Pređi na sadržaj

Сновита потрага за незнаним Кадатом

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Snovita potraga za neznanim Kadatom
Originalni rukopis
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Dream-Quest of Unknown Kadath
AutorH. F. Lavkraft
ZemljaSAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delahoror
fantastika
Izdavanje
Datum1943.

Snovita potraga za neznanim Kadatom (engl. The Dream-Quest of Unknown Kadath), takođe prevedena pod naslovom Snoviđenje ka neznanom Kadatu, novela je američkog pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta. Započet verovatno u jesen 1926, nacrt je završen 22. januara 1927. godine i ostao je nerevidiran i neobjavljen za života pisca. Ovo je i najduža priča iz njegovog Ciklusa snova i najduže Lavkraftovo delo u kome se kao protagonista pojavljuje Randolf Karter. Uz njegov roman Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda iz 1927. godine, može se smatrati jednim od značajnijih dostignuća tog perioda Lavkraftovog pisanja. Snovita potraga kombinuje elemente horora i fantastike u epsku priču koja ilustruje obim i čudo ljudske sposobnosti da sanja.

Priču je posthumno objavio Arkham House 1943. godine.[1]

Radnja

[uredi | uredi izvor]

U svojim snovima, Randolf Karter vidi jedan veličanstven grad, ali nije u mogućnosti da mu se približi. Nakon što se grad po treći put pojavljuje u njegovim snovima, on se moli bogovima sna da otkriju gde se grad nalazi, ali tada grad potpuno nestaje iz njegovih snova. Neustrašiv, Karter odlučuje da lično moli bogove na Kadatu, planini nad kojom žive bogovi sna. U snu, Karter konsultuje sveštenike u hramu koji se graniči sa Zemljama snova. Oni govore Karteru da niko ne zna gde se nalazi Kadat, i upozoravaju ga na veliku opasnost ako nastavi sa potragom da stigne do grada, te sugerišu da su bogovi namerno prekinuli njegove vizije.

Karterovo poznavanje običaja i jezika Zemalja snova čini njegovu potragu relativno manje rizičnom, ali on na svom putu mora da konsultuje i neke entitete na zlom glasu. Zugi, rasa grabežljivih glodara, upućuju ga u Ultar da pronađe sveštenika Atala. U gradu Ultaru prepunom mačaka, Atal pominje ogromnu rezbarenu sliku bogova na obroncima planine. Karter shvata da će smrtni potomci bogova deliti te karakteristike i da će verovatno biti u blizini Kadata. Dok pokušava da pronađe prevoz do tamo, Kartera kidnapuju robovlasnici sa turbanima, koji ga odvode na Mesec i isporučuju strašnim mesečevim zverima, slugama zlonamernog boga Niarlatotepa. Mačke Ultara, Karterovi saveznici, spasavaju ga i vraćaju u lučki grad.

Posle dugog putovanja, Karter pronalazi rezbariju, prepoznajući likove bogova u trgovcima koji pristaju u Selefaisu. Pre nego što je uspeo da učini nešto na osnovu svog znanja, bezlična, krilata stvorenja, poznata kao noćnici, hvataju ga i ostavljaju da umre u podzemnom svetu. Prijateljski nastrojeni gulovi, uključujući Karterovog prijatelja Ričarda Pikmana, pomažu mu da se vrati na površinu šunjajući se kroz strašni grad gaga koji jedu ljude. Nakon što je pomogao mačkama da odbiju napad zuga, Karter polazi do Selefaisa i od mornara saznaje da trgovci dolaze iz Inkvanoka, hladne i sumorne zemlje bez mačaka.

Karter sreće kralja Selefaisa, njegovog prijatelja Kuranesa, koji je postao stalni stanovnik Zemalja snova nakon svoje smrti u budnom svetu. Čeznući za domom, on je načinio da delovi njegovog kraljevstva liče na njegov rodni Kornvol. Kuranes dobro zna zamke Zemalja snova, ali ne uspeva da odvrati Kartera od njegove potrage. Pod izgovorom da želi da radi u kamenolomima, Karter se ukrcava na brod koji ide za Inkvanok. Dok se približavaju, Karter primećuje bezimeno ostrvo sa kojeg čuje čudne urlike. Na visokom vrhu u blizini kamenoloma, Kartera hvata trgovac kojeg je ranije sreo. Čudovišne ptice ih odvode preko Lenga, ogromne visoravni koju naseljavaju rogata humanoidna bića nalik panovima.

