Sklopivi kajak

Sklopivi kajak

Sklopivi kajak (nem. Faltboot), je vrsta vrsta sportskog kajaka, nastala 1905 godine. Konstruisao ga je Nemac Alfred Hojrih i spustio se po reci Izar, od Bad Telca do Minhena, dok je voda u njoj bia visoka.

Kostur kajaka bio je od bambusovine, a presvlaka od grubog šatorskog platna, koje se pre vožnje moralo dobro pokvasiti i zategnuti da bi donekle bilo nepropustivo. Kasnije se upotrebom novih materijala, naročito višeslojnog gumiranog platna, nepropustljivost presvlake bila je veoma poboljšana, a umesto bambusovine počela se za gradnju kostura upotrebljavati jasenovina. Takav kostur imao je 7 do 11 poprečnih rebara i 6 do 12 uzdužnih letvica. S većim brojem rebara postiže se čvrstoća i krutost, a s većim uzdužnih letvica, bolja linija čamca.

Oznaka za sklopivi kajak bila je F-1(kajak jednosed), a F-2 (kajak dvosed). Standardne dužine sklopivog kajaka su bile:

• F-1 sportski jednosed: dužina 4,55 m, a širina 0,65 m
• F-1 turistički jednosed: dužina 4,20 m, a širina 0,71 m
• F-2 sportski dvosed: dužina 5,50 m, a širina 0,75 m
• F-2 turistički dvosed: dužina 5,20 m, a širina 0,80 do 0,90 m

Godine 1953. uvedene su nove obavezne dimenzije za sklopive kajake za F-1, a kajaci F-2 otpali su kao kategorija za takmičenje.

Za slalom sklopivi kajak je morao biti dug najmanje 4 m i širok najmanje 0,60 m, a za spust dug najmanje 4,50 m, a širok najmanje 0,60 m. Daljim poboljšanjem konstrukcije tih čamaca povećale su se razlike između sklopivih čamaca za slalom i onih za spust, a usavršila manevarska sredstva. Čamci za slalom su zbog podignutih krajeva imali kratku vodnu liniju, a uz to pljosnato dno, manju brzinu, a veću okretljivost.

Sklopivi kajaci se 1963. poslednji put pojavljuju na svetskom prvenstvu , ustupajući mesto novoj kategoriji krutih čamaca.

Zanimljivost

Jedan od najvećih poduhvata gumenim kajakom je put pomorskog kapetana Nemca F. Romera, koji je 1929. u svom čamcu (Kleper) dugom 6 m prešao Atlantik od Španije do ostrva Bermuda, ali je na putu do Njujorka poginuo.

Spoljašnje veze

• Enciklopedija fizičke kulture, Jugoslavenski leksikografski zavod Zagreb 1975. tom 1 pp. 415.