Обреновићи

С Википедије, слободне енциклопедије
Обреновић
Coat of arms of the Obrenović Dynasty.svg
ДржаваУстаничка Србија
(1815—1817)
Кнежевина Србија
(1817—1842, 1858—1882)
Краљевина Србија
(1882—1903)
Владарска титулаКнез Србије
Краљ Србије
ОснивачМилош Обреновић
Последњи владарАлександар Обреновић
Актуелни старешинаПредраг Јаковљевић
(2015—данас)
Владавина1815—1842.
1858—1903.
Сменаубиство Краља Александра Обреновића
Националностсрпска
Вераправославна
Крсна славаСв. Никола
(Обреновићи)
Св. Стефан Првомученик
(Јаковљевићи)
Св. Евстатија
(Јаковљевићи)
Званични веб-сајт

Обреновићи су били српска владарска породица у периоду 1815—1903. изузев 1842—1858. По предању су oд племена Братоножићa.[1]

Њен родоначелник био је Милош Обреновић, а последњи владар Александар Обреновић. За време владавине Обреновића Србија је стекла независност на Берлинском конгресу 1878.[2] Затим 7. марта 1882. од кнежевине је постала краљевина.[3]

Осим владара значајни чланови династије су и њихове супруге: кнегиње Љубица и Јулија, краљице Наталија и Драга, затим браћа кнеза Милоша Јован и Јеврем и Милан. Међу познате чланове ове фамилије убраја се и Велимир Михаило Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила.[4]

Кнегиња Јулија[5] је надживела владавину династије Обреновић за 16, а краљица Наталија[6] за 38 година.

Владари[уреди | уреди извор]

Стандарта старешине Краљевске куће Обреновић
Грб Кнежевског Дома Обреновића
Велики Дворски грб Обреновића
Печат Милоша Обреновића, кнеза Кнежевине Србије.
Грб кнеза Милана Обреновића
Владар Титула Владао Живео
MilosObrenovic 1848.jpg Милош Обреновић Кнез 1815—1839, 1858—1860 18. март 1780. или 1783. — 26. септембар 1860)
Milan Obrenović II, Prince of Serbia.jpg Милан Обреновић Кнез Србије 1839—1856 21. октобар 1819 — Београд, 8. јул 1856
Knez Mihajlo III Obrenovic.jpg Михаило Обреновић Кнез Србије 1839—1842, 1860—1891 4/16. септембар 1823 — 29. мај/10. јун 1891
KraljMilanObrenovic.jpg Милан Обреновић Кнез Србије
Краљ Србије од 1882.		 1891—1903 22. августа 1854 — 29. јануар 1903
AleksandarObrenovic.jpg Александар Обреновић Краљ Србије 1903 marta—1903decembra 2/14. август 1876 — 29. мај/11. јун 1903

Порекло[уреди | уреди извор]

Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“, о пореклу породице кнеза Милоша Обреновића знамо следеће: „Милошевићи, у овом селу познатији као Ђукићи су друга велика породица досељена истодобно као и претходни. Поп Милош је пореклом из Братоножића (одакле су по свој прилици и Узуновићи), први пут је пред крај 17. века дошао у Рошце по позиву неког свог сродника калуђера у кабларским манастирима. Како је дошао са много сродника, неке је оставио а сам се упути у ово село ради поповања. Прву кућу засновао је на брду, где су сада Достанића куће, па се иста премештала, тако да је час припадала овом селу, час Средњој Добрињи. Поп Милош је оставио из себе синове: Михаила, Гаврила и Ђуку. Михаило је поповао и имао синове: Петра и Теодора, где је Петар опет био поп, Гаврило је био трговац и оставио иза себе синове: Теофана, Арсенија и Танаска. Теофан је трговао, немирне природе, одметнуо се у хајдуке у због гоњења пребегао у Турски Бечеј у Банату, тамо остао и имао потомства. Ђука је оставио иза себе синове: Филипа, Радована и Јована попа и наследника попа Петра. Поп Петар је оставио иза себе кћер, удату у Чачак, умро је 1804. године и сахрањен код добрињске цркве. Теодор је био земљоделац и деобом од Петра отишао у Средњу Добрињу и оставио иза себе синове: Радомира, Радисава, Радоњу, Милоша, Јеврема и Јована. Милош Милошевић је Милош Т. Обреновић, кнез обновљене Србије, кога је поп Петар извео и направио великим човеком уз његовог брата по мајци војводу Милана Обреновића. Од Радисава у Средњој Добрињи има потомства; од Радоње су замрли, Од Радомира одведени у Лорет; Арсенијеви су потомци у Узуновићима као: Арсићи; Од Танаска су Танасијевићи у Мађеру. Од Ђукиних синова највише је Милошевића и зову се: Јевђенијевићи, Грујићи, Радовановићи, Поповићи и Достанићи, којих укупно у селу има 27 кућа, славе Никољдан. Ова породица и данас попује у овом селу.“ [7][8]