Karter je doveden u manastir u kojem živi strašni Prvosveštenik Koji Se Ne Da Opisati. Tamo, Karter saznaje da su ljudi iz Lenga robovlasnici koji su ga zarobili i da su nosili turbane da sakriju svoje rogove. On takođe saznaje da noćnici ne služe Niarlatotepu, kao što je verovao, već Nodensu, i da ih se čak i zemaljski bogovi boje. Karter je užasnut kada shvati pravi identitet maskiranog Prvosveštenika. Karter beži kroz hodnike nalik lavirintu, lutajući manastirom u mrklom mraku dok ne nađe izlaz.

Nakon što su spasili nekoliko gulova od ljudi iz Lenga, Karter i gulovi napadaju predstražu mesečeve zveri na bezimenoj steni. U obližnjem gradu, jato noćnika prenosi Kartera i gulove u dvorac bogova na Kadatu. Posle dugog leta, Karter stiže na Kadat, ali ga nalazi praznog. Dolazi velika povorka koju predvodi čovek nalik na faraona. Faraon se otkriva kao Niarlatotep i govori Karteru da su grad njegovih snova uspomene iz detinjstva na njegov rodni Boston. Bogovi zemlje su videli grad iz Karterovih snova i učinili ga svojim domom, napuštajući Kadat i svoje odgovornosti.

Impresioniran Karterovom odlučnošću, Niarlatotep mu dozvoljava prolaz do grada, ali Karter prekasno shvata da ga je podrugljivi Niarlatotep prevario i odvode ga na dvor Azatota u centru univerzuma. U početku verujući da je osuđen na propast, Karter se iznenada seti da sanja i budi se. Niarlatotep razmišlja o svom porazu u dvorovima Kadata, rugajući se u besu „blagim bogovima zemlje” koje je ugrabio nazad iz grada sutona.

Likovi

[uredi | uredi izvor]
Randolf Karter posmatra snoviti grad

Lavkraft je uključio elemente i likove iz svojih prethodnih priča, od kojih su mnogi kreirani pod uticajem lorda Dansenija, u Snovitu potragu za neznanim Kadatom, iako nisu uvek prikazani dosledno.[2]

  • Randolf Karter ima sposobnost da uđe u Zemlje snova, alternativnu dimenziju do koje se može doći kroz snove. On se pojavljuje u nekoliko drugih Lavkraftovih priča: „Izjava Randolfa Kartera”, „Neizrecivo”, „Srebrni ključ” i „Kroz kapije srebrnog ključa”. Zasnovan je po uzoru na samog autora i zastupa njegove filozofske stavove.[3]
  • Ričard Apton Pikman se pojavljuje kao gul. Ovaj lik se prvi put pojavio u „Pikmanovom modelu”, u kojem je još uvek bio živi umetnik.[2] Kazano je da je nestao sa porodičnom kopijom Nekronomikona 1926. u Lavkraftovoj pripoveci „Istorija Nekronomikona”.
  • Sveštenik Atal se pojavljuje kao dečak i mladić u dve ranije priče, „Mačke Ultara” i „Drugi bogovi”, koje u potpunosti opisuju mesta i događaje na koje se aludira u Snovitoj potrazi za neznanim Kadatom.[4]
  • Niarlatotep, puzavi haos, često se pominje u pričama iz Ktulu mitova, ali njegovo pojavljivanje ovde je jedini slučaj kada je stupio u značajnu interakciju sa bilo kojim od Lavkraftovih ljudskih likova.
  • Nodens (jedan od Starijih bogova) je takođe opisan u „Čudnoj visokoj kući u izmaglici”.[5] Fric Lajber je napisao da su bogovi u Lavkraftovoj fikciji obično prikazani kao „ili zlonamerni ili, u najboljem slučaju, surovo ravnodušni”. Nodens je izuzetak od ovoga, za koji Lajber kaže da bi mogao biti pokušaj da se objasni zašto zlonamerniji bogovi nisu pregazili čovečanstvo.[6]
  • Kuranes je predstavljen u pripoveci „Selefais”, kao osoba koja je napustila svoj zemaljski život u korist Zemalja snova.[7]

Inspiracija

[uredi | uredi izvor]

Poput Lavkraftovog fragmenta romana „Azatot”, čini se da je Snovita potraga nastala pod uticajem romana Vatek Vilijama Tomasa Bekforda iz 1786. koji je „slično egzotična fantastika napisana bez podela na poglavlja”.[8] Kritičari kao što su Vil Mari i Dejvid E. Šulc su, u stvari, sugerisali da je Snovita potraga zapravo drugi pokušaj da se završi napušteni roman Azatot.[9]

