [17] [18]

Задужбине[уреди | уреди извор]

Чланови династије Обреновић оставили су иза себе многобројна здања, данас сва заштићена као споменици српске културе у 19. веку. Најпознатији међу њима приказани су у галерији.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ивић, Алекса (1928). Родословне таблице српских династија и властеле (3. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. Таблица бр. 16. Приступљено 10. 9. 2016. 
  2. ^ Marek, Miroslav. „Obrenovic family”. genealogy.euweb.cz (на језику: енглески). Приступљено 10. 9. 2016. 
  3. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 5. 12. 2010. 
  4. ^ BOŠNJAK, Milorad. „Nasleđe umesto krune | Aktuelno | Novosti”. Novosti.rs. Приступљено 5. 12. 2010. 
  5. ^ Бошњак, Милорад; Јаковљевић, Слободан (2006). Обреновићи, сакривена историја. Горњи Милановац: ЛИО. ISBN 978-86-83697-33-5. 
  6. ^ Наследник: Желим да повратим славу и углед Обреновића („Вечерње новости“, 13. јун 2013)
  7. ^ Ilić, V. „Sa krunom pred Miloša | Aktuelno | Novosti”. Novosti.rs. Приступљено 5. 12. 2010. 
  8. ^ „Pregled štampe - Seljak postao princ - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. B92. Приступљено 5. 12. 2010. 
  9. ^ „Obrenovic family”. Genealogy.euweb.cz. Приступљено 5. 12. 2010. 
  10. ^ Наслеђе уместо круне („Вечерње новости“, 11. јануар 2003.), Приступљено 8. 4. 2013.
  11. ^ „Панка Обреновић, унук краља Милана (Погледи, 1. фебруар 1998)”. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 15. 3. 2015. 
  12. ^ Обреновиће поделио тестамент („Вечерње новости“, 21. јун 2013)
  13. ^ www.politika.rs Потомци Обреновића
  14. ^ www.telegraf.rs Слободан Јаковљевић наследник Милошеве лозе
  15. ^ www.novosti.rs Наследник породице Обреновић жели да поврати славу и углед Обреновићима
  16. ^ www.czipm.org Хералдика Обреновића - Предраг Јаковљевић
  17. ^ www.prviprvinaskali.com Хералдика Обреновића од псеудохералдике до савремене европске хералдике
  18. ^ Маја Гојковић отворила изложбу панк портрета Обреновића

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]