Теодор Михаиловић је умро 1802. године, сахрањен је у Горњој Добрињи у порти цркве светих апостола Петра и Павла, коју је на месту старе цркве сазидао кнез Милош 1822. године. Милош Обреновић је сахрањен у Саборном храму у Београду, Јован Обреновић је сахрањен на Успенском гробљу у Новом Саду. Јеврем Обреновић је сахрањен на свом имању у Влашкој близу Јашија (данас Румунија тада Османско царство).[9] Ради се о спахилуку Манасија (Јаломица), у којем је Јефрем подигао дворац и православну цркву.[10]

Родослов[уреди | уреди извор]

Теодор Михаиловић (~1740—1802), земљоделац из Горње Добриње код Пожеге, са првом женом Горданом (~1745—1777), имао је синове Радомира, Радисава и Радоњу. Након смрти супруге, оженио се Вишњом Урошевић (~1745—1817) из Доње Трепче код Чачка, која је раније била супруга Обрена Мартиновића (~1740—1777) из Бруснице код Горњег Милановца и са њом је имао синове, Милоша, Јована и Јеврема. Вишњини синови из првог брака били су Обреновић Јаков и Милан. После смрти Теодора Михаиловића, Јаков и Милан су позвали себи у Брусницу мајку Вишњу са децом из другог брака. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају и презиме своје браће по мајци, Обреновић, с тим да њима уз презиме Обреновић стоји и презиме Теодоровић, по њиховом оцу. И данас постоје потомци Јакова Обреновића под презименом Јаковљевић.

  1. Милош Обреновић (1783—1860), кнез Србије (1815—1839 и 1858—1860). Био је ожењен Љубицом Вукомановић (1788—1843), од 1804.
    1. Петар Обреновић (1806—1811).[тражи се извор]
    2. Петрија Обреновић (1808—1871), супруга Теодора Бајића од Варадије, од 1824.
    3. Јелисавета Савка Обреновић (1814—1848), супруга Јована Николића од Рудне (1810—1880), од 1831.
    4. Милан Обреновић (1819—1839), кнез Србије (1839).
    5. Михаило Обреновић (1823—1868), кнез Србије (1839—1842 и 1860—1868). Био је ожењен грофицом Јулијом Хуњади (1831—1919).
      1. Велимир Михаило Теодоровић (1849—1898), Михаилов ванбрачни син са Маријом Бергхаус (1832—1863).
    6. Теодор Обреновић (умро као дете).
    7. Марија Обреновић (умрла као дете).
    8. Габријела Обреновић (умрла као дете).
  2. Јован Теодоровић Обреновић (1787—1850), гувернер дистрикта рудничког и пожешког. Био је ожењен Круном Михаиловић (1789—1835), па Аном Јоксић (1818—1880).
    1. Обрен Обреновић (1818—1826).
    2. Јелисавета Обреновић (1828—1834).
    3. Анастасија Обреновић (1839—1933), од 1858. супруга Теодора Алексића од Мајне (1825—1891).
    4. Ермила Обреновић (1844—1918), од 1860. супруга Николе Чупића, па од 1867. супруга Тихомила Тешe Николића (1832—1886).
  3. Јеврем Теодоровић Обреновић (1790—1856), обор-кнез шабачке нахије. Био је ожењен Томанијом Богићевић (1796—1881).
    1. Милош J. Обреновић (1829—1861). Био је ожењен Еленом Катарџи (1831—1876).
      1. Милан Обреновић (1854—1901), кнез и краљ Србије (1868—1889). Био је ожењен Наталијом Кешко (1859—1941).
        1. Александар Обреновић (1876—1903), краљ Србије (1889—1903). Био је ожењен Драгом Луњевицoм (1866—1903).
        2. Сергије Обреновић (1878—1878).
        3. Ђорђе Обреновић (1889—1925), ванбрачни син краља Милана и Артемизе Христић.[11]
          1. Стефан Обреновић
            1. Панта Обреновић (194?—2002), оснивач и председник „Фонда Обреновића“ у Паризу.[12][13]
      2. Томанија Обреновић (1852—185?).
    2. Јелена (Јелка) Обреновић (1818-188?), од 1834. супруга Константина Хадијe
    3. Симка Обреновић (1818—1837), од 1834. супруга Јана Германа
    4. Анка Обреновић (1821—1868), од 1842. супруга Александра O. Константиновића.
    5. Јекатарина Обреновић (1826—1848).
    6. Стана Обреновић (1828—1842).

