Slika vredi hiljadu reči
Ideom slika vredi hiljadu reči odnosi se na pojam da se složena ideja može objasniti sa samo jednom slikom, ili da slika subjekta prenosi njeno značenje / suštinu efikasnije nego što to radi sam opis. Takođe važi da karakteriše jedan od glavnih ciljeva vizualizacija, to jest omogućava da se brzo apsorbuju velike količine podataka.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Izraz "Koristi sliku. Ona vredi hiljadu reči." se pojavljuje 1911. godine u novinskom članku gde je citira novinski urednik Tes Flanders u raspravi novinarstva i publiciteta.[1]
Sličan izraz, "Jedan pogled vredi hiljadu reči", pojavljuje se 1913. godine u novinskom oglasu za Pikua kuću automobila iz Pikua, Ohio.[2]
Najranija upotreba ove fraze je iz 1918. godine, u novinskom oglasu za , koji kaže:
Jedan od najvećih urednika nacije kaže:
- Slika vredi hiljadu reči
- The San Antonio Light's Pictorial Magazine of the War
- ilustruje istinitost gornje izjave — sudeći po toplom
- prijemu, koji je dobio u rukama čitalaca novina Sunday Light.[3]
Neki veruju da moderna upotreba izraza proizilazi iz članka Fred R. Barnarda u oglašavanju u trgovinskom časopisu Printers' Ink, koji promoviše upotrebu slika u reklamama koje su se pojavile na stranama tramvaja. 8. decembra 1921. godine pitanje nosi oglas pod nazivom "Jedan pogled vredi hiljadu reči." Jedan drugi Bernardov oglas pojavljuje se 10. mart 1927. godine, pitanje sa frazom "Slika vredi deset hiljada reči", gde je označeno kao kineska poslovica. Početna Knjiga Poslovica, maksima, i upoznati fraze koje citira Barnard kako kaže da ga je nazvao "kineska poslovica, kako bi ljudi to shvatili ozbiljno." Ubrzo nakon toga, poslovica postaje popularna zahvaljujući Konfučija. Rasprava o "Jedna slika vredi hiljadu reči" naspram "Jedna slika vredi deset hiljada reči" Van jena I hua i 10.000 milja u vrednosti od 10.000 knjiga je citirana u informacionim grafiku, gde je koncept mnogih različitih disciplina i kultura. edavno je citirano kako "Jedno pokazivanje vredi sto izreka", i objavljeno je u tom obliku već rane 1966. godine raspravubeđivanje i prodaje u knjizi o inženjerskog dizajna.[4]
Uprkos ovom modernom poreklu popularne fraze, sentimentalnost su pokazali i raniji pisci. Na primer ruski pisac Ivan Turgenjev je napisao (u Očevima i deci 1861), " Crtež mi pokazuje u jednom pogledu šta bi moglo da se protegne na deset strana u knjizi."[5]
Citat se nekada pripisuje Napoleonu Bonaparti, koji je rekao "Dobra skica je bolja od hiljadu reči" ili "Dobra skica je bolja od dugog govora". Dok se ovo ponekad danas prevodi kao "Slika vredi hiljadu reči" ovaj prevod se ne koristi kao fraza u engleskom jeziku.
Kompjuterski programer i autor Fred Bruks je napravio suprotnu izjavu u bezi programiranja mitskom čoveku-mesecu: "Pokaži mi tvoje tokove dijagrama i sakrij svoje stolove, i ja ću i dalje biti tajnovit. Pokaži mi tvoje stolove, i meni obično neće biti potrebni tvoji dijagramski tokovi; oni će biti očigledni. "Fraza je takođe lažirana od strane kompjuterskog naučnika Džona Makartija, da bi napravio suprotnu tačku: "Kao što Kinezi kažu, 1001 reč vredi više od slike." [6]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Rečnik klišea od Džejms Rodžers (Balantine knjige, Njujork, 1985).