Iako se uticaj fantastike lorda Dansenija na Lavkraftov Ciklus snova često pominje, Robert M. Prajs tvrdi da direktniji model za Snovitu potragu pruža šest romana o Marsu Edgara Rajsa Barouza koji su objavljivani do 1927. godine. Primećeno je, međutim, da ima malo zajedničkog između Džona Kartera, klasičnog akcionog heroja, izvanrednog ratnika i spasioca princeza, i Randolfa Kartera, melanholične figure, tihe i kontemplativne, koji se nikada ne bori sa svojim neprijateljima, nekoliko puta je zarobljen i potrebni su mu prijatelji da ga spasu iznova i iznova.[10] Prajs takođe tvrdi da je i Čudesni čarobnjak iz Oza L. Frenka Bauma imao značajan uticaj na Snovitu potragu, ističući da u obe knjige glavni lik na kraju bira da se vrati „kući” kao najboljem mestu za život.

Enciklopedija H. F. Lavkrafta navodi da su na Snovitu potragu uticali Mermerni faun i „Veliko kameno lice” Natanijela Hotorna.[11]

Prijem

[uredi | uredi izvor]

Snovita potraga je izazvala širok spektar reakcija. Neki Lavkraftovi entuzijasti su je smatrali gotovo nečitljivom, a drugi su je poredili sa knjigama o Alisi i fantastikom Džordža Makdonalda.[12] Džoana Ras je opisala Snovitu potragu kao „šarmantnu... ali avaj, nikada prepisanu ili uglađenu”.[13]

Sam Lavkraft je izjavio da priča „nije baš dobra; ali predstavlja korisnu praksu za kasnije i autentičnije pokušaje u formi romana.” Dok je pisao, izrazio je zabrinutost da su „avanture Randolfa Kartera možda dostigle tačku da dosade čitaocu; ili da je mnoštvo čudnih prizora možda uništilo moć bilo koje slike da proizvede željeni utisak neobičnosti.”[14]

Godine 1948. Artur Č. Klark je poslao lordu Danseniju kopiju časopisa The Arkham Sampler koji je sadržao deo Snovite potrage. Danseni je odgovorio: „Vidim da je Lavkraft pozajmio moj stil, i ne zameram mu na tome”.[15]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Lovecraft, H. P., and Joshi, S. T. (editor): Dreams in the Witch House and Other Weird Stories, page 433. Penguin Classics, 2004.
  2. ^ a b Schweitzer, Darrell (2013). „Lovecraft's Debt to Lord Dunsany”. Lovecraft and Influence: His Predecessors and Successors. Scarecrow Press. str. 62—63. ISBN 978-0-8108-9116-6. 
  3. ^ Joshi & Schultz 2001, str. 31
  4. ^ Joshi & Schultz 2001, str. 13
  5. ^ Voss, Kate (2013-09-27). „The 10 scariest monsters from Lovecraft's Cthulu Mythos”. Den of Geek. Pristupljeno 2020-02-09. 
  6. ^ Leiber, Fritz (2001). Discovering H.P. Lovecraft. Wildside Press. str. 10. ISBN 1-58715-470-6. 
  7. ^ Joshi, S. T. (1996). A Subtler Magick. Wildside Press. str. 115. ISBN 1880448610. 
  8. ^ Joshi & Schultz 2001, str. 74
  9. ^ Price, The Azathoth Cycle, p. vii.
  10. ^ Joshi & Schultz 2001, str. 263–85
  11. ^ Joshi & Schultz 2001, str. 107
  12. ^ Joshi & Schultz 2001, str. 74
  13. ^ Russ, Joanna (1986). „"Lovecraft, H(oward) P(hilips)”. Ur.: Curtis C. Smith. Twentieth-Century Science-Fiction Writers. St. James Press. str. 461–3. ISBN 0-912289-27-9. 
  14. ^ H. P. Lovecraft, Selected Letters Vol. 2, pp. 94-95; cited in Joshi & Schultz 2001, str. 74
  15. ^ Darrell Schweitzer, Review of Keith Allan Daniels, "Arthur C. Clarke & Lord Dunsany: A Correspondence by Keith Allen Daniels". Weird Tales, DNA Publications, Fall 1998 (p. 9).

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сновита_потрага_за_незнаним_Кадатом&oldid=28343233”