Појава претендената на престо Србије[уреди | уреди извор]

Краљевски дом Обреновића се угасио убиством краља Александра 1903. године.[14] Постоје потомци Јакова Обреновића (полубрата Милоша Обреновића по мајци) по мушкој линији, који су од 1851. презиме променили у Јаковљевић због династичких сукоба са Карађорђевићима. Након 2004. године, неки од њих су судском одлуком проглашени за наследнике имовине Краљице Наталије Обреновић.[15] Неки од наследника имовине Краљице Наталије Обреновић су браћа Србољуб Јаковљевић и Слободан Јаковљевић.[16][17] Један део потомака Јакова Обреновића 2015. године је организовао и прогласио обнову Краљевске куће Обреновић, те изабрао Предрага Јаковљевића за старешину Краљевске куће Обреновић и тзв. претендента на престо Србије.[18][19][20][21] Састанком 2016. године Ђорђа (Томислав) Карађорђевића и Предрага Јаковљевића званично је признато постојање потомака династије Обреновић од стране члана династије Карађорђевић и тиме се створила потенцијална могућност претензија на престо Србије од стране обе династије, с обзиром да више не постоји Краљевина Југославија.[22]

Тренутно више од 50 наследника претендује на богатство династије Обреновић.[23]

Задужбине[уреди | уреди извор]

Чланови династије Обреновић оставили су иза себе многобројна здања, данас сва заштићена као споменици српске културе у 19. веку. Најпознатији међу њима приказани су у галерији.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Поријекло српске краљевске династије Обреновић”. 
  2. ^ „СРБИЈА ОД 1878. ДО 1912. ГОДИНЕ” (PDF). 
  3. ^ „Краљевина Србија”. 
  4. ^ „Династија Обреновић”. 
  5. ^ „Јулија Обреновић Хуњади”. 
  6. ^ „Краљица Наталија Обреновић”. 
  7. ^ https://www.poreklo.rs/2014/01/15/poreklo-prezimena-selo-gornja-dobrinja-pozega/
  8. ^ https://www.poreklo.rs/2015/03/17/porijeklo-srpske-kraljevske-dinastije-obrenovic/comment-page-1/?script=lat&lang=cir
  9. ^ „Српски кнежевски гроб у Румунији”. Czipm.org. Архивирано из оригинала 07. 06. 2011. г. Приступљено 27. 12. 2011. 
  10. ^ „Gospodar Jevrem - Čovek zbog koga je Evropa došla u Srbiju”. 
  11. ^ „Obrenovic family”. Genealogy.euweb.cz. Приступљено 5. 12. 2010. 
  12. ^ Наслеђе уместо круне („Вечерње новости“, 11. јануар 2003) Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2009), Приступљено 8. 4. 2013.
  13. ^ „Панка Обреновић, унук краља Милана (Погледи, 1. фебруар 1998)”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 15. 3. 2015. 
  14. ^ „KRAJ DINASTIJE OBRENOVIĆ: ALEKSANDAR I DRAGA UBIJENI SU U ZAVERI! ŠTA SE ZAPRAVO DOGODILO U NOĆI MAJSKOG PREVRATA”. 
  15. ^ www.politika.rs Потомци Обреновића
  16. ^ www.telegraf.rs Слободан Јаковљевић наследник Милошеве лозе
  17. ^ www.novosti.rs Наследник породице Обреновић жели да поврати славу и углед Обреновићима
  18. ^ „www.czipm.org Хералдика Обреновића - Предраг Јаковљевић”. Архивирано из оригинала 03. 05. 2018. г. Приступљено 10. 07. 2016. 
  19. ^ www.prviprvinaskali.com Хералдика Обреновића од псеудохералдике до савремене европске хералдике
  20. ^ Маја Гојковић отворила изложбу панк портрета Обреновића
  21. ^ Интервју Предраг Обреновић Јаковљевић: Краљица Наталија нас није заборавила ("Експрес", 24.06.2020)
  22. ^ „Извор: www.royalhouseofobrenovic.org | Историјски сусрет”. Архивирано из оригинала 02. 03. 2023. г. Приступљено 02. 03. 2023. 
  23. ^ Обреновиће поделио тестамент („Вечерње новости“, 21. јун 2013)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Обреновићи на Викимедијиној остави.
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Родословне таблице (А. Ивић).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Обреновићи&oldid=25754929”