Иван Тургењев

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иван Тургењев

IvanTurgenev.jpeg
Иван Тургењев

Информације
Пуно име Иван Сергејевич Тургењев
Датум рођења (1818-11-09) 9. новембар 1818.
Место рођења Орел (Руска Империја)
Датум смрти 3. септембар 1883.(1883-09-03)(64 год.)
Место смрти Буживал (Француска)
Дела
Најважнија дела Очеви и деца
Потпис

Ivan Turgenev Signature.jpg

Иван Сергејевич Тургењев (рус. Ива́н Серге́евич Турге́нев, Орел, 9. новембра 1818Буживал, 3. септембра 1883) је био руски књижевник и аутор драма.

Његово дело Очеви и деца сматра се једним од најважнијих романа у 19. веку. У њему је први пут дефинисао појам нихилизам коме је супротставио „позитивног хероја“. Осим тога познат је и по збирки припиведака Ловчеви записи која је први пут штампана 1852.

Биографија[уреди]

Иван Тургењев је рођен у богатој земљопоседничкој породици 1818. Првих 9 година живота провео је на имању своје мајке Спаскоје-Лутовиново у Орелској губернији. Богати родитељи су му обезбедили добро образовање. Школовао се код куће, а касније у интернату у Москви. Почео је да студира филологију 1833. на Универзитету у Москви, студије је наставио у Санкт Петербургу (1834 — 1837) и Берлину (1838 — 1841). После повратка у Русију 1841. почео је да ради као чиновник у министарству спољних послова у Санкт Петербургу. Тај посао је напустио после две године да би се посветио литерарном раду.

Тургењев је одбацивао политички радикализам који су подједнако исказивали критичари и поборници царског режима, али је био разочаран репресивном унутрашњом политиком цара Николаја I. Активно је исказивао своје противљење кметству, што је показао и када је наследио родитељско имање 1850. Тада је ослободио све кметове, а после званичног укидања кметства 1861, помогао је еманципацију и економски положај кметова на своме имању. Државна власт није са симпатијама гледала на његове отворено изнете ставове. Ухапшен је у мају 1852. и провео је две године заточен на породичном имању. Разлог је био чланак посвећен преминулом Гогољу којим је заобишао званичне цензоре. Одбојност ка преовладавајућем политичком стању у Русији била је разлог што је много година провео у иностранству. Коначно је емигрирао 1861, прво у Баден-Баден (до 1870), а касније у Париз, где је живео до смрти. У Русију се враћао повремено у посебним приликама.


Спољашње везе[уреди]